Sadrzaj sajta:
[close]

Skorašnje poruke

Stranice: 1 2 3 ... 10
1
Poslovni savetnik / Za salon ili IT firmu spremite 31.610 RSD
«  urrgb poslato 21.10.2017. u 07:41:16 »
Izvor: Tanjug

Istraživanje na primerima frizerskog salona i IT firme pokazalo je da je za osnivanje preduzetničke radnje potrebno izdvojiti od 4.610 do čak 31.610 dinara.

Svi koji planiraju da otpočnu poslovanje u proizvodnim delatnostima i razmišljaju da u budućnosti proizvode plasiraju na inostrano tržište ne bi trebalo da beže od ulaska u sistem PDV-a jer bi to moglo da im koči razvoj i prustup finansiranju putem bankarskih kredita.

Ovo je jedna od preporuka sa današnje prve edukativne radionice pod nazivom "Startuj legalno", koju NALED realizuje u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ) u projektu "Podrška Vladi Srbije u borbi protiv sive ekonomije", i koja je deo podrške sprovođenju Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Na radionici je istaknuto da je sada dobro vreme za ulazak u biznis jer je država pokrenula program Decenija preduzetništva i na raspolaganju je mnogo više podsticajnih sredstava, navodi se u saopštenju NALED-a.

Pre osnivanja firme preduzetnik bi trebalo da proveri da li je potrebno da obezbedi posebne dozvole (npr. sanitarne) i da prilikom registracije odloži zvanični datum početka poslovanja kako ne bi od prvog dana plaćao poreske obaveze i ušao u dug, a da formalno nije ni počeo sa radom.

"Učesnici mogu na radionicama da se upoznaju sa pravnim okvirom, poreskim zakonima i administrativnim procedurama, osnovama finansija i izvorima finansiranja, ali i najčešćim greškama u prvim poslovnim koracima", kaže Jelena Bojović, direktor Tima za regulatornu reformu u NALED-u.

Milivoje Jovanović, menadžer programa ENECA, ističe da je nepoznavanje pravnog okvira jedan od ključnih problema preduzetnika, koji dovodi do straha od inspekcija i odustajanja od pokretanja biznisa.

"Drugi veliki problem jeste nedostatak izvora finansiranja i na kraju, javlja se problem promocije i prodaje proizvoda ili usluga i sve te prepreke želimo da na radionicama rasvetlimo i rešimo", dodaje on.

Zarad podsticanja preduzetništva u Srbiji, NALED je predložio da se u prvoj godini poslovanja početnici u biznisu oslobode poreskih obaveza, a tu meru mogli bi najpre da koriste mladi koji su u poslednjih šest meseci završili srednju školu ili fakultet, kao i lica koja su duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kao osnovu za realizaciju te mere, NALED je sproveo Analizu poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju koja je pokazala da bi za ovu namenu iz budžeta bilo potrebno obezbediti najviše 1,9 milijardi evra, što je osam puta manje novca nego što se sada izdvaja za programe podrške.

Istraživanje na primerima frizerskog salona i IT firme pokazalo je da je za osnivanje preduzetničke radnje potrebno jednokratno izdvojiti od 4.610 do čak 31.610 dinara, a za pokretanje društva s ograničenom odgovornošću između 10.370 i 57.370 dinara.

Sledi mesečno plaćanje poreskih obaveza koje u slučaju preduzetnika na godišnjem nivou idu od 145.000 do gotovo 400.000 dinara, dok su za DOO nešto manje od 180.000 dinara.
2
Početak sprovođenja prinudne likvidacije u APR - 20. oktobar 2017.

Izvor: APR

Od dana 20. oktobra 2017. godine, Agencija za privredne registre (APR) počinje sprovođenje postupka prinudne likvidacije nad privrednim društvima kod kojih su se stekli uslovi propisani članom  546. i 547. Zakona o privrednim društvima  („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015).
3
“Službeni glasnik RS”, broj: 92/2017, izdvajamo:

 - Indeksi potrošačkih cena za septembar 2017. godine

 - Odluka o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava (važi od 21.10.2017.)


“Službeni glasnik RS”, broj: 94/2017, izdvajamo:

 - Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju

 - Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjavaju objekti za životinjske otpatke i pogoni za preradu i obradu životinjskih otpadaka

 - Pravilnik o dopuni Pravilnika o uslovima za priznavanje, postupku priznavanja oznaka za mirna vina i neka specijalna vina sa geografskim poreklom, kao i o načinu proizvodnje i obeležavanja mirnih vina i nekih specijalnih vina sa geografskim poreklom
4
Poslovni savetnik / Tri zablude o „preduzetničkoj radnji“
«  urrgb poslato 18.10.2017. u 10:23:45 »
„Da li u nazivu moje radnje mora da stoji SZR ili SR?“
„Da li kao preduzetnik moram da zaključim ugovor o radu sa mojom radnjom?“
„Da li treba da imam ugovor sa svojom radnjom o zakupu svog automobila da bih ga koristio u poslovne svrhe?“


Izvor: Moja Firma

1. zabluda – „Imam preduzetničku radnju“

„Ja sam vlasnik preduzetničke radnje“.

„Da li u nazivu moje radnje mora da stoji SZR ili SR?“

„Da li kao preduzetnik moram da zaključim ugovor o radu sa mojom radnjom?“

„Da li treba da imam ugovor sa svojom radnjom o zakupu svog automobila da bih ga koristio u poslovne svrhe?“

Ono što je na prvi pogled zajedničko za sve gore navedene rečenice je – radnja. Termin koji koristimo kako bismo označili formu pod kojom preduzetnik obavlja delatnost. Pogrešno.

Preduzetnička radnja kao pojam ne postoji u zakonu.

Iako ima određena svojstva koja stvaraju utisak da radnja postoji kao subjekt – naziv, adresu sedišta, matični broj, PIB, ova obeležja su naime obeležja preduzetnika, a ne radnje.

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015 – dalje: ZOPD) i ne pominje radnju, već postoji isključivo preduzetnik, kao fizičko lice koje obavlja delatnost.

Preduzetnička „radnja“ postoji u našim razgovorima o poslu, ali ne i u zakonu. A ukoliko želimo pravilno da se izražavamo, onda ćemo i u govoru zameniti termin „radnja“ terminom „preduzetnik“.

Dakle, ukoliko ste vi ili vaš poslovni partner preduzetnici, kada razmišljate o knjigovodstvenim, pravnim i poreskim relacijama razmišljajte da postoji samo jedna osoba koja obavlja delatnost. Ta osoba ima svoju privatnu imovinu i poslovnu imovinu koja joj služi za obavljanje delatnosti.

Sva imovina je vlasništvo preduzetnika, a ne njegove radnje. Sve poslove vrši preduzetnik, odluke donosi preduzetnik, a ugovore zaključuje preduzetnik i to sa trećim licima, a nikako sa sobom kao fizičkim licem. Izbrišite entitet radnje „iz glave“ i lakše ćete razumeti pravne i poreske posledice vaših poslovnih odluka.

Ne postoji nikakva radnja – Vi ste radnja. Vi ste preduzetnik.


2. zabluda – „Sklopio sam ugovor sa svojom radnjom“

Radnja ne postoji kao subjekt u pravu (za razliku od pravnih lica – koja su upravo to – subjekti u pravu). Iz tog razloga, nisu mogući nikakvi ugovori sa radnjom. Preduzetnik, sa druge strane, može da zaključuje ugovore. Radnja nema pravni subjektivitet, i ne može biti nosilac prava, niti može tužiti ili biti tužena. Ovo može samo preduzetnik.

Ugovor je saglasnost volja dveju strana. Kako je preduzetnik jedno lice – fizičko lice koje obavlja delatnost, to nije moguće da preduzetnik (fizičko lice) zaključi ugovor sa „radnjom“, jer radnja nema subjektivitet (radnja ne postoji u pravnom smislu). Nikakav ugovor. Ukoliko bi takav ugovor bio zaključen, on ne bi proizvodi pravna dejstva. Pa ni poreske obaveze.

Na primer, Marija Đorđić ne može da zaključi ugovor sa Marijom Đorđić PR Računovodstveni poslovi, jer i prvo i drugo su odrednice jedne te iste osobe.

Ministarstvo finansija je dalo Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00394/2014-04 od 12.11.2014. godine u  kojem se navodi:

„S tim u vezi, a imajući u vidu da je ugovor saglasnost volja ugovornih strana (što znači bar dve), a da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji i koje za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom u koju ulazi i imovinom koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti, proizlazi da akt nazvan ugovorom koji fizičko lice zaključi sa samim sobom kao preduzetnikom, a kojim se uređuje da fizičko lice svoju nepokretnost prenosi na svoju radnju, ne proizvodi pravno dejstvo. Dakle, na osnovu takvog akta ne dolazi do prenosa prava svojine na nepokretnosti (sa jedne strane na drugu), što znači da u ovom slučaju ne postoji ni predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava.“

U skladu sa navedenim, preduzetnik ne može „sam sa sobom“ zaključiti ugovor, bio to ugovor o kupoprodaju nepokretnosti, o zakupu nepokretnosti ili pokretne imovine (opreme, automobila itd), niti takvi ugovori proizvode pravno dejstvo. Može, ali je takav ugovor jednostavno rečeno nevažeći (odnosno ništav, ne proizvodi pravno dejstvo uopšte, kao da nije ni nastao).

Preduzetnik može korisiti ličnu imovinu u poslovne svrhe bez zaključenja ugovora, isplate naknade i plaćanja poreza.

Preduzetnik može u svoje ime, u svojstvu preduzetnika, da zaključi ugovore sa drugim licima, bilo da su to druga fizička lica, drugi preduzetnici ili pravna lica.

Takođe, lice koje je registrovano kao preduzetnik, ne mora uvek u pravnom prometu nastupati u svojstvu preduzetnika. Time što je neko preduzetnik, ne lišava se prava koja mu pripadaju kao fizičkom licu. Na primer, kada ide na bazen, ili se vozi gradskim prevozom, lice to ne radi u svojstvu preduzetnika.


3. zabluda – „Ja sam zaposlen u svojoj radnji“

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost, i nema status zaposlenog u svojoj „radnji“. Preduzetnik kao fizičko lice ne treba da zaključi ugovor o radu sa „preduzetničkom radnjom“ da bi radio ( obavljao delatnost) već to čini po osnovu same registracije u Agenciji za privredne registre.

Kako nema status zaposlenog, preduzetnik nema ni određena prava iz radnog odnosa.

Na primer, ne postoji osnov da preduzetnik isplati naknadu za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe „samom sebi“.

Ova naknada troškova predviđena je za zaposlena lica, kada poslodavac  (jedno lice) koristi automobil drugog lica (zaposlenog). Kod preduzetnika ne postoji drugo lice, već samo jedno fizičko lice koje obavlja delatnost i tokom obavljanja delatnosti koristi svoj privatni automobil.

Preduzetnik može da se opredeli za isplatu lične zarade preduzetnika a ima i pravo na isplatu određenih neoporezivih naknada troškova koje su predviđene za zaposlene.

Sličnost ovih prava preduzetnika sa pravima zaposlenih ne daje preduzetniku status zaposlenog.

Fizičko lice koje se registrovalo za obavljanje delatnosti kao preduzetnik može u isto vreme da bude u radnom odnosu kod trećeg lica.

Preduzetnik može da zaposli druga fizička lica, zaključenjem ugovora o radu, koja će po tom osnovu obavljati rad kod preduzetnika. Zaposleni čiji je poslodavac preduzetnik imaju ista prava i obaveze kao i zaposleni kod pravnih lica, a obračun njihove zarade ne razlikuje se od obračuna zaposlenih kod pravnih lica (privrednih društava).
5
Način evidentiranja procene vrednosti nepokretnosti u slučaju kada je procenjena fer vrednost viša u odnosu na knjigovodstvenu vrednost nepokretnosti
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-356/2017-16 od 13.7.2017. god.)

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13, u
daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i
računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga,
priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima,
sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih
izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar
finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo,
kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

Odredbama člana 21. stav 1. Zakona propisano je da za
priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja
pravna lica
(MSFI za MSP).

Prema podacima iz predmetnog zahteva, između ostalog,
navedeno je sledeće:


▪ u decembru 2012. g. na osnovu nalaza građevinskog veštaka
izvršena je procena tržišne vrednosti nepokretnosti (centralni
magacin) u sastavu predmetnog preduzeća;

▪ procenjena vrednost predmetne nepokretnosti (RSD
29.740.876,80) je značajno viša (za RSD 17.665.865,00) u odnosu na knjigovodstvenu vrednost pre procene;

▪ u pitanju je malo privredno društvo koje primenjuje
podzakonski akt za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i
obelodanjivanje pozicija mikro i drugih pravnih lica.

U vezi sa navedenim informacijama iz predmetnog zahteva, pre svega bismo želeli da istaknemo da su mala pravna lica u obavezi da, shodno Zakonu, primenjuju MSFI za MSP, a ne podzakonski akt ministra (kao što je u predmetnom zahtevu navedeno) koji se odnosi isključivo na mikro i druga pravna lica.

S tim u vezi, ukazujemo da se Odeljak 17 MSFI za MSP
primenjuje na računovodstveno obuhvatanje nekretnina, postrojenja i opreme čija fer vrednost ne može pouzdano da se odmeri bez prekomernih troškova i napora. Entitet treba da odmerava sve stavke nekretnina, postrojenja i opreme posle početnog priznavanja po nabavnoj vrednosti umanjenoj za celokupnu akumuliranu amortizaciju i celokupne akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti.

Dodatno ističemo da je, saglasno izmenama i dopunama
MSFI za MSP (iz 2015. g. sa primenom od 1. januara 2017. g.)
, omogućeno i pravnim licima koji primenjuju MSFI za MSP da priznavanje nekretnina, postrojenja i opreme vrše po procenjenoj vrednosti pod uslovom da je navedeno predviđeno opštim aktom pravnog lica kojim se uređuju računovodstvene politike.

Prilikom procene nekretnina, postrojenja i opreme moguće
je da efekat izvršene procene bude pozitivan ili negativan. U
konkretnom slučaju iz opisanog zahteva, postoji pozitivan efekat
s obzirom da je fer vrednost utvrđena procenom veća od iskazane knjigovodstvene vrednosti u poslovnim knjigama predmetnog preduzeća.

S tim u vezi, dodatno ukazujemo da je odredbama člana 6. stav 4. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 95/14, u daljem tekstu: Pravilnik) propisano da se gubitak po osnovu usklađivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme knjiži vrednosnim usklađivanjem analitičkih računa nabavne vrednosti i ispravke vrednosti, računa 582 – Obezvređenje nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno na teret raspoloživih revalorizacionih rezervi na računu 330 – Revalorizacione rezerve po osnovu revalorizacije nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme, ako su prethodno formirane za konkretno sredstvo.

Sa druge strane, a imajući u vidu konkretan slučaj (pozitivan efekat procene), odredbom člana 6. stav 5. Pravilnika propisano je da se dobitak po osnovu usklađivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme knjiži, u zavisnosti od procenjenog preostalog korisnog veka upotrebe, vrednosnim usklađivanjem u korist računa 330 − Revalorizacione rezerve po osnovu revalorizacije nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme ili u korist računa 682 – Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, do visine rashoda koji su u prethodnom periodu proknjiženi na teret računa 582 – Obezvređenje nekretnina, postrojenja i opreme.

Odgovor u vezi sa primenom propisa dajemo prema podacima
iznetim u zahtevu.


Napominjemo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
6
Republika Srbija
Ministarstvo finansija

Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa
Broj 9, septembar 2017.
ISSN 0354-3242

Link ka kompletnom tekstu

Sadržaj:

JAVNI PRIHODI

POREZI

Porez na dodatu vrednost
Porezi na imovinu
Porez na dohodak građana

REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE

DUVAN

FINANSIJSKI SISTEM

Računovodstvo

Devizno poslovanje

Obavljanje plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost

PODSETNIK
7
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, septembar 2017.
«  urrgb poslato 14.10.2017. u 13:24:28 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u septembru 2017. godine, u odnosu na avgust 2017. godine, u proseku su više za 0,1%. Potrošačke cene u septembru 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 3,2%, dok su u poređenju sa decembrom 2016. godine, povećane 2,8%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u septembru 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića (1,0%), Restorani i hoteli (0,9%) i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,5%). Rast cena je zabeležen i u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Odeća i obuća (za po 0,4%) i Komunikacije (0,1%). Pad cena je zabeležen u grupama Rekreacija i kultura (-5,7%) i Transport (-0,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
8
Dilema – Da li godišnji promet paušalaca čine prihodi od prodaje ili prilivi novca od prodaje?

Izvor: Moja Firma

Jedan od zahteva koje preduzetnik treba da ispuni da bi mogao da ostvari pravo na paušalno oporezivanje u narednoj godini je da u tekućoj godini njegov promet ne bude veći od 6 miliona dinara.

Na prvi pogled, jasno nam je da je promet veličina koja se odnosi na obim prodaje, ali kako to često biva, kada se pozabavimo detaljima, jave se prve dileme.

Da li je promet:

 - iznos dobara i usluga koje smo prodali svojim kupcima, ili
 - iznos dobara i usluga koje smo naplatili?

Datum plaćanja možemo lako da utvrdimo sa izvoda sa tekućeg računa banke, ali kako odrediti datum prodaje? Odnosno kako odrediti kojoj godini pripada određena prodaja?

Ova dva pitanja možemo preformulisati u:

 - Da li je promet prihod od prodaje ili priliv novca od prodaje?
 - Kada možemo smatrati da je nastao prihod?
 - Kada treba da izdamo račun kupcu?

Nažalost, Zakon o porezu na dohodak građana koji definiše paušalno oporezivanje i uslove koje je potrebno ispuniti da bi Poreska uprava preduzetniku odobrila pravo na ovaj metod oporezivanja, ne nudi odgovor na pitanje šta je to promet.

U nedostatku zakonskih normi koje bi definisale šta čini promet iz člana 40. Zakona o porez na dohodak građana, osvrnućemo se na druge zakonske norme i računovodstvenu regulativu.

U računovodstvenim normama koje se primenjuju u našoj zemlji prihod se priznaje prema principu fakturisane realizacije, a ne naplećene realizacije. Dakle, prihod je nastao onda kada ste isporučili dobro ili uslugu a ne kada ste primili novac od prodaje. Zakon o porezu na dodatu vrednost govori o prometu kao o iznosu prodatih dobara i usluga.

Prema našem mišljenju, i pod prometom u smislu člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana treba podrazumevati prihod od prodaje a ne priliv novca od prodaje. U skladu sa našim mišljenjem, preduzetnik koji bi oprihodovao više od 6 miliona dinara (prodao više od 6 miliona dinara dobara i usluga tokom godine) ne bi mogao da ostvari pravo na paušalno oporezivanje u narednoj godini. Ako bismo rekli da je preduzetnik imao više od 6 miliona dinara priliva na tekućem računu u toku godine, mogli bismo da posumnjamo da je probio limit, ali bez podatka o ukupnim prihodima, ne možemo doneti zaključak.

Koja je razlika između prihoda i priliva objasnićemo na jednostavnom primeru.

Recimo da ste prodali jednu fotelju kupcu. Kupac je platio avansno 27.07.2017. godine, a vi ste mu isporučili fotelju 30.07.2017. Priliv je nastao danom uplate (27.07.2017.) a prihod danom kada ste isporučili robu (30.07.2017. godine). O izvršenoj isporuci treba da izdate račun koji je dokument prodaje ali i prihoda. Ovaj račun beležite u KPO knjizi.

Prihod i priliv mogu nastati istog dana, ili priliv može prethoditi prihodu (kao u našem primeru), odnosno slediti nakon prihoda (plaćanje nakon isporuke).

Prihod ne nastaje prilivom novca, kako neki preduzetnici pogrešno rezonuju, te izdaju račune na dan kada im kupci uplate novac. Prodaja je trenutak u toku dobara i usluga, a priliv momenat u toku novca, i oni su vremenski nezavisni.

Kada su i priliv i prihod u istoj godini, iznos prihoda i priliva u godini su isti, pa nam nije toliko važno da li se limit od 6 miliona godišnje odnosni na prihode ili prilive.

Međutim, kada prihod i priliv pripadaju različitim godinama, ova diferencijacija dobija na značaju.

Recimo da isporučite robu i izdate račun u 2016. godini, ali naplata stigne tek u 2017. godini, po našem mišljenju, iznos naplate koji se odnosi na realizaciju 2016. godine uvećava godišnji promet 2016. godine. Drugim rečima, prihod je nastao u 2016. godini jer ste tada prodali robu, a naplata se desila naredne godine.

Hajde da razmotrimo još jednu situaciju. Pretpostavimo da ste fakturisali dobra i usluge u 2017. godini u ukupnom iznosu od 5.5 miliona dinara. U decembru mesecu ugovarate novi posao, u kupac vam uplaćuje avans u iznosu od milion dinara. Dobra ćete isporučiti u februaru 2018. godine. Pitanje je – kojoj godini pripada ovaj promet.

Kao što smo već napomenuli, smatramo da u vezi sa prometom treba odlučivati na osnovu sledećih principa:

 - U obzir treba uzeti fakturisane prihode, a ne naplatu.
 - Prihod nastaje danom isporuke dobra odnosno danom kada se okonča pružanje usluge.

Kada ih primenimo na prethodni primer, zaključujemo da priliv nastao u decembru odgovara prihodu 2018. godine, te da preduzetnik nije „probio“ limit za paušalno oporezivanje u narednoj godini.

Jedan od faktora koji unosi zabunu u našu temu je činjenica da Poreska uprava ponekad traži od preduzetnika da predaju potvrdu o prometu sa tekućeg računa banke iz tekuće godine kao dokaz da preduzetnik nije ostvario promet veći od 6 miliona dinara, iako je zakonska obaveza prestala za to pre nekoliko godina. Takođe, podaci o prometu na tekućem računu preduzetnika mogu biti samo indikativni iz sledećeg razloga.

U promet po tekućem računu ulaze sva plaćanja – bankarska provizija, prilivi i odlivi po osnovu pozajmica i kredita, prodaja odnosno kupovina stranih valuta i drugo. Na taj način, sredstva koja nisu povezana sa prodajom figuriraju u iznosu prometa u ovoj potvrdi koju vam izdaje poslovna banka.

Ukoliko se desi da vaš promet po tekućem računu prelazi 6 miliona dinara, a zbir svih računa koje ste izdali tokom godine ne prelazi 6 miliona dinara, treba da podnesete Poreskoj upravi na uvid vašu KPO knjigu, kao dokaz o prometu u tekućoj godini i objašnjenje šta je ušlo u promet po tekućem računu a ne čini prihod od prodaje. Poreska uprava će po pravilu uvažiti podatke iz KPO knjige i izvoda sa tekućeg računa poslovne banke na kojem se mogu videti promene koje ne predstavljaju prihod a ulaze u promet na tekućem računu (na primer, izvod na kojem se vidi da su vam na tekući račun „legla“ sredstva od prodaje deviza koje vam je prethodno ino-kupac uplatio na vaš devizni račun).
Još jedno često pitanje je – kada izdati fakturu odnosno račun.

Račun je dokument o izvršenom prometu – isporučenom dobru ili pruženoj usluzi. Prilikom isporke dobara i usluga vi ostvarujete prihod, a dokument na osnovu koga se prihod beleži je račun.

Račun treba izdati na dan kada nastaje promet (promena vlasništva – isporuka) dobara odnosno usluga, ili nakon toga. Kod dobara je jasno da je datum prometa dan kada dobro predamo kupcu. Kod usluga, prema opštem pravilu, promet nastaje poslednjeg dana pružanja usluge, pa tada treba izdati račun.

Ukoliko se radi o periodičnim uslugama odnosno uslugama koje se delimično, sukcesivno pružaju (usluge na mesečnom ili tromesečnom nivou) račun ćete izdati u skladu sa dinamikom fakturisanja koja je uređena ugovorom između vas i kupca (obično poslednjeg dana perioda za koji se pruža usluga – meseca ili tromesečja).

Prema tome, datum plaćanja ne određuje datum fakturisanja odnosno prihod ne nastaje danom plaćanja.

Razlike između fakturisanog prihoda i priliva novca su uobičajene i česte u poslovnoj praksi, a knjiga KPO služi da pruži podatke o prihodu odnosno o računima koji su osnov za primljeni novac.

Ukoliko primite novac pre nego što isporučite uslugu i izdate račun možete vašem kupcu izdati predračun. Njega ne unosite u KPO obrazac, pa možete voditi pomoćnu internu evidenciju o izdatim predracunima.
9
Poslovni savetnik / Pretežni izvoznici
«  urrgb poslato 13.10.2017. u 08:42:31 »
Izvor: Aktiva sistem

Licima koja se pretežno bave izvoznim poslovima, sticaocima statusa tzv. “pretežnih izvoznika” omogućen je kraći vremenski rok u kojem se vrši povrat PDV-a.

Za pretežne izvoznike ovaj rok iznosi 15 dana od isteka roka za predaju poreske prijave, dok za ostale obveznike ovaj rok iznosi 45 dana.

Treba napomenuti da ovaj skraćeni rok (sa 45 na 15 dana) važi i kada pretežni izvoznici naknadno traže povrat neiskorišćenog iznosa poreskog kredita.

Sve napred rečeno je definisano članom 52 Zakona o PDV.

Status “pretežnog izvoznika” mogu da steknu obveznici PDV-a ispunjavajući kriterijume propisane Uredbom o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo.

Bitno je uočiti da se promet odnosi na dobra, ne i na usluge.

Uredba propisuje da obveznik PDV-a može da stekne status “pretežnog izvoznika” ako je:

 - Izvoz dobara obveznika PDV čija je vrednost u odnosu na vrednost ukupnog prometa dobara i usluga veća od 50%,
 - odnosno (ili) najmanje 10.000.000 evra.

Kako bi stekao status “pretežnog izvoznika” neophodno je da obveznik PDV-a:

    Podnese obrazac PIP PDV - ovaj obrazac se podnosi uz poresku prijavu PDV za poreski period tekuće godine u kojem je podnešen finansijski izveštaj za prethodnu godinu. Podaci Iz FI za prethodnu godinu služe za proveru ispunjenosti jednog ili oba uslovu za sticanje statusa. U praksi se uglavnom ovaj obrazac podnosi uz februarsku PDV prijavu i time stiče status “pretežnog izvoznika” za period od narednih 12 meseci.

    Podnese obrazac PIP PDV 1 – ovaj obrazac se podnosi uz poresku prijavu PDV za poreski period u kojem je ispunjen jedan od kriterijuma i time se stiče status “pretežnog izvoznika” koji isljučivo važi za dotični poreski period. Status se dodeljuje na osnovu podataka o izvozu dobara u tekućoj godini, koji je izvršen u periodu od 01. Januara tekuće godine do isteka poreskog perioda u tekućoj godini.
10
Postovane kolege,
Molim Vas za misljenje i pomoc.

Investitor je fizicko lice koje nije u sistemu pdv-a i uplatio je avans sa poreyom 20%.
Ugradjuje se oprema za ventilaciju, klimatizaciju i grejanje (prema šifarniku pripada grupi koja je oslobođena pdv-a).

Izvodjac radova je angažovao podizvođača za grejanje.

Pitanje:
Da li izvođač, podizvođaču plaća sa pdv-om sobzirom da Investitor nije oslobođen pdv-a tj. ne može da se primeni član10. stav2.tačka 3 Zakona. ili se poslovni odnos izvođač-podizvođač posmatra kao odvojena celina.

Hvala
Gordana


Stranice: 1 2 3 ... 10
Saop