Sadrzaj sajta:
[close]

Skorašnje poruke

Stranice: 1 2 3 ... 10
1
Pitanja i odgovori / Odg: Zajam
«  corner poslato 15.01.2018. u 13:32:23 »
Hvala na odgovoru
2
Pitanja i odgovori / Odg: Zajam
«  Ivana S. poslato 15.01.2018. u 10:29:42 »
Pozdrav, i ja sam mislila da treba, pa sam pitala na fejsbuku, tamo kazu da se ne unosi nigde, do 01.07. a posle mora sve da se unosi.
3
Konkurs za dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude

Izvor: mtt.gov.rs

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisuje javni konkurs za dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude u 2018. godini.

Konkursom je predviđena dodela kreditnih sredstava za unapređenje kvaliteta turističke ponude i intenziviranje njenog korišćenja, izgradnju turističke infrastrukture i suprastrukture kao i usklađivanje turističkih kapaciteta sa Zakonom o turizmu.

Pravo na korišćenje kreditnih sredstava imaju privredna društva registrovana za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, preduzetnci koji su registrovani za obavljanje delatnosti u oblasti turizma i poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Zahtev za korišćenje kreditnih sredstava sa traženom dokumentacijom se dostavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Sektor za turizam, Nemanjina br. 22-26, Beograd, sa naznakom „Krediti za razvoj turizma”, isključivo putem pošte ili preko pisarnice Ministarstva.

Rok za podnošenje zahteva je 1. oktobar 2018. godine. Krajnji rok za dostavljanje dopuna zahteva je 1. novembar 2018. godine.

Informacije o konkursu i obrazac zahteva za korišćenje kreditnih sredstava mogu se preuzeti sa internet prezentacije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija mtt.gov.rs
Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 011/3139671

Kompletan tekst sa obrascima mozete pogledati na stranici Ministarstva >>
4
Pitanja i odgovori / Zajam
«  corner poslato 15.01.2018. u 09:44:49 »
Poštovane kolege, da li se zajam dat drugom pravnom licu upisuje u kolonu 002 u obrascu PPPPDV?

Hvala unapred.
5
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, decembar 2017.
«  urrgb poslato 14.01.2018. u 14:01:45 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u decembru 2017. godine, u odnosu na novembar 2017. godine, u proseku su ostale na istom nivou. Potrošačke cene u decembru 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 3,0%. U 2017. godini, potrošačke cene su u proseku povećane 3,0% u odnosu na 2016.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,4%), Transport i Rekreacija i kultura (za po 0,3%), Komunikacije (0,2%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana i Obrazovanje (za po 0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Odeća i obuća (-0,6%), Hrana i bezalkoholna pića i Restorani i hoteli (za po -0,2%) i u grupi Alkoholna pića i duvan (-0,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
6
Izvor: Beta

Republički zavod za statistiku (RZS) prosečne plate u Srbiji računao je na osnovu uzorka od 8.000 firmi, odnosno njihovih lokalnih jedinica, a od ove godine računaće na osnovu prijava Poreskoj upravi o obračunatim porezima i doprinosima, rekla je načelnica u Republičkom zavodu za statistiku Vesna Pantelić.

Ona je rekla da se prosek plata u Srbiji od 1963. godine računa na osnovu mesečnog istraživanja o zaposlenima i zaradama zaposlenih (RAD-1), tokom koga odabrane firme popunjavaju obrazac o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada u određenom mesecu.
 
Prosečne neto zarade za novembar prošle godine u Srbiji iznosile su 47.575 dinara, a najviše su bile u Beogradskom regionu 58.902 dinara, dok su najniže u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, gde je prosek bio 40.696 dinara po zaposlenom.
 
"Imena 8.000 firmi i njihovih lokalnih jedinica u kojima radi 800.000 radnika, što je oko 40 odsto formalno zaposlenih u Srbiji, koje ulaze u istraživanje ne mogu biti dostupni javnosti jer statistika ima pravo objavljivanja samo agregiranih, ne i individualnih podataka", rekla je Pantelić.
 
Dodala je da su iz uzorka od 8.000 firmi isključeni zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, kao i zaposleni na privremenim i povremenim poslovima. Pantelić je rekla da uzorak za izračunavanje prosečnih plata u Srbiji čine većim delom velike firme zato "što zapošljavaju veliki broj zaposlenih koji su predmet istraživanja RAD-1, a pored toga lakše mogu da odgovore zahtevu statistike i svakog meseca dostavljaju podatke o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada".
 
Prema podacima RZS u Srbiji je aktivno 87.000 pravih lica, gde je zaposleno oko 1.500.000 ljudi, i 165.000 preduzetnika, gde je zaposleno oko 300.000 ljudi. Na pitanje da li se i u svetu na takav način izračunava prosečna plata Pantelić kaže da je metodologija ista ali da u razvijenim zemljama nema toliko neformalno zaposlenih, koji ne mogu biti obuhvaćeni obračunom prosečnih zarada.
 
Ona je najavila da će u februaru javnost biti informisana o novom izvoru i novoj metodologiji za obračun prosečnih zarada, kao i o uporednom prikazu prosečnih zarada za 2017. godinu na bazi istraživanja RAD 1 i na bazi podataka iz Poreske uprave.
 
Poreska uprava, prema njenim rečima, ne raspolaže informacijom o tome da li je svaka zarada za koju je podneta poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima (PPP-PD obrazac) zaista i isplaćena, pa će se novi podaci o prosečnim zaradama odnositi na obračunate, ne na isplaćene zarade.
 
Ona je rekla da se testira nova metodologija i da uporedni podaci ne pokazuju velika odstupanja u visini prosečnih plata zbog toga što je uzorak na osnovu koga su se do sada izračunavale prosečne plate "reprezentativan".

Nova metodologija izračunavanja plata za uzorak će uzimati sve poreske prijave, a prosečne plate će se izračunavati na osnovu obračunatih zarada za tekući mesec, što znači da u prosek neće ulaziti vanredne isplate zarada pred praznike koje se ne odnose na taj mesec, kao što je do sada bio slučaj.
7
Da li je oslobođeno plaćanja poreza na imovinu zemljište
koje je u svojini privrednog društva, površine 887m2, na kome se ne nalazi nijedan objekat (kako se navodi, zemljište je kupljeno 2016. godine, a objekti koji su na zemljištu postojali i upisani u katastru srušeni su 2014. godine, o čemu postoje dokazi)?


Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu
(„Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon,
135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se porez na imovinu plaća na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:

1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari;
2) pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;
4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;
5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;
6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;
7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;
8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Kad na nepokretnosti postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stava 1. tač. 2) do 8) Zakona, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine (član 2. stav 3. Zakona).

Prema odredbi člana 4. stav 1. tač. 1) i 4) Zakona, obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je na nepokretnosti
na teritoriji Republike Srbije:

− imalac prava iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona;
− primalac lizinga iz člana 2. stav 1. tačka 8) ovog zakona.

Dakle, kad privredno društvo zemljište na kome ima
pravo svojine, koje je površine 887m2, nije dalo u državinu i na korišćenje drugom licu po osnovu finansijskog lizinga, to zemljište nije predmet oporezivanja porezom na imovinu (imajući u vidu da je njegova površina do deset ari).
Za to zemljište se ne podnosi poreska prijava o utvrđenom porezu na imovinu.

Ako je privredno društvo zemljište na kome ima pravo
svojine, površine 887m2, dalo u državinu i na korišćenje drugom
licu po osnovu finansijskog lizinga, to zemljište jeste predmet
oporezivanja porezom na imovinu (imajući u vidu da članom 2. stav 1. tačka 8) Zakona nije propisano da se državina i korišćenje zemljišta po osnovu ugovora o finansijskom lizingu oporezuju kada je površina zemljišta preko deset ari).
U tom slučaju, poreski obveznik je primalac finansijskog lizinga (kao lice koje ima državinu i korišćenje predmetnog zemljišta).

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00773/2017-04 od 17.11.2017. god.)
8
Pitanja i odgovori / uzimanje iz imovine
«  ss68238 poslato 13.01.2018. u 02:47:08 »
Preduzetnik uzima iz imovine radnje kompresor-osnovno sredstvo staro 3 godine.PDV se računa na nabavnu vrednost.Na koju vrednost se misli tj.na  sadašnju vrednost osnovnog sredstva u knjigovodstvu ili nabavnu vrednost iz računa kada je kupljeno bez obzira što je amortizovano ili pak na nabavnu vrednost takvog polovnog kompresora na tržištu.
Pozzz
9
Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvor: NBS - 11.01.2018.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,5 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i očekivane efekte prethodnog ublažavanja monetarne politike.

U decembru 2017, inflacija je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 3% međugodišnje, čime se našla na centralnoj vrednosti cilja Narodne banke Srbije. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena su unutar granica cilja.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja, koji iznosi 3,0 ± 1,5%. Pritom, u prvoj polovini ove godine inflacija bi trebalo da se kreće ispod centralne vrednosti cilja, zbog visoke baze kod cena naftnih derivata i drugih proizvoda koji su jednokratno poskupeli početkom 2017. U suprotnom smeru delovaće očekivani rast domaće tražnje.

Izvršni odbor pažljivo prati dešavanja u međunarodnom okruženju, a prvenstveno kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i svetske cene primarnih proizvoda, koja nalažu opreznost. Neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu i dalje je prisutna po osnovu divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na globalne tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i Srbiji. Pored toga, neizvesnost postoji i u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, a posebno svetske cene nafte, koja je prethodnih meseci rasla. Međutim, Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući jačanju domaćih makroekonomskih fundamenata i povoljnijim izgledima za naredni period.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. februara.

Kabinet guvernera
10
Poslovni savetnik / Obračun članarine PKS za 2018. godinu
«  urrgb poslato 12.01.2018. u 08:20:41 »
Izvor: PKS

Privredna komora Srbije je na svom sajtu postavila aplikaciju koja vrši obračun iznosa članarine PKS za 2018. godinu na osnovu unetog PIB-a ili matičnog broja.

Unosom PIB-a ili matičnog broja i klikom na polje “Mesečni iznos članarine” dobija se iznos koji bi privredni subjekt trebalo da plaća u skladu sa Odlukom o članarini PKS za 2018. godinu (Odluka je u celosti navedena ispod kalkulatora na linku koji smo prethodno naveli).

Ukoliko se posle pravilnog unosa PIB-a ili matičnog broja i klika na polje “Mesečni iznos članarine” ne pojavi iznos članarine, to znači da taj privredni subjekt ne plaća članarinu (recimo, preduzetnici koji nisu članovi granskih udruženja i tela Komore).

Prema pisanju na sajtu Neobilten, u odredjenim situacijama dolazi do greske u obracunu:

"Izvršili smo proveru rada aplikacije i nažalost konstatovali smo da postoji ozbiljna greška u sistemu. Greška se tiče obračuna članarina za pravna lica koja imaju poslovni prihod (u bilansu uspeha za 2016) do 20 miliona dinara.

Članarina za njih bi trebalo da bude 600 dinara mesečno, a umesto toga aplikacija PKS vrši obračun po sledećoj formuli:

1/12 iznosa od 0,1% poslovnog prihoda"


Stranice: 1 2 3 ... 10

Minimax

Saop