Sadrzaj sajta:
[close]

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Teme - urrgb

Stranice: 1 2 3 ... 94
1
Poslovni savetnik / Zarade po zaposlenom, april 2017.
« poslato: 27.05.2017. u 06:59:23 »
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u aprilu 2017. godine iznosi 68.246 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u aprilu 2017. godine iznosi 49.635 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada je veća za 3,9% nominalno i za 3,1% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 3,8% nominalno i za 3,0% realno.
 
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zaradanominalno je veća za 1,2%, a realno je manja za 2,7%, dok je prosečna neto zarada  nominalno veća za 0,8%, a realno je manja za 3,1%.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

2
Nova aplikacija Poreske uprave za brži i efikasniji rad portala ePorezi

Izvor: PURS

Poreska uprava je razvila specijalno dizajniranu korisničku aplikaciju – aplikaciju ePorezi – koja služi isključivo za pristup portalu ePorezi. U aplikaciju su ugrađeni svi elementi koji su neophodni korisnicima portala za nesmetan rad, pri čemu su u potpunosti očuvane sve funkcionalnosti postojećih elektronskih servisa na portalu ePorezi. Aplikacija ePorezi je besplatna i može se preuzeti sa sajta Poreske uprave.

Tokom poslednje dve godine veliki svetski proizvođači softvera napravili su brojne izmene u pogledu povećanja bezbednosti na internetu, pa je iz najpopularnijih internet pregledača eliminisan veliki broj opcija koje su se koristile u svakodnevnom radu.

Kako se za pristup portalu ePorezi koriste softverski dodaci najpopularnijih svetskih pregledača za koje više ne postoji adekvatna podrška, a radi prevazilaženja pojedinih zastarelih tehničko-tehnoloških rešenja, Poreska uprava je razvila specijalno dizajniranu korisničku aplikaciju – aplikaciju ePorezi – koja služi isključivo za pristup portalu ePorezi.

U aplikaciju su ugrađeni svi elementi koji su neophodni korisnicima portala za nesmetan rad, pri čemu su u potpunosti očuvane sve funkcionalnosti postojećih elektronskih servisa na portalu ePorezi.

Aplikacija ePorezi je besplatna i može se preuzeti sa sajta Poreske uprave. Nakon preuzimanja, aplikacija se jednostavno instalira na lokalni računar i nakon pokretanja, postupak pristupa portalu ePorezi se, kao i do sada, vrši pomoću Kvalifikovanog elektronskog sertifikata.

Način rada na portalu ePorezi, u pogledu upotrebe elektronskih servisa za podnošenje poreskih prijava, za pregled postojećih prijava, za dostavljanje zahteva za upitom stanja, kao i korišćenje servisa za dodelu/oduzimanje ovlašćenja, identičan je dosadašnjem.

Svi korisnici portala biće u mogućnosti da besplatno preuzimaju nove verzije aplikacije ePorezi koje će se pojaviti u narednom periodu, imajući u vidu dalji razvoj i unapređenje softverskih alata velikih svetskih proizvođača kao i akreditovanih Sertifikacionih tela u Republici Srbiji.

Primena novog načina pristupa portalu, kao i postupak potpisivanja poreskih prijava, svakako znači brži i efikasniji rad portala ePorezi, kao i veću sigurnost u radu poreskih obveznika – korisnika portala.

Prijavljivanje na portal ePorezi biće moguće isključivo putem aplikacije ePorezi, a sve relevantne informacije možete pronaći na sajtu Poreske uprave – http://www.purs.gov.rs/.

Za sva eventualna pitanja možete se obratiti Kontakt centru Poreske uprave na broj telefona 0700-700 007 ili putem elektronske pošte na adresu eporezi@purs.gov.rs.

3
Poslovni savetnik / Rad zaposlenih od kuće
« poslato: 24.05.2017. u 16:43:33 »
Izvor: Moja firma

Zakonom o radu predviđena je mogućnost obavljanja rada zaposlenih van prostorija poslodavca. Ovaj oblik rada obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Poslodavci koji žele da iskoriste prednosti ovakvog modela organizacije treba da se upoznaju sa dodatnim obavezama koje ovaj oblik angažovanja radnika podrazumeva.

Dodatne obaveze nisu obimne, ali im svakako treba posvetiti pažnju.

Sa izabranim zaposlenim poslodavac će zaključiti ugovor o radu, kao što to čini i sa zaposlenima koji će rad obavljati u okviru prostorija poslodavca.

Pored redovnih obaveza i prava poslodavac i zaposleni koji radi od kuće u ugovor o radu za rad od kuće i rad na daljinu, treba da urede:

 - trajanje radnog vremena prema normativima rada;
 - način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
 - sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
 - korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
 - naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
 - druga prava i obaveze.

Ugovor o radu za obavljanje poslova na daljinu i od kuće više se ne registruje kod lokalne samouprave, kao što je to ranije bilo propisano.

Zakonom o radu propisane su određene odredbe kojima se štite interesi zaposlenih koji rade od kuće i omogućava njihov ravnopravan položaj sa radnicima koji posao obavljaju u prostorijama poslodavca.

Osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Odredbe Zakona o radu koje se tiču rasporeda radnog vremena, prekovremenog rada, preraspodele radnog vremena, noćnog rada, odmora i odsustva primenjuju se i na ugovor o radu od kuće, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora o radu van prostorija poslodavca moraju se odrediti tako da se zaposlenom omogući da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

Kao i sve druge zaposlene, radnika koji obavlja poslove od kuće poslodavac će prijaviti na obavezno socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa.

Zarada zaposlenih opterećena je istim dažbinama kao i zarada ostalih zaposlenih.

Obračun i isplata zarade za zaposlenog koji radi od kuće u svemu je isti kao i obračun i isplata zarade za ostale zaposlene.

Na samu visinu primanja zaposlenog koji radi od kuće utiče pak zakonska odredba koja predviđa da poslodavac treba da isplati zaposlenom naknadu za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknadu drugih troškova rada. Ovu obavezu, kao što smo već naveli, poslodavac i zaposleni treba da urede ugovorom o radu.

Članom 105 Zakona o radu predviđeno je da se zaradom zaposlenog smatraju sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa, osim određenih izuzetaka, među kojima je i prethodno pomenuta naknada za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknada drugih troškova rada.

S obzirom da naknada ovih troškova nema karakter zarade, na njih se ne obračunavaju porez i doprinosi.

Iz tog razloga, poslodavac i zaposleni treba jasno da predvide koja će sredstva rada koristiti zaposleni kod kuće, koji iznos naknade će po tom osnovu primiti, kao i koje druge troškove rada će mu poslodavac nadoknaditi.

Na primer, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da poslodavac isplati zaposlenom naknadu za korišćenje privatnog računara, telefona, štampača, kao i troškove redovnog održavanja računara i troškove tonera za štampu.

Na primer, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da će zaposleni po osnovu rada od kuće primiti zaradu u iznos od 50.000 dinara neto a da će mu poslodavac naknaditi troškove upotrebe ličnog računara i štampača u iznosu od 3.000 dinara mesečno. Poslodavac će izvršiti obračun zarade i platiti porez i doprinose na zaradu zaposlenog od 50.000 dinara, dok je isplata naknade troškova od 3.000 dinara neoporeziva.

Iznosi naknade troškova treba da budu realni. Poslodavac ne treba da zloupotrebi mogućnost isplate neoporezive naknade troškova kako bi izbegao plaćanje poreza i doprinosa tako što će deo zarade zaposlenom da prikaže kao naknadu troškova.

Poslodavac je Zakonom o radu obavezan da zaposlenom koji radi od kuće obezbedi istu osnovnu zaradu kao i zaposlenima koji rad obavljaju u prostorijama poslodavca.

Takođe, poslodavac koji u nameri da izbegne plaćanje poreza i doprinosa, deo zarade prikaže kao naknadu troškova za rad od kuće, rizikuje da Poreska uprava u poreskoj kontroli označi naknadu troškova kao prikrivenu isplatu zaradu i kazni poslodavca za izbegavanje poreske obaveze.

4
Izlazak iz sistema PDV-a (Brisanje iz evidencije PDV obveznika)

Izvor: Moja firma

Postupak brisanja poreskih obveznika iz sistema PDV-a uređen je članom 38a Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Ukoliko više ne želite da budete u sistemu PDV, potrebno je da podnesete zahtev Poreskoj upravi, koja će sprovesti potrebni postupak brisanja iz PDV evidencije i izdati o tome potvrdu. Ovo je moguće ukoliko u prethodnih 12 meseci niste ostvarili promet veći od 8 miliona dinara.

Ukoliko je obveznik u prethodnih 12 meseci ostvario promet veći od 8 miliona dinara, nisu ispunjeni uslovi za brisanje iz PDV evidencije, te se on ne može osloboditi obaveza plaćanja PDV-a, osim u slučaju kada firma prestaje sa radom.

Firme koje sprovode postupak gašenja treba da podnesu zahtev za brisanje iz sistema PDV-a najmanje 15 dana pre podnošenja zahteva za brisanje iz registra Agencije za privredne registre.

U prvom slučaju, kada je promet u prethodnih 12 meseci niži od 8 miliona dinara, subjekat izlazi iz sistema PDV-a dobrovoljno, svojom odlukom. Obveznik slobodno bira datum od kojeg se smatra da je prestao sa obavljanjem PDV aktivnosti (prestao da bude PDV obveznik).

Odluka o prestanku obavljanja PDV aktivnosti može se doneti tokom cele godine. Ne postoje zakonska ograničenja u tom smislu.

U istom mesecu u kojem je doneo odluku o prestanku obavljanja PDV aktivnosti, obveznik podnosi Poreskoj upravi zahtev za brisanje iz PDV evidencije na obrascu ZBPDV.

Pretpostavimo da je firma u prethodnih 12 meseci ostvarila ukupan promet u iznosu od 4 miliona dinara. Uprava firme zaključila je da nema benefita od toga što je obveznik poreza na dodatu vrednost.

Uprava firme donosi dana 10.04.2017. godine odluku o prestanku obavljanja PDV aktivnosti. Do kraja meseca aprila, firma je dužna da nadležnoj filijali Poreske uprave dostavi Obrazac ZBPDV u papirnoj formi (u trenutku pisanja ovog teksta, ovaj obrazac ne može se predati elektronski).

Pored donošenja odluke i predaje zahteva, firma ima još nekoliko obaveza u vezi sa napuštanjem sistema PDV-a.

Obveznik koji podnosi zahtev za brisanje iz evidencije za PDV dužan je da na dan prestanka PDV aktivnosti (koji, ponavljamo, firma određuje sama u odluci koju donosi):

 - izvrši popis dobara, uključujući opremu, objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa, po osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza i da o tome sačini popisnu listu;
 - izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za opremu, objekte i ulaganja u objekte u skladu sa ovim zakonom;
 - utvrdi iznos prethodnog poreza za dobra i date avanse.

Iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza (tačka 2) i iznos prethodnog poreza (talka 3) firma iskazuje kao dug za PDV u poreskoj prijavi.

Dakle, ove iznose vaš knjigovođa će obračunati i prikazati u poslednjoj PDV prijavi kao vaš dug za PDV.

Ukoliko na računu poreza na dodatu vrednost postoji preplata koja pokriva iznos duga po poslednjoj poreskoj prijavi, nećete biti u obavezi da platite iznose prethodnog PDV koji je sadržan u zatečenim zalihama na dan kada prestajete sa PDV aktivnošću (izlazite iz sistema PDV-a).

Međutim, ukoliko na računu (poreskoj kartici) poreza na dodatu vrednost nemate preplatu koja bi “pokrila” ovaj dug, obavezni ste da platite iznose iz tačke 2 i tačke 3 koje uslovno možemo nazvati iznosom PDV koji ste imali pravo da odbijete prilikom nabavke zaliha koje imate na stanju na dan vršenja popisa.

Dakle, uobičajeni sled koraka bio bi:

 - Donošenje odluke o datumu prestanka PDV aktivnosti,
 - Sprovođenje popisa istog dana,
 - Izrada popisne liste (Šta sve sadrži popisna lista, uređeno je Pravilnikom o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV)
 - Obračun ispravke odbitka prethodnog poreza i obračun prethodnog poreza,
 - Predaja PDV prijave u koju se unosi dug po osnovu prethodnog poreza u zatečenim zalihama,
 - Plaćanje poreskog duga, ukoliko ne postoji preplata iz koje će biti namiren,
 - Predaja zahteva za brisanje na obrascu ZBPDV.

Uz zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV obveznik podnosi popisnu listu.

U našem primeru, firma podnosi (elektronski na sajtu ePorezi) PPPDV prijavu za period 01.04.2017. – 10.04.2017. godine. U poreskoj prijavi firma označava opciju za prestanak PDV aktivnosti.

Po okončanju postupka, Poreska uprava će izdati potvrdu o brisanju iz sistema PDV-a.

Za kraj podsećamo na ograničenje iz člana 33 Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Naime, ovaj član uređuje mogućnost dobrovoljnog ulaska u sistem PDV za obveznike čiji promet u prethodnih 12 meseci nije prešao iznos od 8 miliona dinara. Ovi obveznici nazvani u malim poreskim obveznicima.

U jednom stavu ovog člana navodi se da mali poreski obveznik može da se opredeli za evidenciju u sistem PDV, a u tom slučaju, obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost traje najmanje dve godine.

Prema tome, mali poreski obveznici koji su u sistem PDV ušli dobrovoljno, ne mogu izvršiti brisanje iz istog pre isteka roka od dve godine.

5
Novi Zakon o opštem upravnom postupku počinje da se primenjuje od 1. juna 2017. godine

Izvor: Cekos

Novi Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/16) stupio je na snagu 9. marta 2016. godine, a počeće da se primenjuje 1. juna 2017. godine, osim odredbi:
- člana 9. (Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka),
- člana 103. (Dužnost organa da pribavi podatke po službenoj dužnosti) i
- člana 207. (Prekršajna odgovornost) - koje su u primeni od 8. juna 2016. godine.

Danom početka primene novog Zakona (1.06.2017. godine) prestaje da važi Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Sl. glasnik RS", br. 30/10).

7
Izvor: Večernje novosti, B92

Prema gruboj računici, u Srbiji ima 260.000 nekretnina koje se rentiraju, a tek jedan odsto stanodavaca plaća porez na njihovo iznajmljivanje.

Država je odlučila da se ne odrekne ovog prihoda, pa je setom zakona suzila manevarski prostor za izbegavanje nameta. Ovog meseca počela je obuka profesionalnih upravitelja u Privrednoj komori Srbije, a već od juna počeće da se primenjuje novi Zakon o stanovanju.

Naime, svaka zgrada imaće upravnika koji će biti u obavezi da vodi bazu podataka svih stanova, pa i onih koji se izdaju. Na osnovu nje, poreznici će imati tačan uvid koji gazda prihoduje od rentiranja. Ujedno, podstanari koji žive na "divlje" biće pod lupom "poreskog alarma".

Porez na prihode od nepokretnosti uređen je Zakonom o porezu građana, podsećaju Večernje novosti.

Stanodavci za neplaćanje poreza mogu da plate kaznu od 5.000 pa do 150.000 dinara, a ukoliko visina utajenog poreza prelazi iznos od 150.000 dinara, zaprećene su i kazne zatvora. S druge strane, kazne za podstanare kreću se od 20.000 do 50.000 dinara. Pored kazne za poreski prekršaj, stanodavac mora da plati i ceo iznos utajenog poreza.

Građani koji poseduju nepokretnu imovinu koju rentiraju (stanove, kuće, sobe, garaže) dužni su da odmah posle sklapanja ugovora o zakupu Poreskoj upravi prijave da su počeli da ostvaruju prihode od izdavanja nepokretnosti. Poreska prijava PP OPO podnosi se nadležnom poreskom organu prema mestu prebivališta u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu, odnosno podzakupu. Uz prijavu se prilaže i ugovor o zakupu. Prijave se mogu podneti i elektronski, posredstvom elektronskih servisa Poreske uprave - e-porezi. Ova procedura prijave je izuzetno jednostavna.

Kao posledica ove mere, očekuje se da tržište reaguje, odnosno da stanodavci povećaju cene zakupa nekretnina. Jer veoma teško će moći da se prođu do sada uobičajene priče da u stanovima žive deca ili rođaci vlasnika. U većini evropskih zemalja stanovi se izdaju posredstvom agencija koje vode računa o tome da porez i svi ostali troškovi budu plaćeni. Stanodavci plaćaju porez, ali zato ne jure zakupce zbog neplaćenih računa.

A ako u stanu koji je izdat dođe do neke štete, polise osiguranja to nadoknađuju.



I ovaj zakon može da se zaobiđe, ali u tom slučaju stanodavac mora da rizikuje, da u poreskoj upravi navede da ne prihoduje od rentiranja, već da svoju nepokretnost ustupa bez naknade trećim licima. U tom slučaju potpisuje se ugovor, a "treće lice" se prijavljuje na toj adresi. Tada vlasnik stana ima usmeni dogovor s podstanarom da će pare da dobije na ruke, čime rizikuje da će ih uopšte dobiti, kao i da ne bude obeštećen u slučaju štete. Može da se desi i da ga zakupac ucenjuje s prijavom poreznicima.

8
Republika Srbija
Ministarstvo finansija

Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa
Broj 4, april 2017
ISSN 0354-3242

Link ka kompletnom tekstu

Sadržaj:

JAVNI PRIHODI

POREZI

Porez na dodatu vrednost
Porez na dobit pravnih lica
Porez na dohodak građana

AKCIZE

CARINE

IZBEGAVANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA

FINANSIJSKI SISTEM

Računovodstvo

PODSETNIK

9
Da li je račun bez pečata i potpisa validan za knjiženje?

Izvor: Moja Firma

Na računima javnih komunalnih preduzeća i telekomunikacionih kompanija već duže vreme možete videti napomenu “Račun je važeći bez pečata i potpisa”.

Ipak kada i sami poželite da izdate takav račun, nailazite na upozorenja da to ne činite, često uz nejasno objašnjenje zašto.

U ovom tekstu govorićemo o tome kada je račun koji ne sadrži pečat i potpis validna računovodstvena isprava na osnovu koje vaš knjigovođa može knjižiti troškove ili priznati troškove koji su u njemu iskazani za potrebe obračuna poreza na dobit ili poreza na neto prihod preduzetnika.

Donošenjem Zakona o elektronskom dokumentu i izmenama Zakona o računovodstvu, formiran je potreban pravni okvir za uvođenje elektronskog dokumenta kao validne računovodstvene isprave.

Zakonom o računovodstvu, definisano je da se knjiženje u poslovnim knjigama vrši na osnovu verodostojne računovodstvene isprave, čiju verodostojnost potvrđuje odgovorna osoba svojim potpisom.

Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Član 9 Zakona o računovodstvu, navodi da elektronski zapis može biti validan za knjiženje ukoliko sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica.

Dakle, da bi određeni račun koji je kreiran kao elektronski dokument bio validan za knjiženje mora da sadrži:

   - Potpis ili

   - drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica.

Pre svega, Zakon ne navodi pečat kao neophodan element da bi se račun smatrao validnom računovodstvenom ispravom. Podsećamo da Zakonom o privrednim društvima nije propisana obaveza posedovanja pečata od strane privrednih društava i preduzetnika.

Zakon propisuje obaveznost potpisa ili druge identifikacione oznake odgovornog lica.

Odgovor na to šta se smatra drugom identifikacionom oznakom dalo je Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 011-00-1077/2014-16 od 7.11.2014. godine. Tekst Mišljenja citiramo u nastavku.

“Saglasno članu 9. Zakona o računovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2013), računovodstvena isprava u elektronskom obliku mora da sadrži elektronski potpis ili identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave.

Pojam “identifikaciona oznaka” predstavlja svaku oznaku koja jednoznačno određuje, odnosno upućuje na odgovorno lice, odnosno lice koje je ovlašćeno za izdavanje računovodstvene isprave. Dakle, to može biti potpis, faksimil, ime i prezime, elektronski potpis i sl. kao i kombinacija pomenutih oznaka (npr. ime i prezime + potpis).

Kada račun izdaje domaće pravno ili fizičko lice, i ako kao identifikacionu oznaku želi da koristi svoj elektronski potpis, isti mora biti formiran u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004), kao običan (nekvalifikovan) ili kvalifikovan.

Posebno ističemo da treba imati u vidu da svaka računovodstvena isprava (pa i ona koju izdaje inostrani dobavljač) koju u poslovne knjige unosi domaće pravno lice, mora da zadovolji osnovne zahteve iz Zakona o računovodstvu, tj. mora da obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Ovo se odnosi i na računovodstvene isprave dostavljene u obliku EDI zapisa, s obzirom da i one moraju sadržati pre svega podatke o izdavaocu računa, vremenu izdavanja, prijema, osnovu, vrsti i sadržaju poslovne promene.

Napominjemo da Zakon o računovodstvu ne propisuje obavezu elektronskog potpisivanja računovodstvenih isprava koje se dostavljaju putem EDI sistema, već obavezu posrednika da razmenu podataka omogući samo između autorizovanih pravnih lica, u cilju obezbeđenja integriteta prenetih podataka.”

Iz navedenih zakonskih odredbi i citiranog stručnog Mišljenja možemo zaključiti da privredna društva i preduzetnici mogu izdati račun koji ne sadrži pečat i potpis ali koji sadrži drugu identifikacionu oznaku koja nedvosmisleno upućuje na lice koje je odgovorno ili ovlašćeno za izdavanje računvodstvene isprave (potpis, faksimil, ime i prezime, elektronski potpis i sl. kao i kombinacija pomenutih oznaka).

Drugim rečima, možete izdati i poslati račun u elektronskoj formi ali na ovom računu moraju biti ispisani identifikacioni podaci lica koje je u vašoj organizaciji odgovorno ili ovlašćeno za izdavanje računa.

Račun koji sadrži napomenu da je važeći bez pečata i potpisa a koji ne sadrži drugu identifikacionu oznaku odgovornog ili ovlašćenog lica (na primer ime i prezime i faksimil) ne može se smatrati validnom računovodstvenom ispravom u smislu Zakona o računovodstvu.

Posledično, u slučaju poreske kontrole, obavezniku koji je knjižio račun dobavljača koji ne ispunjava sve uslove da ga smatramo validnom računovodstvenom ispravom, Poreska uprava može osporiti trošak koji je u njemu iskazan.

U praksi, verovatno je da račun javnog komunalnog preduzeća koji ne sadrži pečat, potpis niti bilo koju drugu identifikacionu oznaku odgovornog ili ovlašćenog lica neće biti osporen. Međutim, ukoliko primite račun bez identifikacionih podataka od ostalih poslovnih saradnika, preporučljivo zahtevati izdavanje ispravnog računa.

Za kraj podsećamo da pečat i potpis nisu obavezi elementi računa
prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, te da njihov izostanak nije osnov za osporavanje prava na odbitak PDV iz računa, a u skladu sa članom 42 ovog Zakona.

10
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, april 2017.
« poslato: 12.05.2017. u 18:03:51 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u aprilu 2017. godine, u odnosu na mart 2017. godine, u proseku su više za 0,8%. Potrošačke cene u aprilu 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 4,0%, dok su u poređenju sa decembrom 2016. godine, povećane 3,2%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u aprilu 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (2,2%), Odeća i obuća (1,4%), Rekreacija i kultura (0,5%), kao i u grupama Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana i Transport (za po 0,4%) i u grupi Restorani i hoteli (0,2%). Pad cena zabeležen je u grupi Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (-0,8%), kao i u grupama Alkoholna pića i duvan i Obrazovanje (za po -0,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

11
Izvor: NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu faktore inflacije, efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike, kao i majsku projekciju inflacije, prema kojoj će se inflacija i u naredne dve godine kretati u granicama cilja od 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena.

Inflacija je od početka godine u granicama cilja i u aprilu je iznosila 4,0 odsto međugodišnje. Na takvo kretanje inflacije, kao i u drugim zemljama, očekivano je uticao oporavak svetske cene nafte u drugoj polovini 2016. Više od sezonski uobičajenog bilo je poskupljenje voća, povrća i ogreva zbog lošeg vremena početkom godine, kao i poskupljenje svežeg mesa u aprilu. Sa izlaskom ovih jednokratnih poskupljenja iz međugodišnjeg obračuna inflacije, početkom naredne godine očekujemo nižu inflaciju u odnosu na sadašnji nivo, a zatim njeno kretanje na tom nivou do kraja perioda projekcije. Kretanje inflacije od početka ove godine posledica je delovanja jednokratnih faktora, na šta ukazuje niska i relativno stabilna bazna inflacija, koja je u aprilu iznosila 2,0 odsto međugodišnje.

Izvršni odbor pažljivo prati dešavanja u međunarodnom okruženju, a prvenstveno kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i svetske cene primarnih proizvoda. Neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu u najvećoj meri proističe iz divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na globalne tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i Srbiji. Pored toga, neizvesnost postoji i u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, a posebno nafte. Međutim, Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući povoljnijim makroekonomskim izgledima, a pre svega smanjenju fiskalne i spoljne neravnoteže, što doprinosi i nižoj premiji rizika i povoljnijem kreditnom rejtingu zemlje.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio majski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen u petak, 19. maja. Tom prilikom biće detaljno obrazložene odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja ih opredeljuju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. juna.

Kabinet guvernera

12
Izvor: Tanjug

Kompanije u Srbiji pokazuju generalno lošu praksu plaćanja, svaki treći račun se ne plaća na vreme.

Istovremeno, nakon isteka roka plaćanja, kompanije u proseku 50 dana čekaju na naplatu, pokazuje prezentovano istraživanje Evropske navike plaćanja kompanije EOS Matriks.

“Kada klijenti propuste rok plaćanja, kompanije u proseku moraju da čekaju 50 dana za naplatu, što je daleko najduže u Evropi, gde se čeka 21 dan. Ispitanici ukazuju na zabrinutost da se u naredne dve godine ne može očekivati promena takvog trenda”, rekao je na prezentaciji Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

“Srbija je u vrhu evropske liste u procentu dospelih plaćanja, gde se svaki treći račun ne plaća na vreme, odnosno 31 odsto. Postoji velika korelacija između kratkih rokova i dobre prakse plaćanja kod privatnih kupaca i privatni imaju znatno kraći rok plaćanja računa od poslovnih kupaca”, rekao je Nikolić.

Kako je rekao, postoji velika razlika u navikama plaćanja između privatnih i poslovnih korisnika, te privatni drže evropski prosek u izmirivanju svojih obaveza na vreme, i to 79 odsto, a najbolju praksu u Evropi pokazuju pri kratkim rokovima plaćanja.

Poslovni korisnici, s druge strane, iako imaju najduže rokove plaćanja u Evropi, i to 46 dana, a uprkos tome, nalaze se na dnu tabele po procentu izmirivanja svojih računa na vreme - 67 odsto, a posebno loša navika plaćanja je primetna u sektoru trgovine.

Svaki treći račun u Srbiji, navodi Nikolić, nije plaćen, ili je plaćen sa zakašnjenjem, a nešto lošije navike plaćanja u sektoru su trgovine, dok, u Srbiji preduzeća u proseku čekaju više od mesec i po dana na zakasnela plaćanja nakon isteka roka plaćanja.

Prema njegovim rečima, najčešće posledice loših navika plaćanja su investicioni zastoj, što je navelo 22 odsto ispitanika i teškoće u likvidnosti, što je apostrofiralo 19 odsto ispitanika.

S druge strane, na prvom mestu razloga loše navike plaćanja nalaze se teškoće u pogledu likvidnosti, 38 odsto, prezaduženost 18 odsto, nezaposlenost - sedam odsto, konjunktura šest odsto, te reklamacija na uslugu i namerno neplaćanje, odnosno prevara - po četiri odsto.

Direktor EOS Matriks Jelena Jović Milentijević istakla je da se nedovoljno poznavanje uopšte oblasti upravljanja potraživanjima od strane kompanija i njene važnosti za likvidnost kompanije provlači kao glavni uzročnik svih neplaćanja kroz celo istraživanje.

Ona smatra da je krucijalno za svaku kompaniju da prati svoju finansijsku stabilnost, kao i stabilnost svojih kupaca, te da je spremna brzo da reaguje ukoliko je ta stabilnost narušena.

“Naša opšta preporuka za sve kompanije u Srbiji je da posebnu pažnju stave na unapređenje procesa upravljanja potraživanjima, da praćenje likvidnosti kupaca mora da se odvija i pre samog izdavanja fakture, da likvidnost kupaca mora da se prati i pasivnim praćenjem dok je faktura u valuti. Preporučujemo da se to radi na dnevnom nivou”, rekla je Jović Milentijević.

Naglašava da, na dan isteka valute, takođe je preporuka da, ukoliko nije došlo do plaćanja, kupac se mora kontaktirati da se utvrde razlozi neplaćanja, a kako je navela- postoje dva osnovna razloga- nemar samog kupca.

Ona podvlači da je mnogo značajniji problem nelikvidnosti kupca.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 200 rukovodioca, o praksi plaćanja njihovih klijenata, u zimu 2016. godine, a sproveo ga je Ipsos za potrebe kompanije EOS Matriks.

13
Rok za prijavu godišnjeg poreza na dohodak građana
ističe 15. maja 2017. godine

Izvor: PURS

Saglasno odredbama Zakona o porezu na dohodak građana, obveznici godišnjeg poreza na dohodak su građani koji su u 2016. godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u 2016. godini i to:

1.) fizička lica – rezidenti, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi, i

2.) nerezidenti, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Objasnjenje u vezi sa godisnjim porezom na dohodak gradjana za 2016. godinu

Neoporezivi iznos dohotka za 2016. godinu iznosi 2.285.064 dinara i jednak je trostrukom iznosu prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u 2016. godini.

Poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana može se podneti u elektronskom i u papirnom obliku na Obrascu PPDG – 2R.  Poreski obveznici elektronski podnose prijavu preko elektronskog servisa Poreske uprave, na sajtu www.purs.gov.rs, u delu e – Porezi.

Biro za informisanje

14
Poslovni savetnik / "Službeni glasnik RS", broj 37/2017 i 41/2017
« poslato: 04.05.2017. u 07:38:39 »
"Službeni glasnik RS", broj 41/2017 (28.04.2017.), izdvajamo:

Pravilnik o dopuni Pravilnika o utvrđivanju usluga predaje jela i pića za konzumaciju na licu mesta za svrhu određivanja mesta prometa usluga, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost

Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje:
- od 01.05.2017. do 31.07.2017.: 21.906 din. (62.588 x 35%)


"Službeni glasnik RS", broj 37/2017 (20.04.2017.), izdvajamo:

Pravilnik o organizaciji i poslovima učesnika u funkcionisanju sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima koja učestvuju u FADN sistemu

Stranice: 1 2 3 ... 94
Saop