Sadrzaj sajta:
[close]

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - vesna

Stranice: 1 2 3 ... 17
1
Pitanja i odgovori / Odg: Bolovanje preko 30 dana na teret rfzo
« poslato: 30.10.2017. u 17:20:28 »
Kolege, ako može mala pomoć bio bi zahvalan. U pitanju je bolovanje preko 30 dana na teret rfzo, ali poslodavac bi da prvo sačeka refundaciju pa tek onda da isplati nadokadu. Pretpostavljam da u eporeze unosim samo onaj deo da zatvorim 30 dana na teret poslodavca, a nadoknada preko 30 dana ide tek kad refundira rfzo? Šta je potrebno od obrazaca? Šta radim sa doznakama, da li ih pozadi popunjavam kao da je isplaćeno ili šta i kako?

Vladimir Jovanovic:
 Radite dve prijave. Jedna je za deo do 30 dana, druga za bolovanje preko 30 dana. Ako pitate za obrasce za bolovanje potrebne su Vam doznake, fotokopija namenskog računa za bolovanja, OZ-10, OZ-7 i nama naravno traže EBP PURS obrasce da se vidi da su doprinosi isplaćeni i obračun zarada za prethodna tri meseca počevši od meseca koji prethodi mesecu kada je otvoreno bolovanje.

Владимир Туцаков:
 Tu drugu prijavu za bolovanje preko 30 dana radim tek kada refundira rfzo? Ako platu za oktobar isplatimo sutra, prekosutra odnesemo papire za refundaciju ko zna kad će biti refundirano...
A doznake da li popunjavam sa tom nekom neto nadoknadom koja bi trebala biti isplaćena ili ostavljam prazno?

Vladimir Jovanovic:
 Vi ne kasnite ako platu za oktobar isplatite i do kraja novembra. A ako sutra podnesete u RFZO, do kraja meseca biće refundirano. Tako je bar kod nas slučaj. a doznaku ne popunjavate samo potpišete i ispečatirate. Nama na licu mesta ona radi obračun i onda popunjavamo oz 10 obrazac jer kako tvrde, nikada im se ne slaže u potpunosti sa našim.

Snežana Dragišić:
 Doznaka prazna samo pecat i potpis poslodavca

Владимир Туцаков:
 Vladimir Jovanovic Snežana Dragišić Hvala na odgovorima puno ste mi pomogli

2
Pitanja i odgovori / Bolovanje preko 30 dana na teret rfzo
« poslato: 30.10.2017. u 17:19:03 »
Kolege, ako može mala pomoć bio bi zahvalan. U pitanju je bolovanje preko 30 dana na teret rfzo, ali poslodavac bi da prvo sačeka refundaciju pa tek onda da isplati nadokadu. Pretpostavljam da u eporeze unosim samo onaj deo da zatvorim 30 dana na teret poslodavca, a nadoknada preko 30 dana ide tek kad refundira rfzo? Šta je potrebno od obrazaca? Šta radim sa doznakama, da li ih pozadi popunjavam kao da je isplaćeno ili šta i kako?
Владимир Туцаков

Izvor: grupa Knjigovodstvo i racunovodstvo, facebook

3
Pitanja i odgovori / Odg: Racun izdat 2015. a placen 2016.
« poslato: 30.10.2017. u 17:15:55 »
Postovani ,- racune sam izdao za 2015 i zaveo u kpo obrazac medjutim uplata za dva racuna bila je u 2016. da li taj novac prijavljujem u 2016 kao ostvaren promet?

Poštovani Nenade,

Promet pripada onoj godini u kojoj je izvršen i fakturisan, i ako nije naplaćen.

Dozvoljeni minus ne čini promet preduzetnika.

Srdačan pozdrav, Marija Đorđić

4
Pitanja i odgovori / Racun izdat 2015. a placen 2016.
« poslato: 30.10.2017. u 17:15:06 »
Postovani ,- racune sam izdao za 2015 i zaveo u kpo obrazac medjutim uplata za dva racuna bila je u 2016. da li taj novac prijavljujem u 2016 kao ostvaren promet?
Nenad Radic

Izvor: Moja Firma

5
Platili smo robu avansno ino dobavljaču,ali robu nismo uzeli jer je u međuvremenu došlo do pada cene iste.Jednostrano smo raskinuli kupoprodajni ugovor između nas i dobavljača(avans ostao dobavljaču-roba nije uzeta).
S obzirom da se radi o plaćenoj robi koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana(što Vas isto molim za objašnjenjem uvezene robe u roku preko godinu dana),a što smo već rasknjižili u poslovnim knjigama,koje objašnjenje možemo dostaviti Narodnoj banci Srbije,kako ne bismo imali problema.
Napominjem da je sve regularno i sve odrađeno kako treba.Dokumentaciju moramo dostaviti NBS uz to obrazloženje(objašnjenje).

Poštovana Nataša,

NBS treba da dostavite dokument koji opisuje poslovnu promenu koja je nastala.

To je u vašem slučaju, po mom mišljenju, raskid ugovora, ukoliko ga posedujete, ili novi ugovor o nabavci dobara za već uplaćeni novac.

U obrazloženju opišite poslovne promene onako kako su se desile.

Možete se konsultovali sa nadležnim službama Narodne banke Srbije.

Marija Đorđić

6
Platili smo robu avansno ino dobavljaču,ali robu nismo uzeli jer je u međuvremenu došlo do pada cene iste.Jednostrano smo raskinuli kupoprodajni ugovor između nas i dobavljača(avans ostao dobavljaču-roba nije uzeta).
S obzirom da se radi o plaćenoj robi koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana(što Vas isto molim za objašnjenjem uvezene robe u roku preko godinu dana),a što smo već rasknjižili u poslovnim knjigama,koje objašnjenje možemo dostaviti Narodnoj banci Srbije,kako ne bismo imali problema.
Napominjem da je sve regularno i sve odrađeno kako treba.Dokumentaciju moramo dostaviti NBS uz to obrazloženje(objašnjenje).
Molim Vas da mi ukoliko ste u mogućnosti što pre odgovorite. Unapred hvala na saradnji! Srdačan pozdrav, Nataša

Izvor: Moja Firma

7
Da li je neophodno da kupac potpise i overi pecatom racun dobavljaca? U nekoliko navrata sam se sureo sa ovakivm slucajevima, ali prilicno retko.

Odgovor:

Poštovani Gorane,

Prema Pravilniku o evidenciji prometa, isprave koje prate robu (faktura, carinska isprava, dostavnica, otpremnica, faktura – otpremnica, interna prenosnica, prijemnica, dnevni izveštaj fiskalne kase, odnosno fiskalni dokument, zapisnik, popisna lista, revers, isprava o otkupu, potvrda i dr) sadrže sledeće podatke:

 - broj i datum isprave,
 - poslovno ime, adresu i PIB isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima),
 - mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje,
 - ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca, primaoca i prevoznika,
 - naziv robe i količinu.

Dakle, prema ovom Pravilniku, račun koji prati robu treba da sadrži ime, prezime i potpis odgovornog lica isporučioca (prodavca) i primaoca (kupca). Obaveza overe ovih isprava pečatom nije propisana.

Podsećamo da nijednim zakonom nije propisana obaveza preduzetnika i privrednog društva da poseduju i koriste pečat.

Srdačan pozdrav!
Marija Đorđić

Izvor: Moja Firma

8
Pitanja i odgovori / Odg: Bruto i neto plata
« poslato: 17.09.2017. u 09:46:44 »
Da li se u bruto platu racuna neto plata+doprs.na teret radnika ili neto plata+diprs.na teret radnika+doprs.na teret poslodavca+porez?

Odgovor:

Poštovana Sanja,

Bruto zarada obuhvata neto zaradu, porez na dohodak fizičkih lica (porez na zaradu) i doprinose za obavezno socijalno osiguranje iz zarade koju plaća osiguranik (zaposleni). Bruto zarada ne obuhvata doprinose za obavezno socijalno osiguranje na zaradu (na teret poslodavca).

Srdačan pozdrav!
Marija Đorđić

Izvor: Moja Firma

9
Da li je neophodno da kupac potpise i overi pecatom racun dobavljaca? U nekoliko navrata sam se sureo sa ovakivm slucajevima, ali prilicno retko.
Goran Jockovic

Odgovor:

Poštovani Gorane,

Prema Pravilniku o evidenciji prometa, isprave koje prate robu (faktura, carinska isprava, dostavnica, otpremnica, faktura – otpremnica, interna prenosnica, prijemnica, dnevni izveštaj fiskalne kase, odnosno fiskalni dokument, zapisnik, popisna lista, revers, isprava o otkupu, potvrda i dr) sadrže sledeće podatke:

 - broj i datum isprave,
 - poslovno ime, adresu i PIB isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima),
 - mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje,
 - ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca, primaoca i prevoznika,
 - naziv robe i količinu.

Dakle, prema ovom Pravilniku, račun koji prati robu treba da sadrži ime, prezime i potpis odgovornog lica isporučioca (prodavca) i primaoca (kupca). Obaveza overe ovih isprava pečatom nije propisana.

Podsećamo da nijednim zakonom nije propisana obaveza preduzetnika i privrednog društva da poseduju i koriste pečat.

Srdačan pozdrav!
Marija Đorđić

Izvor: Moja Firma

10
Pitanja i odgovori / Bruto i neto plata
« poslato: 17.09.2017. u 09:29:44 »
Da li se u bruto platu racuna neto plata+doprs.na teret radnika ili neto plata+diprs.na teret radnika+doprs.na teret poslodavca+porez?
Sanja Mileski

Odgovor:

Poštovana Sanja,

Bruto zarada obuhvata neto zaradu, porez na dohodak fizičkih lica (porez na zaradu) i doprinose za obavezno socijalno osiguranje iz zarade koju plaća osiguranik (zaposleni). Bruto zarada ne obuhvata doprinose za obavezno socijalno osiguranje na zaradu (na teret poslodavca).

Srdačan pozdrav!
Marija Đorđić

Izvor: Moja Firma

11
Sledeci tekstovi bi mogli da budu od pomoci:

Plaćanje doprinosa za fizičko lice - osnivača dva privredna društva koji je u oba privredna društva direktor

U kojim slučajevima osnivač privrednog društva nije obveznik doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje

Takodje, pitanje sa FB-a:

Penzioner postaje vlasnik i zakonski zastupnik DOO-a. Šta se tada dešava sa penzijom? Unapred hvala.

Jelena Gojnić Kojić:
 Penziju i dalje prima ( valjda nije invalidska ili porodicna)

Lidija Radojevic Artamonov:
 ne ne, redovna

Jelena Gojnić Kojić:
 Ok. Ostaje mu penzija

Lidija Radojevic Artamonov:
 i to je to ili je potrebno da se još nesto obračunava, obustavlja ili nešto slično gadno

Jelena Gojnić Kojić:
 To je sto se tice penzije. A kako cete vi da resite nadoknadu sto je on zak.zast. kod vas je druga stvar.

...:
sve redovno, samo što će od doprinosa plaćati jedino PIO..zdravstveno i nezaposlenost ne mora jer je u penziji

Lidija Radojevic Artamonov:
to je obavezno ili..? ako ne prima naknadu?

Lidija Radojevic Artamonov:
situacija je sledeća: penzioner postao vlasnik i zak zastup doo-a, neće dobijati naknadu. Želi da sačuva penziju. Da li to može tako?

Milena Grbovic:
 Moze al mora da placa pio na minimalnu propisanu osnovicu po osnovu toga sto je zak.zastupnik.

Lidija Radojevic Artamonov:
 Milena Grbovic da li mu se u tom slučaju uvećava penzija?

...:
 Lidija Radojevic Artamonov ne..ovo znam 100% da je tačno..to sam ja htela i svojoj majci da uradim..rekli u socijalnom da je od pre par godina penzija trajna i nepromenljiva kategorija bez obzira koliko se plaćao PIO

...:
 Milena Grbovic tačno tako..ne mora da dobija naknadu ako neće ali mora plaćati doprinos za PIO..i uzmite onu šifru u poreskoj prijavi gde se vidi da ne prima naknadu, tj.bez isplate neto zarade

Nenad Panov:
 koliko sam razumeo on je u apr prijavljen kao zakonski zastupnik i ne radi u svom preduzecu..... zasto obracun bez isplate neto zarade onda ...nesto sam propustio

Iv Ana:
 Je li se sad po prestanku radnog angažovanja penzionera više ne vrši ponovni obračun penzije?

...:
 Iv Ana ne..jer je po novom Zakonu penzija trajna kategorija..u smislu kad je steknete, više nema prepravke

...:
Nenad Panov ja recimo nisam penzioner al' sam vlasnik svog preduzeća, pa neću da isplaćujem neto da ne bi morala plaćati porez na zarade koji mesečno bude preko hiljadu dinara..

Slađana Kovač:
 Obavezno placa PIO.

Branislava Buljak-Senderak:
 A šta biva ako je samo vlasnik a nije zakonski zastupnik?

Jelena Gojnić Kojić:
 Onda se nista ne placa, penzija redovno.... ima misljenje ministarstva na tu temu.

12
Na ovom linku se moze pronaci malo detaljniji tekst o siframa placanja, mozda bude od pomoci, a ako ne, trebalo bi da se direktno obratite nadleznoj ustanovi (NBS), jer je tako najsigurnije.

13
Izvor: Moja firma

Osnovni dokument koji izdajemo o nastalom prometu je račun. Račun svedoči šta smo, kada i po kojoj ceni prodali kupcu.

Račun, koji nazivamo još i faktura, izdajemo kada je promet nastao odnosno kada je roba otpremljena kupcu odnosno kada smo okončali pružanje usluge.

U poslovanju se srećemo sa potrebom da pre izvršenog prometa izdamo kupcu dokument sa podacima o prometu. Na primer, želimo da nam kupac plati dobra i usluge unapred.

U ovom slučaju ne treba izdavati kupcu račun (jer dobra nisu isporučena odnosno usluga nije pružena) već nam je na raspolaganju predračun. On može da sadrži gotovo sve elemente koje će sadržati i račun (osim datum prometa) i na osnovu njega kupac može da izvrši uplatu dobara i usluga pre prometa.

Razlika je u tome što predračunom, za razliku od računa, “ne tvrdimo” da smo kupcu isporučili robu ili uslugu.

Obveznici PDV sreću se i sa obavezom izdavanja avansnog računa, koji je predračunu sličan po tome što se izdaje pre isporuke dobara i usluga, ali ima i svojih specifičnosti.

Avansni račun dužni su da izdaju isključivo obveznici PDV-a, i to u slučaju kada prime od svog kupca uplatu za dobra i usluge koje mu do kraja poreskog perioda neće isporučiti.

Dakle, kada vaš kupac unapred plati robu ili uslugu, koju ćete mu isporučiti tek narednog meseca/tromesečja, dužni ste da po osnovu primljenog avansa izdate avansni račun.

Ova obaveze proističe iz člana 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost koji definiše da poreska obaveza za PDV nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:

 - promet dobara i usluga;
 - naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;

Pre tome, u slučaju kada obveznik PDV-a primi naknadu za dobra i usluge pre izvršenog prometa (kupac plati avansno robu i/ili usluge), obaveza za PDV za prodavca nastaje danom prijema uplate.

Članom 42. uređena je obaveza izdavanja računa u prethodno opisanom slučaju, a u praksi se ovi računi nazivaju avansnim računima.

Izdavanje odgovarajućeg dokumenta u poslovanju je vrlo važno, jer po osnovu nekih od ovih dokumenata nastaju i poreske obaveze.

Predračun sam po sebi ne proizvodi poreske obaveze. Možemo ga radi ilustracije posmatrati kao poziv prodavca kupcu da plati naknadu po ugovorenom poslu pre isporuke. Prodavac će u predračunu iskazati PDV ako će ovaj porez biti obračunat prilikom budućeg prometa. Predračun nije dokaz da je avansna uplata nastala niti da je nastao promet.

Pretpostavimo da su prodavac i kupac, obojica u sistemu PDV-a, ugovorili kupoprodaju 10 računara po ceni od 55.000 dinara + PDV uz avansno plaćanje.

Prodavac će kupcu izdati predračun sa podacima o robi, količini, ceni bez PDV-a, PDV-u i ukupnoj vrednosti robe. Kupac će iz predračuna dobiti sve važne informacije o vrsti i količini robe, kao i vrednosti koju treba platiti i uslovima plaćanja.

Pretpostavimo da je kupac izvršio avansu uplatu u celosti 31.03.2017. godine. Prodavac se obavezao da će robu isporučiti u roku od 10 dana nakon uplate kupca.

S obzirom da je naknada za promet primljena, a da promet neće biti izvršen u istom poreskom periodu (prodavac će robu isporučiti u aprilu), prodavac je dužan da obračuna PDV iz primljene uplate i o tome izda avansni račun.

Iznos avansne uplate nije osnovica na koju obračunavamo PDV, već smatramo da iznos uplate u sebi sadrži i PDV.

Da bismo obračunali porez na dodatu vrednost sadržan u avansnoj uplati, iznos uplate podelićemo sa 1,2 u slučaju da je promet oporeziv po stopi od 20%, osnosno sa 1,1 u slučaju da se dobra i usluge za koje smo primili avans oporezuju po posebnoj stopi od 10%, da bismo dobili osnovicu poreza.

Pretpostavimo da je prodavac primio avansnu uplatu od 100.000 dinara za sveže voće koje se oporezuje po stopi od 10%. Prodavac će ovaj iznos podeliti sa 1,1 i dobiti da je osnovica iz avansa 90.909,09 dinara, a PDV 9.090,90 dinara (90.909,09 x 10%). Dakle, prodavac je dužan da u svojoj poreskoj prijavi prikaže obavezu za PDV iz avansa u vrednosti od 9.090,90 dinara.

Ukoliko prodavac prima više avansnih uplata za isti promet, za svaku primljenu uplatu sprovodiće isti obračun. Drugim rečima, prodavac je dužan da iz svake primljene uplate obračuna PDV i prikaže ga na avansnom računu.

Prodavac nema slobodu da prikaže da je po osnovu određenih uplata primio naknadu za osnovicu, a iz određenih uplata naknadu za deo prometa koji odgovara porezu na dodatu vrednost.

Pretpostavimo da kupac plaća robu avansno, u tri rate. Prodavac je primio sledeće uplate:

10.03.2017.                 30.000,00 dinara
16.03.2017.                 20.000,00 dinara
29.03.2017.                 80.000,00 dinara

Prodavac će izdati tri avansna računa u kojima će izvršiti sledeći obračun PDV-a:

Datum:    10.03.2017.    16.03.2017.    29.03.2017.

Iznos uplate:    30.000,00 dinara    20.000,00 dinara    80.000,00 dinara

Stopa PDV-a:    20%    20%    20%

Koeficijent za obračun osnovice iz avansa (1+ stopa PDV-a u decimalnom zapisu):    1,20    1,20    1,20

Osnovica PDV-a:    25.000,00 dinara    16.666,67 dinara    66.666,67 dinara

Porez na dodatu vrednost iz avansa:    6.000,00 dinara    3.333,33 dinara    13.333,33 dinara

Prodavac iz našeg primera ukupno će na kraju poreskog perioda (meseca ili tromesečja) prikazati 22.666,66 dinara obaveze za PDV iz avansa.

Kao što smo već napomenuli, prodavac ne može da prikaže da je po osnovu dve uplate primio samo naknadu bez PDV-a, a da je sav PDV sadržan u trećoj uplati. Svaka uplata ravnomerno se raspoređuje na osnovicu i PDV, po stopi koja će biti primenjena na promet koji je unapred naplaćen.

Nakon isporuke dobara i usluga za koju je primljena avansa uplata i izdat avansni račun po kom je prodavac platio PDV, prodavac će izdati račun u kojem će prikazati iznose avansnih uplata i PDV obračunat iz njih. Na (konačnom) računu, prodavac će od ukupnog zaduženja oduzeti avansne uplate i porez sadržan u njima i prikazati razliku koju je kupac dužan da doplati odnosno razliku poreske obaveze koju je dužan da prikažu u poreskoj prijavi.

Pretpostavimo da je prodavac iz našeg primera isporučio robu u vrednosti od 150.000,00 dinara bez PDV-a. PDV obračunat po stopi od 20% je 30.000,00 dinara. Koristićemo podatke o tri avanse uplate koje smo naveli gore u tekstu.

Prodavac će na svom računu izvršiti sledeći prikaz obračuna poreza

Osnovica za PDV:     150.000,00 dinara
Porez na dodatu vrednost, 20% :     30.000,00 dinara
Ukupna naknada:     180.000,00 dinara

Avansna uplata dana 10.03.2017.:     30.000,00 dinara
PDV iz avansa:     6.000,00 dinara

Avansna uplata 16.03.2017.:     20.000,00 dinara
PDV iz avansa:     3.333,33 dinara

Avansna uplata 29.03.2017.:     80.000,00 dinara
PDV iz avansa:     13.333,33 dinara

Razlika za uplatu:     50.000,00 dinara

Prodavac će u konačnom računu umanjiti PDV obavezu po osnovu primljenih avansa u konačnom računu, kao i ukupni iznos za uplatu.

Za kraj možemo ponoviti da se predračun može a ne mora izdati, dok su avansni račun i (konačni) račun obavezna dokumenti.

Predračun i avansni račun izdaju se pre, a račun isključivo po izvršenom prometu.

Ukoliko se plaćanje i promet izvrše u istom poreskom periodu, prodavac nije dužan da izda i avansni i konačni račun, već je dovoljno da izda račun po izvršenom prometu (u ovom slučaju ne postoji obaveza izdavanja avansnog računa).

14
Molim vas na pomoc. Da li preduzetnik moze da uvozi repromaterijal iz inostranstva? Trenutno kao fizicko lice uvozim repromaterijal, pa me zanima da li isto tako moze i preduzetnik? Hvala.

Poštovana Jovana,

Ne postoje ograničenja ove vrste u zakonskim odredbama. Preduzetnik može da izvrši uvoz dobara iz inostranstva.

Srdačan pozdrav, Marija Đorđić

Stranice: 1 2 3 ... 17
Saop