Sadrzaj sajta:
[close]

Tema: Kontni okvir i kontni plan - objasnjenje razlika  (Pročitano 13702 puta)

Autor: urrgb | 19.04.2012. u 15:50:19

U dugoj istoriji korišćenja sistema dvojnog knjigovodstva, sve donedavno, poslovni ljudi su mogli svoje knjigovodstvo da organizuju po svojoj volji, nazivajući konta i numerišući ih po svom nahođenju.

Ovo je imalo za posledicu nemogućnost poređenja između preduzeća, što tadašnje vlasnike nije mnogo ni pogađalo.
Međutim, vremenom je dolazilo do sve većeg uticaja poverilaca, države i javnosti uopšte, koji su zainteresovani za godišnji zaključak (u godišnji zaključak spadaju bilans stanja, bilans uspeha i aneks).

Da bi ovi korisnici mogli da „čitaju” godišnji zaključak, on mora biti uredno sastavljen i jasan. Godišnji zaključak je jasan ukoliko su konta jasno i nepromenljivo označena.

Pored spoljnih korisnika godišnjeg zaključka, i rukovodstvo preduzeća je uvidelo značaj brižljive kontrole rashoda i prihoda i informacija o izgledima za dobitak, te su postali zainteresovani za uvođenje jednog sistema zavođenja reda i jasnoće u mnoštvo konta koje sadrži glavna knjiga, koji bi knjigovodstvu garantovao preglednost.
Motivisano navedenim razlozima, uvodi se u upotrebu jedan instrument zavođenja reda i jasnoće u mnoštvo konta koje sadrži glavna knjiga, koji je nazvan kontni okvir.

Dakle, kontni okvir je jedan pregled (spisak) svih konta koji se mogu otvoriti u knjigovodstvu preduzeća, koji time knjigovodstvu daju jednu organizacionu formu.
Pri tome, konta su obično raspoređena sa materijalnog aspekta na klase.

Nasuprot kontnom okviru, koji je jedan opšti skelet za moguće grupisanje konta u knjigovodstvu, grubo raščlanjavanje, koje odgovara branšama ili privrednim granama,
kontni plan je pregled svih konta stvarno otvorenih u jednom konkretnom preduzeću.

Kontni plan, prema tome, nastaje eleminisanjem nepotrebnih računa iz kontnog okvira i celishodnim raščlanjavanjem pojedinih konta iz glavne knjige.

U kontnom planu, dakle, nema uvođenja novih bilansnih ili sintetičkih konta u odnosu na kontni okvir.

"Budući da je kontni plan rezultat primene kontnog okvira u konkretnim prilikama preduzeća,onda je jasno…da se može govoriti samo o kontnom okviru,kao opštem pregledu konta primenljivom u preduzećima."

Kontni okvir i iz njega izvedeni kontni plan, kao instrumenti organizacije i reda u knjigovodstvu,zasnivaju se, kao i svaki sistem, na određenim principima.
 „S tim u vezi, danas je opšteprihvaćeno shvatanje, razvijeno u nauci ekonomije i teoriji bilansa, da materijalna i formalna gledišta, odnosno principi, upravljaju izgradnjom kontnog okvira.”

Materijalne pretpostavke ili principi izgradnje kontnog okvira i kontnog plana su:

1) karakteristike privrednog sistema,
2) specifičnost pojedinih privrednih grana i delatnosti,
3) veličina preduzeća,
4) struktura učinaka (proizvodnja proizvoda i usluga, trgovina i dr.),
5) tip proizvodnje,
6) organizacija preduzeća.

 
Formalne pretpostavke ili principi izgradnje kontnog okvira odnose se na:

1) pitanje raščlanjavanja i obeležavanja računa i konta u kontnom okviru i kontnom planu, i
2) problem izbora i raspoređivanja informacija, tj. klasa u kontnom okviru.

Značaj kontnog okvira je, organizaciono-tehnički posmatrano, izuzetno veliki.

Kontni okvir određuje:

a) sadržinu i strukturu knjigovodstva,
b) odnos finansijskog (globalnog) i analitičkog (posebnog) knjigovodstva,
c) metode periodiziranja razultata (metoda ukupnih troškova ili metoda prodatihučinaka),
d) postupke kontiranja i knjiženja ie) mogućnost zadovoljenja upravljačkih zahteva na nivou preduzeća.

Danas je opšteprihvaćeni dekadni sistem raščlanjavanja i obeležavanja konta u kontnom okviru i kontnom planu.

Uobičajena praksa raščlanjavanja je:

1. mesto – klasa konta, na primer, klasa 2 (kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina);

2. mesto – grupa konta, na primer, grupa 20 (potraživanja po osnovu prodaje);

3. mesto – vrsta konta (osnovni račun - sintetički račun), na primer, vrsta 201 (kupci u zemlji);

4. mesto – konto (analitički račun), na primer, konto 2015 (npr. Nissal ad. Niš).

Prilikom rašlanjavanja na prikazani način, kontni okvir ima najviše:

-10 kontnih klasa,
-100 kontnih grupa,
-1000 vrsta konta i
-10.000 konta.

Ukoliko potrebe preduzeća prevazilaze 10.000 konta, tada se dodaju peta ili šesta cifra, što zavisiod dubine raščlanjavanja.

Prema aktuelnim propisima kod nas, stanje i promene imovine, sopstvenog kapitala i obaveza, prihodi i rashodi i utvrđivanje rezultata poslovanja iskazuju se na osnovnim (trocifrenim) računima propisanim u Pravilniku o kontnom okviru.

Propisani osnovni računi se po potrebi mogu dalje raščlanjavati, dok je u tačno određenim slučajevima, propisanim u Pravilniku,raščlanjavanje obavezno.

Primera radi, obavezna je primena analitičkih računa za knjiženje ispravke vrednosti po osnovu obračunate amortizacije, ispravke vrednosti po osnovu obezvređivanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava idr.



 



Saop
Saop