Sadrzaj sajta:
[close]

Skorašnje poruke

Stranice: 1 2 3 ... 10
1
Pitanja i odgovori / Odg: kapitalna dobit
«  dalmacija poslato danas u 11:48:06 »
U poreskom bilansu pravno lice iskazuje kapitalni dobitak ili gubitak, nezavisno od nacina na koji je otudjio nepokretnost.
2
Ne moze "odluciti" sta je primarni osnov osiguranja, jer je to regulisano zakonom, a to je zaposlenje.
Znaci, ako se prijavi u doo to je primarni osnov osiguranja i tu uplacuje "pune"doprinose uz podnosenje PPPPD.
3
Pitanja i odgovori / kapitalna dobit
«  ss68238 poslato 28.04.2017. u 07:29:42 »
Poštovana,
DOO mikro pravno lice.Po nalogu suda izvršitelj će nam prodati nepokretnost i izmiriti izvršnog poverioca.Da li i prilikom ovakve  prinudne naplate treba da se obračunava porez na kapitalnu dobit.
Hvala
4
Poslovni savetnik / Zarade po zaposlenom, mart 2017.
«  urrgb poslato 25.04.2017. u 16:16:20 »
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u martu 2017. godine iznosi 65.695 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u martu 2017. godine iznosi 47.814 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada je veća za 1,3% nominalno i za 1,1% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 1,8% nominalno, a za 1,6% realno.
 
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto i neto zarade veće su za 4,2% nominalno, odnosno za 0,6% realno.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
5
Poštovani,

molim Vas za Vaše tumačenje, kratku proceduru i pojašnjenje sledećeg slučaja:

Vlasnik preduzetničke radnje je osnovao jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću i u APR-u je prijavljen kao zakonski zastupnik - direktor. Preduzetnička radnja bi bila osnovna delatnost ali u privrednom društvu želi da zasnuje radni odnos i isplaćuje sebi zaradu.
1) Ako je odlučeno da je osnovna delatnost preduzetnička radnja gde se obračunavaju "puni" doprinosi, kako se prijaviti na obavezno socijalno osiguranje u DOO?
Koji osnov se navodi u MA prijavi i da li bi se od doprinosa plaćao samo PIO?
2) Da li se pri obračunu zarade pomenutog lica u DOO koristi PPPPD prijava sa šifrom 1 02 101000
ili prijava PP OD-O?
3) Kakva je procedura sa poreskom upravom?

Unapred zahvalan
6
Pitanje vam je nepotpuno, ali, u principu: za gotove proizvode u fin.knjigovodstvu 5740/630 i u klasi 9 stav 983/96 po ceni kostanja tako da otpis gotovih proizvoda ne utice na troskove.
Moze se za manjkove zaduziti i odgovorno lice stavom 221 da se izbegnes 574...
7
Republika Srbija
Ministarstvo finansija

Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa

Broj 3, mart 2017
ISSN 0354-3242

Link ka kompletnom tekstu

Sadržaj:

JAVNI PRIHODI

POREZI

Porez na dodatu vrednost
Porez na dobit pravnih lica
Porezi na imovinu
Porez na dohodak građana
Poreski postupak i poreska administracija

DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE

REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE

AKCIZE

IZBEGAVANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA

FISKALNE KASE

FINANSIJSKI SISTEM

Računovodstvo

PODSETNIK
8
Početak pružanja usluga boniteta sa podacima iz finansijskih izveštaja za 2016.godinu

Izvor: APR

Agencija za privredne registre obaveštava sve zainteresovane korisnike da će usluge boniteta u kojima su uključeni podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2016. godinu biti dostupne počev od četvrtka, 27. aprila 2017. godine.

Budući da je u skladu sa Zakonom o računovodstvu rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2016. godinu najkasnije do kraja juna meseca 2017. godine, izveštaji o bonitetu za privredna društva, ustanove i preduzetnike, kao i skoring privrednih društava, u kojima su uključeni podaci iz redovnih godišnjih izveštaja za 2016. godinu izdavaće se samo za one obveznike za koje su ti izveštaji dostavljeni, odnosno koji su kao potpuni i računski tačni javno objavljeni na internet stranici APR.

Za pravna lica i preduzetnike za koje redovni finansijski izveštaj za 2016. godinu nije javno objavljen usluge boniteta pružaće se zaključno sa podacima za 2015. godinu, sve dok ne dostave potpun i računski tačan izveštaj i isti se ne objavi na internet stranici APR.

U slučaju da je redovni godišnji finansijski izveštaj za 2016. godinu podnet APR, a da nije javno objavljen potrebno je da, korisnik usluge dostavi podatke o pravnom licu ili preduzetniku na koga se traženi izveštaj odnosi na i-mejl adresu bonitet@apr.gov.rs.

Predlog korisnicima je da pre naručivanja izveštaja ili skoringa putem linka Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja počev od 2014. provere da li je za konkretno privredno društvo, ustanovu ili preduzetnika finansijski izveštaj za 2016. godinu objavljen.

Istovremeno, potrebno je proveriti status obrade redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2016. godinu putem linka Pretraga postupka obrade izveštaja za 2016. godinu u delu Predmeti u radu. Ako u izveštaju koji je dostavljen APR ima nedostataka obveznik iste mora otkloniti, po proceduri za obradu, kako bi izveštaj mogao biti javno objavljen i uključen u izveštaje o bonitetu i skoring.

Izveštaji o bonitetu u kojima su uključeni podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2016. godinu izdavaće se po zahtevu za hitnu obradu samo za one obveznike za koje je redovni godišnji finansijski izveštaj za 2016. godinu javno objavljen.

Istovremeno, od 27. aprila 2017. godine, za privredna društva čiji su finansijski izveštaji za 2016. godinu javno objavljeni, prestaće da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2011. do 2015. godine, s obzirom da je za ta privredna društva utvrđena nova ocena boniteta odnosno skoring za period od 2012. do 2016. godine.

Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na internet stranici Agencije, u delu Finansijski izveštaji, na linku Evidencija izdatih skoringa.

Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja dostupne su na internet stranici Agencije u odeljku Finansijski izveštaji – Usluge iz Registra.
9
Poreski tretman primanja zaposlenih po osnovu činjenja i pružanja pogodnosti

Izvor: paragraf.rs, Aktiva sistem; Autor: Marija Torlak

Pored konkuretnosti koja postoji među zaposlenima na tržištu rada, čak i u uslovima relativno visoke stope nezaposlenosti, u određenom stepenu vlada i konkuretnost među poslodavcima. Kako bi poslodavci prilikom zapošljavanja obezbedili prednost u odnosu na druge ili iz razloga što smatraju da je bitno ulagati u zaposlene, u njihovu motivaciju, efikasnost i sl., često pored zarade koju isplaćuju u skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US), opštim aktom i ugovorom o radu, svojim zaposlenima nude i razne druge pogodnosti.

Mogućnost poslodavca da za svoje zaposlene obezbedi i druga primanja po osnovu radnog odnosa, predviđena je članom 120. tačka 4) Zakona o radu i ova primanja zaposlenih se smatraju zaradom, odnosno ista nisu izuzeta iz pojma zarade u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu.

Iako je Zakonom o radu propisano da se zarada isplaćuje samo u novcu (ukoliko zakonom nije drugačije određeno - kao što je, na primer, slučaj kod isplate zarade po osnovu ugovora o radu sa kućnim pomoćnim osobljem), često se ova druga primanja ne isplaćuju zaposlenima neposredno u novcu već se sastoje u pružanju određenih pogodnosti, odnosno usluga koje koriste zaposleni a pružanje tih pogodnosti i usluga plaća poslodavac.

Kada se postavi pitanje poreskog tretmana ovih drugih davanja zaposlenima, ukazujemo da u skladu sa članom 3. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn. i 7/2017 - usklađeni din. izn.), porezu na dohodak građana podležu prihodi, između ostalih, i po osnovu zarade - bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način. Na koji način se oporezuje ovo primanje zaposlenih, bliže uređuju odredbe člana 14. istog zakona, koje propisuju da se zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Koja se primanja naročito smatraju primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je članom 14a istog Zakona, i to su:

- korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe,
- korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine.

Na ova primanja, pored poreza na zarade, plaćaju se i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na šta ukazuje odredba člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn. i 7/2017 - usklađeni din. izn.) u skladu sa kojom osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

1. Korišćenje službenog vozila u privatne svrhe kao činjenje i pružanje pogodnosti zaposlenom

Pitanje korišćenja službenog vozila u privatne svrhe trebalo bi da bude uređeno opštim aktom poslodavca (kolektivni ugovor, pravilnik i dr.) ili ugovorom o radu. Na osnovu ovako utvrđene mogućnosti za davanje službenog vozila na korišćenje u privatne svrhe poslodavac, odnosno nadležni organ kod poslodavca, donosi odluku o davanju na korišćenje službenog vozila, a na osnovu koje se zaključuje ugovor sa zaposlenim. Ovim ugovorom se preciziraju sva prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog kome se daje vozilo na korišćenje, na primer:

- period na koji se ustupa zaposlenom službeno vozilo na korišćenje,
- način i kriterijumi na osnovu kojih se opredeljuje kada i pod kojim uslovima se službeni automobil koristi u službene, a kada u privatne svrhe,
- da li se automobil ustupa na korišćenje bez ikakve naknade ili uz određeni iznos naknade koju zaposleni treba da plaća poslodavcu,
- ko snosi troškove goriva, održavanja automobila, registracije i druge pojedinosti koje su karakteristične za određeno vozilo i svrhu korišćenja.

Davanje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva na lično korišćenje u privatne svrhe, smatra se primanjem po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu čl. 14. i 14a Zakona o porezu na dohodak građana, i podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zarade.

Utvrđivanje poreske osnovice u ovom slučaju, uređeno je članom 14a st. 2. i 4. Zakona o porezu na dohodak građana na sledeći način:

Vrednost primanja po osnovu korišćenja službenog vozila u privatne svrhe mesečno, za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja vozila, predstavlja iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva, prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini korišćenja vozila, umanjena za iznos koji je zaposleni platio za to korišćenje.

Kod utvrđivanja osnovice poreza na zaradu primanja iz ovog člana uvećavaju se za pripadajuće obaveze iz zarade.

Nadležna organizacija koja poseduje podatke o tržišnoj vrednosti vozila je Auto-moto savez Srbije - Centar za motorna vozila (AMSS-CMV). Da bi pravno lice dobilo podatke o tržišnoj vrednosti vozila koje je dalo na korišćenje zaposlenom u privatne svrhe, neophodno je da zahtev za utvrđivanje tržišne vrednosti vozila dostavi AMSS-CMV, u kojem će navesti da se podatak traži sa datumom 31. decembar prethodne godine. Podatak o tržišnoj vrednosti vozila može se, takođe, pribaviti iz Kataloga cena i nomenklature vozila koji izdaje Auto-moto savez Srbije.

Međutim, ukoliko je ugovoreno da zaposleni iz zarade na koju su prethodno obračunati i plaćeni porez i doprinosi (neto zarade), za korišćenje službenog vozila u privatne svrhe plaća poslodavcu određenu nadoknadu, za iznos te nadoknade potrebno je umanjiti poresku osnovicu utvrđenu na prethodno opisan način.

Pri tom, poreska osnovica se utvrđuje u bruto iznosu, odnosno iznosu koji u sebi sadrži pripadajuće obaveze, odnosno porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, jer pored obračuna i uplate poreza, ova pogodnost koja čini drugo primanje koje ima tretman zarade uslovljava i obračun i plaćanje svih socijalnih doprinosa koje podrazumeva obračun zarade.

To znači da utvrđenu vrednost primanja po osnovu korišćenja službenog vozila u privatne svrhe, radi uključivanja u zaradu za obračun poreza i doprinosa, treba preračunati na bruto iznos deljenjem sa koeficijentom 0,701.

Primer utvrđivanja vrednosti primanja po osnovu korišćenja službenog vozila u privatne svrhe i obračun poreza i doprinosa na to primanje

Nadležni organ kod poslodavca - pravno lice je donelo odluku da u 2017. godini jednom zaposlenom odobri korišćenje službenog putničkog vozila u privatne svrhe. Na osnovu procene nadležne organizacije, tržišna vrednost vozila, na dan 31.12.2016. godine, iznosi 1.500.000,00 dinara. Ugovorom između zaposlenog koji koristi vozilo i poslodavca ugovoreno je da zaposleni plaća poslodavcu mesečno na ime naknade za korišćenje vozila iznos od 5.000,00 dinara. Poslodavac svakog meseca u zaradu zaposlenog uključuje procenjenu vrednost ovih primanja umanjenu za naknadu koju zaposleni plaća poslodavcu, a to je iznos od 10.000,00 dinara (1.500.000,00 x 1% = 15.000,00 - 5.000,00), uvećanom za porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje iz zarade, što predstavlja iznos od 14.265,34 dinara (10.000,00/0,701). Iz neto zarade se obustavlja iznos od 10.000,00 dinara koji je u zaradu uključen samo radi obračuna poreza i doprinosa.

S obzirom da se po osnovu zarade doprinosi obračunavaju i plaćaju do najviše mesečne osnovice doprinosa saglasno članu 41. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, u slučaju kada je iznos zarade (iznos zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu kao i druga primanja po osnovu radnog odnosa, konkretno primanje po osnovu korišćenja službenog vozila u privatne svrhe, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu) viši od najviše mesečne osnovice doprinosa za taj mesec, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa.

Šta se smatra službenim vozilom u smislu
Zakona o porezu na dohodak građana
[close]

Korišćenje službenog vozila u privatne i u službene svrhe
[close]

Poreski tretman plaćanja troškova goriva i održavanja vozila nastalih u vezi sa korišćenjem službenog vozila u privatne svrhe
[close]

2. Korišćenje stanova u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu kao činjenje i pružanje pogodnosti zaposlenom

Poslodavac koji ima potrebe da svojim zaposlenima daje na korišćenje stanove ili stambene zgrade koji su u njegovom vlasništvu ili u zakupu, takvu mogućnost treba da utvrdi svojim opštim aktom ili ugovorom o radu sa zaposlenim. Na osnovu tako utvrđene mogućnosti, radi davanja stanova na korišćenje zaposlenom potrebno je da o tome donese odluku poslodavac odnosno nadležni organ kod poslodavca.

S obzirom na to da se radi o zaposlenima u radnom odnosu i da je davanje stanova zaposlenima na korišćenje utvrđeno opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu sa zaposlenim, takvo davanje zaposlenima od strane poslodavca, u smislu propisa o radu, ima karakter drugog primanja zaposlenog po osnovu radnog odnosa.

Drugo primanje zaposlenog iz radnog odnosa koje je utvrđeno opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, u konkretnom slučaju primanje zaposlenog po osnovu korišćenja stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu, predstavlja zaradu zaposlenog, u skladu sa odredbama člana 105. stav 3. Zakona o radu, na koju se obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

U skladu sa članom 14a stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana, primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti smatra se i korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine. U skladu sa odredbama člana 14a st. 3. i 4. Zakona o porezu na dohodak građana:

Vrednost primanja po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti po osnovu korišćenja stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca, čini iznos zakupnine koju poslodavac plati za zaposlenog, odnosno u slučaju u kojem poslodavac ne plaća zakupninu - iznos zakupnine prema tržišnim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze, umanjena za iznos koji je zaposleni platio kao zakupninu.

Kod utvrđivanja osnovice poreza na zaradu primanja iz ovog člana uvećavaju se za pripadajuće obaveze iz zarade.

U skladu sa navedenom odredbom, korišćenje stambenih zgrada i stanova od strane zaposlenog, koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu po osnovu zakupa, predstavlja zaradu zaposlenog na koju se plaća porez na zarade, bez obzira na to da li poslodavac po osnovu tog zakupa plaća zakupninu ili ne.

Kao i u slučaju davanja službenog vozila na korišćenje zaposlenom, ukoliko je ugovoreno da zaposleni iz zarade na koju su prethodno obračunati i plaćeni porez i doprinosi (neto zarade), za korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca plaća poslodavcu nadoknadu, za iznos te nadoknade potrebno je umanjiti poresku osnovicu utvrđenu na prethodno opisan način.

Pri tom, poreska osnovica se utvrđuje u bruto iznosu, odnosno iznosu koji u sebi sadrži pripadajuće obaveze, odnosno porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, jer pored obračuna i uplate poreza, ova pogodnost koja čini drugo primanje koje ima tretman zarade uslovljava i obračun i plaćanje svih socijalnih doprinosa koje podrazumeva obračun zarade (koeficijent za preračun na bruto je 0,701).

U skladu sa navedenim, na primanje zaposlenog po osnovu korišćenja stambenih zgrada i stanova, koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu, plaćaju se iste obaveze kao i u slučaju korišćenja službenog vozila u privatne svrhe.

Primer obračuna poreza i doprinosa na primanje zaposlenog, po osnovu korišćenja stana koji je na raspolaganju poslodavcu po osnovu zakupa

U skladu sa odlukom nadležnog organa poslodavac je dao zaposlenom na korišćenje stan koji je zakupio od fizičkog lica. Poslodavac plaća fizičkom licu na ime zakupa mesečno 30.000 dinara (neto), plus porez po osnovu zakupa nepokretnosti od fizičkog lica. Bruto zakupnina iznosi 35.294,12 dinara (neto zakupnina x koeficijent za preračun 1,176470588), a što predstavlja neto vrednost primanja zaposlenog po osnovu korišćenje stana.

Radi preračuna na bruto iznos vrednosti primanja po osnovu korišćenja stana potrebno je primeniti koeficijent za preračun 0,701, pa bruto iznos primanja koji čini zaradu zaposlenog iznosi 50.348,25 dinara.

3. Drugi vidovi činjenja i pružanja pogodnosti zaposlenom

U skladu sa članom 14a Zakona o porezu na dohodak građana, navedeno je šta se naročito smatra činjenjem i pružanjem pogodnosti zaposlenom, međutim u nastavku teksta ćemo se osvrnuti i na druge mogućnosti činjenja i pružanja pogodnosti kao i dati objašnjenja šta se smatra a šta se ne smatra činjenjem i pružanjem pogodnosti zaposlenom, a sve u cilju utvrđivanja da li se pojedina druga davanja poslodavca smatraju zaradom zaposlenom.

Davanje sredstava od strane poslodavca
za rekreaciju zaposlenih
[close]

Davanja zaposlenima u vidu naknade troškova
za aktivnosti van posla (tim bilding)
[close]

Stručno usavršavanja zaposlenih
[close]

Plaćanje premije (kolektivnog) osiguranja koju
poslodavac plaća za zaposlene
[close]

Plaćanje sistematskih zdravstvenih pregleda za zaposlene
[close]

Davanje zaposlenima odeće i obuće radi korišćenja
u službene svrhe
[close]
10
Moze li neko da mi odgovori kako da knjizim proizvode u pekari koji nisu prodati?
Stranice: 1 2 3 ... 10
Saop