Sadrzaj sajta:
[close]

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - urrgb

Stranice: 1 2 3 ... 98
1
Priznavanje rashoda u poreskom bilansu obveznika po
osnovu ispravke vrednosti pojedinačnog potraživanja


(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-170/2016-04 od
12.12.2016. god.)


Prema odredbi člana 6. stav 1. Zakona o porezu na dobit
pravnih lica („Sl. glasnik RS“. br. 25/01 ... 112/15, u daljem tekstu: Zakon), osnovica poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit.

Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u
iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno
MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje
računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan
drugi način utvrđivanja (član 7. stav 1. Zakona).

Rashodi po osnovu otpisa vrednosti pojedinačnih
potraživanja, kao i ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja
priznaju se u poreskom bilansu obveznika pod uslovima propisanim odredbama člana 16. Zakona.

S tim u vezi, a u smislu odredbe člana 16. stav 9. Zakona, na
teret rashoda u poreskom bilansu priznaje se ispravka vrednosti
pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana.

Shodno odredbama člana 38. st. 1. i 2. Zakona, poreski
period za koji se obračunava porez na dobit je poslovna godina,
pri čemu poslovna godina odgovara kalendarskoj godini, osim u
slučaju prestanka ili otpočinjanja obavljanja delatnosti u toku
godine, uključujući i statusne promene, kao i u slučaju pokretanja
postupka stečaja ili likvidacije.

U smislu odredbe člana 38. stav 3. Zakona, poreskom
obvezniku koji je dobio saglasnost da sastavlja i prikazuje
finansijske izveštaje sa stanjem pa poslednji dan poslovne godine
koja je različita od kalendarske, nadležni poreski organ odobrava
rešenjem da se poslovna godina i kalendarska godina razlikuju.

Prema odredbama člana 63. st. 1. i 2. Zakona, poreski
obveznik je dužan da za period za koji se utvrđuje porez nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu i poreski bilans.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, smatramo da
se kao rashod u poreskom bilansu obveznika priznaje ispravka
vrednosti pojedinačnog potraživanja ako je od roka za njegovu
naplatu do kraja poreskog perioda (za koji se sastavlja poreski
bilans) prošlo najmanje 60 dana.

S tim u vezi, kada obveznik u svojim poslovnim knjigama
iskaže rashod po osnovu ispravke vrednosti pojedinačnog
potraživanja, pri čemu je (kao u konkretnom slučaju) od dana
dospeća predmetnog potraživanja do kraja poreskog perioda za koji se sastavlja poreski bilans (31.12.2016. godine) proteklo manje od 60 dana, tako iskazan rashod ne priznaje se u poreskom bilansu obveznika.

2
U Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja dostupni podaci iz Prinudne naplate NBS - 19. januar 2017.

Izvor: APR

19. januar 2017 - U Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre, koja se od 1. juna prošle godine vodi u ovoj agenciji, uneti su podaci za 58.993 domaća i strana, pravna i fizička lica, koji su preuzeti iz Prinudne naplate Narodne banke Srbije.

Upisana je 51 aktivna mera krivične evidencije, kao i mere ograničenja, njih ukupno 276.310, koje se odnose na zabrane ili ograničenja obavljanja delatnosti ili poslova, zabrane raspolaganja novčanim sredstvima, zabrane vršenja dužnosti ili poziva odgovornom licu u pravnom licu ili preduzetniku, zabrane ili ograničenja raspolaganja udelima i druga ograničenja doneta u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava, mere izrečene na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, mere izrečene u postupku iz nadležnosti organa inspekcijskog nadzora i druge mere koje su, u skladu sa zakonom, izrekla druga pravna lica.

Ova vrsta podataka će se i ubuduće redovno preuzimati putem veb servisa uspostavljenog između APR i NBS i unositi u bazu Centralne evidencije privremenih ograničenja. Uz pomoć jedinstvenog informacionog sistema, po službenoj dužnosti, prikupljaće se podaci o merama poreskih i inspekcijskih organa, sudskim presudama i rešenjima ministarstava i drugih organa o oduzimanju ovlašćenja, licenci, dozvola, odobrenja, koncesija i subvencija fizičkim i pravnim licima. Cilj je formiranje objedinjene ažurne i javne elektronske evidencije na osnovu koje će treća lica moći da steknu potpuniju sliku o poslovnoj pouzdanosti privrednih društava i lica koja upravljaju u tim društvima, kao i fizičkih lica koja obavljaju privrednu delatnost ili raspolažu novčanim sredstvima kompanija i preduzetničkih radnji.

U Centralnoj evidenciji se vode podaci o ograničenjima, o licima na koja se odnose ova privremena ograničenja, o periodu važenja konkretne mere, kao i druge pojedinosti iz konkretnog akta nadležnog organa.

Javni podaci iz Centralne evidencije dostupni su preko pretraživača kakav postoji i u drugim registrima koje vodi Agencija, a kriterijumi za pretragu su matični broj ili naziv (ili deo naziva) pravnog lica i preduzetnika.

Pomenute mere ograničenja upisuju se u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja na osnovu Zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre koji je krajem 2015. godine usvojen u Narodnoj Skupštini.

Uspostavljanje Centralne evidencije omogućeno je na osnovu Sporazuma koji je Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške potpisalo sa Vladom Republike Srbije 2013. godine, a cilj projekta je podrška reformi državne uprave, jačanje vladavine prava i konkurentnosti.

3
Sastanci Radne grupe za izradu Međunarodnog izveštaja o privrednim registrima, Beograd (16-20.01) - 20. januar 2017.

Izvor: APR

Sastanci Radne grupe za izradu Međunarodnog izveštaja o privrednim registrima, Beograd (16-20.01) - 20. januar 2017.

Ove nedelje, Agencija za privredne registre (APR) je bila domaćin sastanaka Radne grupe za izradu Međunarodnog izveštaja o privrednim registrima, koju su osnovale četiri međunarodne registarske organizacije: Udruženje registratora Latinske Amerike i Kariba (Association of Registers of Latin America and the Caribbean - ASORLAC), Forum privrednih registara (Corporate Registers Forum - CRF), Forum evropskih privrednih registara (European Commerce Registers’ Forum - ECRF) i Međunarodna registratorska asocijacija (International Association of Commercial Administrators - IACA).

Istraživanje o privrednim registrima se sprovodi svake godine sa ciljem prikupljanja širokog spektra različitih informacija o sistemima registracije privrednih subjekata širom sveta, kao što su: institucionalni okvir, struktura i nadležnosti privrednih registara; vrste registrovanih privrednih subjekata; regulativa u vezi sa minimalnim osnivačkim kapitalom; naknade za registraciju; vrste i obim registracionih prijava/podnesaka; vreme obrade podnetih registracionih prijava; korišćenje informacione tehnologije u postupku registracije; pružanje elektronskih usluga; itd.

Prikupljeni podaci se potom analiziraju i prezentuju u Međunarodnom izveštaju o privrednim registrima, koji je postao važna izvor informacija za kreatore politika i donocioce odluka u institucijama nadležnim za obavljanje poslova registracije privrednih subjekata širom sveta. Ujedno, cilj Izveštaja je i identifikovanje aktivnosti privrednih registara koje zahtevaju dodatno unapređenje.

Svi do sada objavljeni Međunarodni izveštaji o privrednim registrima se mogu preuzeti sa sledećih Internet stranica:
ASORLAC, CRF, ECRF и IACA.

4
Korisničko uputstvo za podnošenje poreske prijave za akcizu elektronskim putem

Izvor: PU

Ovo korisničko uputstvo namenjeno je poreskim obveznicima koji podnose poresku prijavu za akcizu elektronskim putem.
Poreska prijava za akcizu se podnosi elektronskim putem preko portala Poreske uprave. Poreski obveznik se nakon izlaska na sajt Poreske uprave pozicionira na deo ''ePorezi Elektronski servisi za poreske obveznike''... Dalje >>>

5
Republika Srbija
Ministarstvo finansija

Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa
Broj 12, decembar 2016.
ISSN 0354-3242

Link ka kompletnom tekstu

Sadržaj:

JAVNI PRIHODI

POREZI

Porez na dodatu vrednost
Porez na dobit pravnih lica
Porezi na imovinu
Porez na dohodak građana
Porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara

AKCIZE

CARINE

FINANSIJSKI SISTEM

Računovodstvo

PODSETNIK

6
Poslovni savetnik / Redosled namirenja poreskog duga
« poslato: 23.01.2017. u 07:58:11 »
Izvor: Alibris

U slučaju kašnjenja sa plaćanjem poreskih obaveza, Poreska uprava vrši obračun kamate na dug, a ukoliko do izmirenja obaveza dođe pokretanjem prinudne naplate, nastaju i troškovi naplate poreza koje obveznik mora da izmiri.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administarciji je propisan redosled namirenja ovih obaveza po uplati obveznika.

Redosled namirenja u slučaju kada pored glavne obaveze poreski obveznik duguje i sporedne poreske obaveze se menjao tokom vremena.

Za uplate javnih prihoda do 31.decembra 2014. godine poreska obveza se namiruje po sledećem redosledu:

 - iznos glavne poreske obaveze
 - kamata
 - troskovi naplate

Za uplate javnih prihoda od 01. januara 2015. godine pa do 31.decembra 2015 godine poreska obaveza se namiruje po sledećem redosledu:

 - troškovi naplate
 - kamata
 - iznos glavnog duga

Za uplate javnih prihoda od 01. januara 2016. godine poreska obaveza se ponovo namiruje po starom redosledu:

 - iznos glavnog poreskog duga
 - kamata
 - troškovi naplate

Prikazani redosledi namirenja primenjuju se u zavisnosti od toga kada je izvršeno plaćanje poreske obveze , nezavisno od toga kada je nastala poreska obaveza.

U periodu od 01.01.2015. – 31.12.2015. godine važeći redosled namirenja dovodio je do toga da obveznicima koji ne izmire dug u celosti, već delimično, preostane deo glavnice na koji se obračunava kamata sve do izmirenja celokupnog duga.

Izmenama koje su stupile na snagu 01.01.2016. godine ova situacija promenjena je u koristi poreskih obveznika. Iz uplate se prvo namiruje glavnica duga, te ukoliko je ona u celini pokrivena uplatom, kamata prestaje da se uvećava danom uplate.

8
Poslovni savetnik / Bebi PDV za sada ostaje, prijave uskoro
« poslato: 19.01.2017. u 10:41:19 »
Izvor: Večernje novosti, B92

Beograd - Roditelji i dalje imaju pravo na povraćaj PDV-a na hranu i opremu za bebe, čak i za kupovine obavljene u ovoj godini.

Kako je za "Novosti" potvrđeno u Poreskoj upravi Srbije, njihovi šalteri biće spremni da od 1. februara primaju dokumentaciju za povrat ovog poreza.

Iako je zakonski povrat PDV-a ukinut od 1. januara, on će "na terenu" prestati da važi tek kada zaživi novi zakon kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom, koji donosi veći roditeljski dodatak.

“Poreska uprava Srbije će do primene najavljene mere redovno i u roku procesuirati podnete zahteve i roditelji će dobiti povraćaj PDV-a u skladu s važećim zakonskim propisom, što je u interesu svih građana Srbije, a prevashodno roditelja”, rečeno je u Poreskoj upravi Srbije.

Nedoumice u javnosti nastale su kada je, izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost, povrat PDV-a na bebi hranu i opremu ukinut, a propis stupio na snagu od početka ove godine. Roditelji koji su do tada imali pravo na povrat PDV-a time su se našli u svojevrsnoj "rupi" - ukida im se jedna povlastica, a druga, iako najavljena, još ne stupa na snagu.

Međutim, u obrazloženju Zakona o PDV-u, zakonopisac je naglasio da ovakve "vremenske rupe" praktično neće biti, jer ukidanje jedne, a primena druge mere treba da počnu istog dana.

Ostaje, međutim, nejasno zašto u finalnoj verziji Zakona o izmenama zakona o PDV-u, nije jasno naznačeno da primena ukidanja povrata poreza na bebi opremu počinje odloženo.



Pravo na povrat PDV-a imaju roditelji čiji je ukupan neto prihod u prethodnoj godini manji od 1.012.766,03 dinara, a imovina na koju plaćaju porez vredna manje od 24,7 miliona dinara. Pravo na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe može se ostvariti do ukupnog iznosa od 73.847,52 dinara za bebu starosti do dve godine: u prvoj godini starosti bebe povrat može biti najviše 42.198,58 dinara, a od navršene prve do navršene druge godine u iznosu do 31.648,94 dinara.

9
Obaveze u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom

Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom uređena je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009 i 32/2013).

Članom 24. ovog Zakona propisana je obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom.

Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom.

Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.

Poslodavci sa manje od 20 zaposlenih nisu dužni da zaposle osobu sa invaliditetom, a novoosnovani poslodavci oslobođeni su ove obaveze tokom prva 24 meseca poslovanja.

Ove obaveze odnose se na:

 - domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava jedno ili više lica,
 - Republiku Srbiju za zaposlene u državnim organima,
 - autonomnu pokrajinu za zaposlene u pokrajinskim organima i
 - jedinice lokalne samouprave za zaposlene u organima jedinice lokalne samouprave.

Pod licem sa invaliditetom podrazumeva se lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, koje se suočava sa socijalnim i drugim ograničenjima od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja i koje nema mogućnosti ili ima smanjene mogućnosti da se, pod ravnopravnim uslovima, uključi na tržište rada i da konkuriše za zapošljavanje sa drugim licima, a ko ima status ovih lica definisano je u članu 4. Zakona.

Zakonodavac je predvideo i “alternativu” za ispunjenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Naime, u slučaju da poslodavac, koji je po Zakonu dužan da zaposli osobu sa invaliditetom to ne učini, svoju obavezu može da ispuni uplatom iznosa od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.

Dakle, ukoliko poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih ne zaposli osobu sa invaliditetom, neophodno je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom, a poslodavac koji ima od 50 do 99 zaposlenih dva puta veći iznos, jer je dužan da zaposleni dve osobe sa invaliditetom, te propisani iznos množi sa dva.

Prosečnu (bruto) zaradu po zaposlenom u Republici objavljuje Republički zavod za statistiku u Službenom glasniku Republike Srbije.

Rok za uplatu sredstava u Budžetski fond je 5. dan u mesecu za prethodni mesec, a sredstva treba uplatiti na račun Budžetskog fonda, broj 840-745126843-22.

Poziv na broj izračunava se prema modelu 97, a na osnovu šifre opštine na kojoj se nalazi sedište poslodavca i njegovog PIB-a.

Pretpostavimo da poslodavac ima 100 zaposlenih, od kojih su dve osobe sa invaliditetom:

Broj osoba koje je u skladu sa Zakonom dužan da zaposli dobijamo kada ukupan broj zaposlenih (u koji je uključen broj zaposlenih osoba sa invaliditetom) podelimo sa 50 i tom količniku dodamo 1.

U našem slučaju računica je sledeća:

100:50+1=3

S obzirom da je poslodavac već zaposlio dve osobe sa invaliditetom, dužan je da uplati sredstva za treću osobu (koju nije zaposlio), odnosno 50% prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici, do 5-tog u mesecu za prethodni mesec.

O izvršenju obaveze poslodavci su dužni da podnesu Poreskoj upravi obrazac IOSI, u istom roku u kojem su dužni da uplate sredstva – do petog dana u tekućem mesecu za prethodni mesec. Dakle, za mesec oktobar obrazac se podnosi najkasnije 5. novembra.

Postoji još jedan slučaj u kojem se smatra da je poslodavac ispunio svoju obavezu a to je slučaj kada poslodavac, u postupku javne ili druge nabavke, izvrši finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i iz ugovora o kupovini proizvoda ili vršenju usluga tog preduzeća, izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u momentu zaključenja ugovora. Oslobađanje se osnosi na zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze.

Kontrolu ispunjenja obaveza u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom vrši Poreska uprava. Poslodavci su dužni da radi kontrole čuvaju i na poziv Poreske uprave prezentuju sledeću dokumentaciju:

 - Ugovor o radu
 - Prijava na obavezno socijalno osiguranje,
 - Dokaz o statusu zaposlenih osoba sa invaliditetom
 - Dokaz o podnetom zahtevu za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja
 - Dokaz o izvršenoj uplati sredstava u Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno kopiju računa o uplati javnih prihoda budžeta Republike Srbije;
 - Dokaz o izvršenju finansijskih obaveza iz ugovora i ugovor o poslovnoj saradnji odnosno kupovini proizvoda ili vršenju usluga sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, socijalnim preduzećem ili organizacijom;
 - Drugu dokumentaciju kojom dokazuje izvršenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Izvor: Moja firma

10
Korisničko uputstvo za elektronsko podnošenje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom

Izvor: PU

Od 01. januara 2017. godine za obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom koje dospevaju počev od 1. januara 2017. godine,  kao i za dospele, a neizvršene obaveze zaključno sa 31. decembrom 2016. godine za koje nadležnom poreskom organu nije predat Izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, koji je propisan Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze (''Službeni glasnik RS'', br. 33/10, 48/10 – ispravka i 113/13)  poslodavac podnosi Izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave ili popunjavanjem obrasca u okviru korisničke aplikacije na portalu Poreske uprave.

Izuzetno, za dospele i plaćene obaveze zaključno sa 31. decembrom 2016. godine, a za koje nije predat Izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, kao i za dospele obaveze zaključno sa 31. decembrom 2016. godine, za koje je predat Izveštaj na Obrascu IOSI u papirnoj formi zaključno sa 31. decembrom 2016. godine, a nakon toga poslodavac ustanovi da tako podneti izveštaj sadrži grešku ili propust, što je razlog za izmenu istog, poslodavac podnosi Izveštaj na Obrascu IOSI na način koji je propisan Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze (''Službeni glasnik RS'', br. 33/10, 48/10 – ispravka i 113/13).         

Korisničko uputstvo za elektronsko podnošenje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom >>>

11
Poslovni savetnik / Sve firme moraju imati ormarić za prvu pomoć
« poslato: 16.01.2017. u 11:40:51 »
Sve firme moraju imati ormarić za prvu pomoć - Srbija dobila novi pravilnik o bezbednosti na radu, rok za potpuno usklađivanje dve godine

Izvor: eKapija

Poslodavci u Srbiji imaju rok od dve godine da osposobe zaposlene za pružanje prve pomoći, a odmah moraju da nabave ormarić za prvu pomoći. Ovo su samo neke od odredbi Pravilnika o načinu pružanja prve pomoći na radnom mestu, koji je nedavno stupio na snagu.

Novi pravilnik precizira da su firme dužne da obezbede pružanje prve pomoći, osposobe odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbede sredstva i opremu za pružanje prve pomoći uzimajući u obzir procenjene rizike, tehnološki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske ustanove.

Prva pomoć mora biti dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama. Pozivanje medicinske pomoći ni na koji način ne sme da utiče na odlaganje pružanja prve pomoći.

Za pružanje prve pomoći moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2% od ukupnog broja zaposlenih u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici. Poslodavac je dužan da obezbedi da za svaku radnu smenu i lokacijski odvojenu jedinicu, kao i na radnom mestu sa povećanim rizikom, bude prisutan najmanje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći.

Zaposleni u firmi moraju biti upoznati ko je određen i osposobljen za pružanje prve pomoći. Sredstva i oprema za pružanje prve pomoći su kompresa od gaze, sterilne gaze, kaliko zavoji, lepljivi flaster na koturu, lepljivi flaster sa jastučićem, trougao marama, igla sigurnica, makaze sa zaobljenim vrhom, rukavice za jednokratnu upotrebu, pamučna vata, nejodno antiseptičko sredstvo za kožu i specifikacija sadržaja.
Cela oprema u predviđenoj količini predviđeno je da se nalazi u zidnom ormariću ili prenosivoj torbi (za rad na otvorenom).

Jedan ormarić ili prenosiva torba za pružanje prve pomoći dovoljni su do 20 zaposlenih.

Od 20 do 100 zaposlenih, i dalje na svakih 100 zaposlenih, neophodni su još po jedan ormarić ili torba.

Pored sredstava i opreme u zidnom ormariću ili prenosivoj torbi mora se nalaziti i Uputstvo i postupci za pružanje prve pomoći, a isti moraju biti istaknuti u prostorijama firme na vidnom i lako uočljivom mestu.

Na spoljašnjoj strani ormarića mora da se nalazi znak crvenog krsta i označene adrese i brojevi telefona najbliže službe hitne pomoći i zdravstvene ustanove, zdravstvene ustanove koja pruža specifične usluge za pojedine povrede (npr. Centar za trovanja, Centar za opekotine itd.), najbliže policijske stanice i vatrogasne službe.
Osim toga, na ormariću moraju biti zapisana imena zaposlenih određenih i osposobljenih za pružanje prve pomoći.

Na radnim mestima sa povećanim rizikom svi zaposleni moraju biti osposobljeni da sami sebi pomognu ukoliko im stanje to dozvoljava.

Osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći

Zaposleni koji budu odabrani za pružanje prve pomoći moraće da prođu teorijski i praktičnu program u skladu sa procenjenim rizicima na radnom mestu.

Program će obuhvatati osnovno osposobljavanje iz prve pomoći za sva radna mesta u radnoj okolini (6 školskih časova) i napredno osposobljavanje iz prve pomoći za radna mesta sa povećanim rizikom (12 školskih časova).

Osposobljavanje zaposlenih iz prve pomoći će se vršiti svakih pet godina. Zaposleni koji su završili obuku iz prve pomoći i lica koja su položila ispit iz prve pomoći u skladu sa drugim propisima oslobođeni su obaveze osnovnog osposobljavanja do isteka roka od pet godina.

Pravilnik je donet u sladu sa Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Obaveze osposobljavanja iz prve pomoći oslobođeni su zdravstveni radnici, a Pravilnik se ne primenjuje na brodove unutrašnje plovidbe i pomorske brodove.

12
Izvor: Tanjug, B92

Dug poljoprivrednika za doprinose za obavezno socijalno osiguranje dostigao je skoro 90, 8 milijardi dinara, bez kamata.

Poreska uprava je zbog toga u toku 2016. godine donela 31 rešenje o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti (zemljišta).

U postupcima prinudne naplate poreza iz nepokretnosti doneto je jedno rešenje o prodaji i još jedno o prenosu nepokretnosti (zemljišta) u svojinu Republike Srbije, kažu u Poreskoj upravi.

Predmeti prinudne naplate kod poljoprivrednika mogu biti pokretne stvari, nepokretnosti, novčana potraživanja, zarada, odnosno penzija i gotov novac.

Na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava obvezniku, pa i poljoprivredniku, koji, u celosti ili delimično, nije platio porez, šalje opomenu o vrsti i iznosu poreza, kojom mu nalaže da dospeli porez plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, navode u toj instituciji.

"Opomena sadrži pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sva sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza dospelog za naplatu", navodi se u pisanom odgovoru iz Poreske uprave.

Inače, Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza, ako poreski obveznik, pa i poljoprivrednik, nije platio porez u roku iz opomene, shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

U Poreskoj upravi naglašavaju da prema poljoprivrednicima nemaju drugačiji tretman u odnosu na druge kategorije poreskih obveznika, kada je u pitanju prinudna naplata poreza.

U Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (RF PIO) ističu da u skladu sa Zakonom o PIO, osiguranik koji sam plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, ako nisu uplaćeni svi dospeli iznosi doprinosa - prava iz PIO ostvaruje i koristi srazmerno periodima osiguranja za koje su uplaćeni doprinosi.

Fond obustavlja trećinu mesečnog iznosa penzije, sve dok se na taj ili drugi način ne namire neuplaćeni dospeli iznosi doprinosa. Po namirenju neuplaćenih dospelih iznosa doprinosa, prava iz PIO se ostvaruju na osnovu ukupnog staža, počev od dana sticanja prava.

Inače, osiguranici iz kategorije poljoprivrednika ostvaruju pravo na penziju po istim uslovima kao i svi ostali osiguranici, što znači da im je u 2017. godini potrebno minimalno 15 godina staža osiguranja za koji su plaćeni doprinosi, kao i 65 godina života za muškarce, odnosno 61 godina i šest meseci za žene, da bi ostvarili pravo na starosnu penziju.

Uslov za prevremenu starosnu penziju u 2017. godini za muškarce je 40 godina staža osiguranja i najmanje 56 godina i četiri meseca života, a za žene 37 godina i šest meseci staža osiguranja i 55 godina i osam meseci života.

Prema podacima zaključno sa 30. novembrom protekle godine, u Srbiji ima 194.107 poljoprivrednih penzionera i oni čine čine 11,2 odsto od ukupnog broja penzionera.

Prošečna poljoprivredna penzija za njih iznosi 10.485 dinara. Kolika ce biti penzija zemljoradnika zavisi od dužine ulaganja i visine osnovice na koju su plaćeni doprinosi.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisana je osnovica na koju oni plaćaju doprinos, a najveći broj osiguranika poljoprivrednika mora doprinos da plaća na najnižu osnovicu koja je propisana tim zakonom.

Najniža osnovica za 2016. godinu iznosila je 22.449 dinara.

Inače, na problem neredovnog plaćanja doprinosa nedavno je ukazao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović prilikom predstavljanja izmena zakona iz oblasti poljoprivrede u Skupštini Srbije.

On je tada rekao da će biti reformisan sistem doprinosa za poljoprivrednike i da će se doprinosi plaćati na osnovu prihoda. Naveo je da veliki broj poljoprivrednih gazdinstava ima velike dugove po osnovu doprinosa za penzijsko osiguranje.

Nedimović je naglasio i da je teško razumeti kako su obavezu uplate iste visine doprinosa za penzijsko osiguranje do sada imali vlasnici pola hektara zemlje i oni sa 100 hektara.

13
Izvor: NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je, na sednici odrzanoj 12.01.2017. godine, da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 4,0 odsto.

Odluku da zadrži postojeći stepen ekspanzivnosti monetarne politike Izvršni odbor je doneo imajući u vidu faktore inflacije, efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike i činjenicu da je cilj za inflaciju od početka ove godine niži i da iznosi 3,0% ± 1,5 procentnih poena. Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se od početka ove godine kretati u granicama cilja. Takvom kretanju inflacije doprineće oporavak domaće tražnje i svetske cene nafte, kao i postepen rast inflacije u međunarodnom okruženju, pre svega u zoni evra koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner. S druge strane, relativno niski troškovi u proizvodnji hrane još neko vreme će delovati dezinflatorno.

Prema oceni Izvršnog odbora, i dalje prisutna neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu upućuje na oprezno vođenje monetarne politike. Opreznost je pre svega potrebna zbog neizvesnosti oko kretanja cene nafte i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu, kao i dinamike normalizacije monetarne politike FED-a i njenog uticaja na globalne tokove kapitala. Rizike iz međunarodnog okruženja ublažavaće ekspanzivna monetarna politika Evropske centralne banke. Takođe, Izvršni odbor ocenjuje da su uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi i smanjenje spoljne neravnoteže, uz ekonomski rast koji je u najvećoj meri vođen investicijama i izvozom, doprineli boljim makroekonomskim izgledima naše privrede i povećanju njene otpornosti na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 14. februara 2017.

Kabinet guvernera

14
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, decembar 2016.
« poslato: 12.01.2017. u 15:29:49 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u decembru 2016. godine, u odnosu na novembar 2016. godine, u proseku su niže za 0,1%. Potrošačke cene u decembru 2016. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 1,6%. U 2016. godini, potrošačke cene su u proseku povećane 1,2% u odnosu na 2015. godinu.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru 2016. godine, u odnosu na prethodni mesec, pad cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-1,0%), Restorani i hoteli i Rekreacija i kultura (za po -0,2%) i u grupama Zdravstvo i Obrazovanje (za po -0,1%). Rast cena zabeležen je u grupama Transport (1,0%), Komunikacije (0,4%), Odeća i obuća (0,3%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,2%) i u grupi Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.


1) Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Stranice: 1 2 3 ... 98
Saop