Sadrzaj sajta:
[close]

Skorašnje poruke

Stranice: 1 2 3 ... 10
1
Da. Negde sam naišla da se stavlja na stanje uz NC = 0. Što mi je potpuno logično. Gratis kao poklon možda nije novčano izražen, ali ima neku vrednost i mislim da bi ga trebalo evidentirati (koliko god materijalno beznačajan bio, a ima ih i koji nisu zanemraljivi) kako bi moglo da se prati kretanje te robe, jer ovako njm može da raspolaže kako ko hoće. Na kraju krajeva, možda i nije greška ne evidentirati ga (jer tako i rade godinama), ali me je začudilo to što mi je maltene rečeno da je to što govorim suludo i da tako ne može da se pokrije manjak, da je tako firma na gubitku (ne osvrćući se na to da, ako se stavi na stanje, em je cela prodajna cena kasnije prihod, em je omogućeno praćenje robe. Ne znam, možda sitničarim...  :D
2
Ovo je i mene mucilo i nisam dobila odgovor od kolega koji bi bio jedinstven. Izmedju ostalog receno mi je i sledece:

' Svaki drugi promet dobara bez naknade smatra se za poklanjanje dobara osim uzorci,reklamni materijal i dr.pokloni manje vrednosti.Akcijska prodaja nije poklon u pravom smislu jer kupac ima obavezu da prethodno kupi i plati određenu količinu kako bi ostvario pravo na gratis.To je sporedna isporuka uz isporuku i smatra se da je izvršena jedna isporuka.Poreska osnovica se utvrđuje na osnovu naknade koju kupac plaća.'

Takodje ima misljenja da se ova roba knjizi sa NC 0, a prodaja po standardnoj ceni, ako je za prodaju, a ako nije, da se ne knizi uopste, ali ja mislim da mora nekako da se proknjizi?

I mene interesuje sta ostale kolege imaju da kazu po ovom pitanju?
3

Kako se radi ulazna kalkulacija u trgovinskim preduzecima na osnovu fakture na kojoj je, pored svih vrednosno i kolicinski iskazanih stavki, iskazan i dobijen gratis - kolicina recimo 10 i vrednost 0.00 din? Da li je pravilno staviti na stanje maloprodajnom objektu i taj gratis? Smatrajuci pravilnim da treba, dobila sam odgovor da se to ne radi, da takva roba sluzi za pokrivanje manjka.  wierd1
4
10.08.2017. - Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvor: NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu faktore i novu srednjoročnu projekciju inflacije.

Kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje karakteriše neizvesnost. Neizvesno je kretanje svetskih cena primarnih proizvoda, a posebno nafte. Na međunarodnom finansijskom tržištu neizvesnost u najvećoj meri i dalje proističe iz divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu.

Inflacija se od početka godine kreće u granicama cilja, a kretanja u drugom tromesečju potvrđuju da je ona početkom godine bila vođena poskupljenjem malog broja proizvoda i usluga. Niska i stabilna bazna inflacija na nivou od oko 2% međugodišnje, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede koja se nalaze unutar granica cilja kako za jednu, tako i za dve godine dana unapred, takođe ukazuju na to da su inflatorni pritisci i dalje niski.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena. Inflaciju će usporavati visoka baza kod cena naftnih derivata, a od početka 2018. i izlazak ovogodišnjih jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga iz međugodišnjeg obračuna, zbog čega će se ona kretati na nižem nivou od trenutnog. U suprotnom smeru delovaće postepen rast svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i agregatne tražnje u Srbiji.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio avgustovski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen u sredu, 16. avgusta. Tom prilikom biće detaljno obrazložene odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja ih opredeljuju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. septembra.

Kabinet guvernera

5
Pitanja i odgovori / Odg: REFUNDIRANJE GOTOVINSKIH RACUNA
«  BILJANABOSKOVIC poslato 12.08.2017. u 17:49:47 »
Ako je got rac naslovljen na firmu i ispunjava sve uslove po zak.o pdv.na koga se knjizi racun ,imamo li pravo na trosak i pdv?Got.rac je platio zaposleni u firmi...i treba ga refundirati.
6
Izvor: Moja firma

Osnovni dokument koji izdajemo o nastalom prometu je račun. Račun svedoči šta smo, kada i po kojoj ceni prodali kupcu.

Račun, koji nazivamo još i faktura, izdajemo kada je promet nastao odnosno kada je roba otpremljena kupcu odnosno kada smo okončali pružanje usluge.

U poslovanju se srećemo sa potrebom da pre izvršenog prometa izdamo kupcu dokument sa podacima o prometu. Na primer, želimo da nam kupac plati dobra i usluge unapred.

U ovom slučaju ne treba izdavati kupcu račun (jer dobra nisu isporučena odnosno usluga nije pružena) već nam je na raspolaganju predračun. On može da sadrži gotovo sve elemente koje će sadržati i račun (osim datum prometa) i na osnovu njega kupac može da izvrši uplatu dobara i usluga pre prometa.

Razlika je u tome što predračunom, za razliku od računa, “ne tvrdimo” da smo kupcu isporučili robu ili uslugu.

Obveznici PDV sreću se i sa obavezom izdavanja avansnog računa, koji je predračunu sličan po tome što se izdaje pre isporuke dobara i usluga, ali ima i svojih specifičnosti.

Avansni račun dužni su da izdaju isključivo obveznici PDV-a, i to u slučaju kada prime od svog kupca uplatu za dobra i usluge koje mu do kraja poreskog perioda neće isporučiti.

Dakle, kada vaš kupac unapred plati robu ili uslugu, koju ćete mu isporučiti tek narednog meseca/tromesečja, dužni ste da po osnovu primljenog avansa izdate avansni račun.

Ova obaveze proističe iz člana 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost koji definiše da poreska obaveza za PDV nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:

 - promet dobara i usluga;
 - naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;

Pre tome, u slučaju kada obveznik PDV-a primi naknadu za dobra i usluge pre izvršenog prometa (kupac plati avansno robu i/ili usluge), obaveza za PDV za prodavca nastaje danom prijema uplate.

Članom 42. uređena je obaveza izdavanja računa u prethodno opisanom slučaju, a u praksi se ovi računi nazivaju avansnim računima.

Izdavanje odgovarajućeg dokumenta u poslovanju je vrlo važno, jer po osnovu nekih od ovih dokumenata nastaju i poreske obaveze.

Predračun sam po sebi ne proizvodi poreske obaveze. Možemo ga radi ilustracije posmatrati kao poziv prodavca kupcu da plati naknadu po ugovorenom poslu pre isporuke. Prodavac će u predračunu iskazati PDV ako će ovaj porez biti obračunat prilikom budućeg prometa. Predračun nije dokaz da je avansna uplata nastala niti da je nastao promet.

Pretpostavimo da su prodavac i kupac, obojica u sistemu PDV-a, ugovorili kupoprodaju 10 računara po ceni od 55.000 dinara + PDV uz avansno plaćanje.

Prodavac će kupcu izdati predračun sa podacima o robi, količini, ceni bez PDV-a, PDV-u i ukupnoj vrednosti robe. Kupac će iz predračuna dobiti sve važne informacije o vrsti i količini robe, kao i vrednosti koju treba platiti i uslovima plaćanja.

Pretpostavimo da je kupac izvršio avansu uplatu u celosti 31.03.2017. godine. Prodavac se obavezao da će robu isporučiti u roku od 10 dana nakon uplate kupca.

S obzirom da je naknada za promet primljena, a da promet neće biti izvršen u istom poreskom periodu (prodavac će robu isporučiti u aprilu), prodavac je dužan da obračuna PDV iz primljene uplate i o tome izda avansni račun.

Iznos avansne uplate nije osnovica na koju obračunavamo PDV, već smatramo da iznos uplate u sebi sadrži i PDV.

Da bismo obračunali porez na dodatu vrednost sadržan u avansnoj uplati, iznos uplate podelićemo sa 1,2 u slučaju da je promet oporeziv po stopi od 20%, osnosno sa 1,1 u slučaju da se dobra i usluge za koje smo primili avans oporezuju po posebnoj stopi od 10%, da bismo dobili osnovicu poreza.

Pretpostavimo da je prodavac primio avansnu uplatu od 100.000 dinara za sveže voće koje se oporezuje po stopi od 10%. Prodavac će ovaj iznos podeliti sa 1,1 i dobiti da je osnovica iz avansa 90.909,09 dinara, a PDV 9.090,90 dinara (90.909,09 x 10%). Dakle, prodavac je dužan da u svojoj poreskoj prijavi prikaže obavezu za PDV iz avansa u vrednosti od 9.090,90 dinara.

Ukoliko prodavac prima više avansnih uplata za isti promet, za svaku primljenu uplatu sprovodiće isti obračun. Drugim rečima, prodavac je dužan da iz svake primljene uplate obračuna PDV i prikaže ga na avansnom računu.

Prodavac nema slobodu da prikaže da je po osnovu određenih uplata primio naknadu za osnovicu, a iz određenih uplata naknadu za deo prometa koji odgovara porezu na dodatu vrednost.

Pretpostavimo da kupac plaća robu avansno, u tri rate. Prodavac je primio sledeće uplate:

10.03.2017.                 30.000,00 dinara
16.03.2017.                 20.000,00 dinara
29.03.2017.                 80.000,00 dinara

Prodavac će izdati tri avansna računa u kojima će izvršiti sledeći obračun PDV-a:

Datum:    10.03.2017.    16.03.2017.    29.03.2017.

Iznos uplate:    30.000,00 dinara    20.000,00 dinara    80.000,00 dinara

Stopa PDV-a:    20%    20%    20%

Koeficijent za obračun osnovice iz avansa (1+ stopa PDV-a u decimalnom zapisu):    1,20    1,20    1,20

Osnovica PDV-a:    25.000,00 dinara    16.666,67 dinara    66.666,67 dinara

Porez na dodatu vrednost iz avansa:    6.000,00 dinara    3.333,33 dinara    13.333,33 dinara

Prodavac iz našeg primera ukupno će na kraju poreskog perioda (meseca ili tromesečja) prikazati 22.666,66 dinara obaveze za PDV iz avansa.

Kao što smo već napomenuli, prodavac ne može da prikaže da je po osnovu dve uplate primio samo naknadu bez PDV-a, a da je sav PDV sadržan u trećoj uplati. Svaka uplata ravnomerno se raspoređuje na osnovicu i PDV, po stopi koja će biti primenjena na promet koji je unapred naplaćen.

Nakon isporuke dobara i usluga za koju je primljena avansa uplata i izdat avansni račun po kom je prodavac platio PDV, prodavac će izdati račun u kojem će prikazati iznose avansnih uplata i PDV obračunat iz njih. Na (konačnom) računu, prodavac će od ukupnog zaduženja oduzeti avansne uplate i porez sadržan u njima i prikazati razliku koju je kupac dužan da doplati odnosno razliku poreske obaveze koju je dužan da prikažu u poreskoj prijavi.

Pretpostavimo da je prodavac iz našeg primera isporučio robu u vrednosti od 150.000,00 dinara bez PDV-a. PDV obračunat po stopi od 20% je 30.000,00 dinara. Koristićemo podatke o tri avanse uplate koje smo naveli gore u tekstu.

Prodavac će na svom računu izvršiti sledeći prikaz obračuna poreza

Osnovica za PDV:     150.000,00 dinara
Porez na dodatu vrednost, 20% :     30.000,00 dinara
Ukupna naknada:     180.000,00 dinara

Avansna uplata dana 10.03.2017.:     30.000,00 dinara
PDV iz avansa:     6.000,00 dinara

Avansna uplata 16.03.2017.:     20.000,00 dinara
PDV iz avansa:     3.333,33 dinara

Avansna uplata 29.03.2017.:     80.000,00 dinara
PDV iz avansa:     13.333,33 dinara

Razlika za uplatu:     50.000,00 dinara

Prodavac će u konačnom računu umanjiti PDV obavezu po osnovu primljenih avansa u konačnom računu, kao i ukupni iznos za uplatu.

Za kraj možemo ponoviti da se predračun može a ne mora izdati, dok su avansni račun i (konačni) račun obavezna dokumenti.

Predračun i avansni račun izdaju se pre, a račun isključivo po izvršenom prometu.

Ukoliko se plaćanje i promet izvrše u istom poreskom periodu, prodavac nije dužan da izda i avansni i konačni račun, već je dovoljno da izda račun po izvršenom prometu (u ovom slučaju ne postoji obaveza izdavanja avansnog računa).
7
Poslovni savetnik / Ako je preko 100 EUR, spremite još trećinu
«  urrgb poslato 01.08.2017. u 08:27:50 »
Izvor: Dnevnik, B92

Beograd - Kada krenu u inostanstvo na godišnji odmor ili samo u šoping, građani Srbije mogu izneti iz zemlje u gotovini 10.000 evra.

Drama može nastati na granici kada, nakon kontrole, krene carinjenje robe.

Roba kupljena u inostranstvu iz prtljaga građana podleže carini samo ako je njena vrednost veća od 100 evra. Do te sume se ne plaćaju dažbine ako je namenjeno za ličnu upotrebu.

U slučaju da roba nije za trgovinu, turista će platiti carinu po opštoj tarifi od deset odsto, plus porez na dodatu vrednost po stopi od 20 procenata za većinu robe koja u koferima stiže s odmora. Tu spadaju garderoba, obuća, knjige, računari i dodatna oprema za njih te tehnička roba namenjena upotrebi u domaćinstvu a ne daljoj trgovini ili proizvodnji.

Hoće li pomenute dažbine platiti ili ne zavisi od toga šta će na pitanje carinika „Imate li nešto da prijavite?” odgovoriti „da” ili „ne”. Znamo već da pojedini prođu tek tako. U slučaju kada je carinska kontorla obimnija i carinik pronađe robu čija vrednost ulazi u carinsku tarifu, plaćanje pomenutih dažbina je neminovno.

Ukoliko turista kod sebe ima račun, i to važeći, s podacima, i ta cena će se uzimati kao relevantna za carinjenje. Ukoliko je pak bez računa, carinik će je odrediti na osnovu slične robe, shodno Carinskom zakonu i drugim propisima, pa će se na to dodati svi već pomenuti troškovi. Drugim rečima, nemojte pokušavati da ubedite nikoga da računar košta 15 evra i slično.

Mnogima će, kada se vraćaju kući, biti naporno da nose to što su kupili pa će sami sebi ili prijateljima i rođacima poslati robu poštom. U tom slučaju imaće dodatni trošak. Recimo, ako je neko kupio patike, mobilni telefon ili nešto slično u vrednosti od sto evra, na granici plaća 10 plus 20 odsto.

U slučaju da pošiljka stiže poštom, u osnovicu za obračun carinske tarife od 10 odsto plus PDV od 20 ulazi i poštarina. Odnonso, umesto 130 evra, platiće sve troškove 135,2.

Građani koji putuju u inostranstvo treba da znaju da u velikom broju zemalja imaju pravo na povraćaj poreza na kupljenu robu. Među njima su i Mađarska i Grčka, koje spadaju u veoma popularne destinacije. Kod severnih suseda pre prelaska granice treba pokazati pasoš, popuniti formular koji će carinik s mađarske strane overiti. Prilikom sledećeg boravka novac se dobija nazad na za to određenim mestima.

Turisti ne moraju da strahuju da će im država povećavati carine, čak i kada bi situacija u državnoj kasi bila takva da bi to bilo poželjno. Razlog za to je naš put ka Evropskoj uniji.

Srbija na putu ka Uniji treba svoje propise da harmonizuje s tamošnjim. To se, naravno, odnosi i na carinu. Zato iskaknja neće biti.

Što se tiče robe koja se može unositi u Srbiju, i mi smo, kao i druge zemlje, osetljivi na akciznu i luksuznu robu. Može se uneti 200 komada cigareta, litar alkoholnog pića i jedan parfem. U Srbiju se mogu unositi i žive životinje i oružje, ali ali je tu tretman poseban.
8
Izvor: B92, Blic

Beograd - Narodna banka Srbije poslala je dopis bankama da obaveste klijente da plaćanje bilo kojih računa preko interneta koji su na tuđe ime nije više dozvoljeno.

“Dobili smo ovaj dopis pre nekoliko dana i svi smo bili u čudu. Već smo počeli da obaveštavamo klijente. NBS je navela da je plaćanje na tuđe ime protivzakonito, ali nisu rekli koji se to zakon krši. U objašnjenju kažu da su postojale brojne malverzacije i da na ovaj način hoće da ih spreče”, ističe izvor iz jedne banke, piše Blic.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je ovakav potez centralne banke besmislen.

“Država bi, uključujući i NBS, svojim odlukama trebalo da smanjuje troškove za građane, a ne da im nameće nove ili povećava stare. Ako postoje neki drugi razlozi za ovakvu odluku, NBS treba da ih jasno navede”, ističe Arsić.

Narodna banka Srbije navodi da je otkrila malverzacije zbog kojih je ovako reagovala.

“Utvrdili smo da određeni subjekti neovlašćeno, bez odgovarajuće dozvole, pružaju platne usluge građanima, i to usluge plaćanja komunalija, pa je NBS tim subjektima izrekla mere iz svoje nadležnosti. Bez posebne dozvole koju izdaje NBS, platne usluge mogu pružati samo banke i javni poštanski operater”, kažu u NBS.

.................

Prema Zakonu o platnim uslugama, korisnici servisa elektronskog bankarstva ne mogu se koristiti za pružanje platnih usluga drugim fizičkim licima. Neovlašćeno pružanje platnih usluga predstavlja kršenje Zakona o platnim uslugama, zbog čega korisnik može trpeti zakonske posledice. Ukoliko žele da se bave pružanjem platnih usluga i vrše plaćanja za račun različitih fizičkih lica, a ne za svoj račun, korisnici ih mogu obavljati kao zastupnici neke od platnih institucija sa kojom o tome treba da zaključe ugovor. U protivnom to nije dozvoljeno.
9
Poslovni savetnik / Zarade po zaposlenom, jun 2017.
«  urrgb poslato 25.07.2017. u 16:44:45 »
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u junu 2017. godine iznosi 67.857 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u junu 2017. godine iznosi 49.238 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 4,6%, a realno je veća za 4,4%, dok je prosečna neto zarada veća za 4,5% nominalno i za 4,3% realno.
 
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto i neto zarade veće su za 6,0% nominalno, odnosno za 2,3% realno.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
10
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, jun 2017.
«  urrgb poslato 25.07.2017. u 16:42:39 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u junu 2017. godine, u odnosu na maj 2017. godine, u proseku su povećane za 0,2%. Potrošačke cene u junu 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 3,6%, dok su u poređenju sa decembrom 2016. godine, povećane 2,9%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u junu 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura (3,6%), Komunikacije (0,6%), Hrana i bezalkoholna pića (0,5%) i u grupama Zdravstvo i Obrazovanje (za po 0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Transport (-0,9%), Odeća i obuća (-0,4%), Restorani i hoteli (-0,3%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-0,2%), kao i u grupi Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (-0,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
 
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
Stranice: 1 2 3 ... 10
Saop