Sadrzaj sajta:
[close]

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - urrgb

Stranice: 1 2 3 ... 99
1
Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa

Broj 1, januar 2017.

ISSN 0354-3242

Link ka kompletnom tekstu

Sadržaj:

JAVNI PRIHODI

POREZI

Porez na dodatu vrednost
Porez na dobit pravnih lica
Porezi na imovinu
Porez na dohodak građana
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

AKCIZE

REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE

CARINE

IZBEGAVANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA

FINANSIJSKI SISTEM

Računovodstvo
Revizija
Devizno poslovanje

PODSETNIK

2
Poslovni savetnik / Zarade po zaposlenom, januar 2017.
« poslato: danas u 06:44:58 »
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u januaru 2017. godine iznosi 57.231 dinar. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u januaru 2017. godine iznosi 41.508 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je manja za 22,3% i realno je manja za 23,4%, dok je prosečna neto zarada nominalno manja za 22,4% i realno je manja za 23,5%.
 
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zaradanominalno je veća za 2,6% i realno je veća za 0,2%, dok je prosečna neto zarada  nominalno veća za 2,6% i realno je veća za 0,2%.

Pad zarada isplaćenih u januaru 2017. u odnosu na zarade isplaćene u decembru 2016. godine rezultat  je pre svega dinamike isplata. Naime, krajem decembra 2016, zbog novogodišnjih i božićnih praznika, isplaćene su i zarade koje bi inače bile isplaćene početkom januara 2017. godine.
 
Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

3
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, januar 2017.
« poslato: 24.02.2017. u 07:34:52 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u januaru 2017. godine, u odnosu na decembar 2016. godine, u proseku su više za 1,4%. Potrošačke cene u januaru 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 2,4%. U 2016. godini, potrošačke cene su u proseku povećane 1,2% u odnosu na 2015. godinu.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u januaru 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (3,1%), Alkoholna pića i duvan (2,9%), Transport (1,6%), Komunikacije (0,5%), Rekreacija i kultura (0,4%), Zdravstvo (0,3%) i u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, Restorani i hoteli i Obrazovanje (za po 0,2%). Pad cena zabeležen je u grupi Odeća i obuća (-1,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.


1) Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

4
Izvor: NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 4,0 odsto.

Donoseći odluku, Izvršni odbor je imao u vidu novu srednjoročnu projekciju inflacije, efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike, kao i činjenicu da je cilj za inflaciju od početka 2017. godine niži i da iznosi 3,0% ± 1,5 procentnih poena. Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se od početka ove godine kretati u granicama novog cilja. Takvom kretanju inflacije trebalo bi pre svega da doprinesu oporavak svetske cene nafte i inflacije u međunarodnom okruženju, kao i rast domaće tražnje. S druge strane, još neko vreme bi dezinflatorno trebalo da deluju relativno niski troškovi u proizvodnji hrane.

Prema oceni Izvršnog odbora, neizvesnost u međunarodnom okruženju, pre svega u pogledu kretanja svetske cene nafte i dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, nalaže oprezno vođenje monetarne politike. Divergentnost monetarnih politika vodećih centralnih banaka dodatno je povećana, a time i neizvesnost njihovog uticaja na globalne tokove kapitala. Ipak, otpornost naše ekonomije na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja sada je veća zahvaljujući boljim makroekonomskim izgledima naše privrede, a pre svega ubrzanju privrednog rasta praćenog daljim smanjenjem unutrašnje i spoljne neravnoteže.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen u sredu, 22. februara. Tom prilikom odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja ih opredeljuju biće detaljno obrazloženi.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 14. marta.

Kabinet guvernera

5
Poslovni savetnik / "Službeni glasnik RS", broj 009/2017
« poslato: 13.02.2017. u 08:04:46 »
"Službeni glasnik RS", broj 009/2017, izdvajamo:


 - Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2017. godini

 - Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice, vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica, vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića

7
Izvor: NSZ

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je, 7. februara 2017. godine, javne pozive/konkurse, u cilju realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih Programom rada za 2017. godinu.

U toku su sledeći javni pozivi/konkursi NSZ:

1.) Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2017. godini

2.) Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima u 2017. godini

3.) Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2017. godini

4.) Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica u 2017. godini

5.) Javni konkurs za subvenciju zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva u 2017. godini

6.) Javni konkurs za refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima u 2017. godini

7.) Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlene osobe sa invaliditetom u 2017. godini

8.) Javni poziv za realizaciju programa stručne prakse u 2017. godini

9.) Javni poziv za realizaciju programa sticanja praktičnih znanja u 2017. godini za viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje duže od 18 meseci

10.) Javni poziv za realizaciju programa sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica u 2017. godini

11.) Javni poziv za učešće u finansiranju programa obuke na zahtev poslodavca u 2017. godini

Javni pozivi i konkursi Nacionalne službe za zapošljavanje objavljeni su 7. februara 2017. godine na sajtu www.nsz.gov.rs (u rubrici „Info“).

Informacije o javnim pozivima i konkursima sva zainteresovana lica mogu dobiti u svakoj organizacionoj jedinici NSZ ili putem Pozivnog centra NSZ, pozivom na broj: 0800/300-301 (besplatan poziv iz fiksne telefonije).

8
Poslovni savetnik / "Službeni glasnik RS", broj 007/2017
« poslato: 01.02.2017. u 15:22:24 »
"Službeni glasnik RS", broj 007/2017 (od 31.01.2017. godine), izdvajamo:

..............................

 - Uskladjeni dinarski iznosi iz člana 56b stav 2. tačka 1) i stav 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost:

1) iz člana 56b stav 2. tačka 1):

- ukupan neto prihod roditelja, odnosno staratelja bebe u godini koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev za refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe, ostvaren u iznosu manjem od: 1.028.970,29

- ukupna imovina roditelja, odnosno staratelja bebe na koju se plaća porez na imovinu u skladu sa propisima kojima se uređuju porezi na imovinu manja od: 25.081.150,62
   
2) iz člana 56b stav 3:
   
- pravo na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe, za bebu starosti do dve godine, može se ostvariti do iznosa od: 75.029,08

- u prvoj godini starosti bebe do: 42.873,76

- u drugoj godini starosti bebe do: 32.155,32

2. Usklađeni dinarski iznosi iz tačke 1. primenjuju se od 1. februara 2017. godine.

............................

 - Uskladjeni dinarski neoporezivi iznos poreza na dohodak gradjana iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12) i 13), člana 15a st. 2, 4. i 5, člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5), 6) i 7), člana 21a stav 2, člana 83. stav 4. tačka 1) i člana 85. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2016. godini
(Neoporezive iznose za period 01.02.2017. - 31.01.2018. godine mozete pogledati ovde)

 - Uskladjeni dinarski iznosi akciza iz člana 9. stav 1. tačka 1), tačka 2) alineja treća, tačka 3) alineja četvrta, tačka 4), tačka 5) alineja četvrta, tačka 6) i tačka 7) alineja treća, člana 9. stav 5. tačka 1) podtačka (1) alineja treća, podtačka (4) alineja prva, podtač. (5) i (6), tačka 2), tačka 3) podtačka (1) alineja treća, podtačka (2) alineja prva, podtačka (3), tač. 4), 5) i 6), člana 12a, čl. 14. i 14a i člana 40g Zakona o akcizama godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2016. godini

..........................

 - Uskladjeni dinarski iznosi iz člana 13. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2016. godini:

1. Usklađeni dinarski iznos iz člana 13. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon i 112/15) iznosi 5.589 dinara.

2. Usklađeni dinarski iznos iz tačke 1. stupa na snagu 1. februara 2017. godine.

..........................

 - Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti

 - Pravilnik o izmenama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti


 - Iznos najviše godišnje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2016. godinu:

Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2016. godinu iznosi 3.808.440 dinara.

................

 - Iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2017. godinu:
Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2017. godinu iznosi 3.953.503 dinara.

...............

 - Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje:

1. Najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje iznosi 23.229 dinara.
2. Iznos iz tačke 1. primenjuje se od 1. februara 2017. godine.

................

 - Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za 2017. godinu:

Najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike, za 2017. godinu iznosi 23.229 dinara.

..............

 - Iznos mesečne osnovice doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu:

Mesečna osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu iznosi 9.521 dinar. 

9
Uvedeno elektronsko plaćanje platnim karticama naknada za obradu finansijskih izveštaja - 31. januar 2017.

Izvor: APR

Privredna drustva, preduzetnici, ali i ostala pravna lica koja imaju obavezu dostavljanja finansijskih izvestaja u Agenciji za privredne registre ubuduce ce naknadu za uslugu obrade i objavljivanja elektronskih finansijskih izvestaja moci da plate preko interneta platnom karticom (e-commerce).

Povodom uvodjenja ovog novog elektronskog servisa, Agenciju je posetila ministarka drzavne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabic koja je tom prilikom izjvila da smo uvodjenjem elektronskog placanja naknade za uslugu obrade finansijskih izvestaja dobili prvi pozitivan primer kako je jedna javna agencija, kao poseban oblik drzavnog organa, sa poslovnim racunom u Upravi za trezor, uspela da uvede placanje platnim karticama, bez obaveze otvaranja racuna u nekoj poslovnoj banci. Ona je istakla da se preko portala e-Uprave usluge sada placaju elektronskim bankarstvom, ali da ce biti razmotrene mogucnosti da se APR-ov model, primenjen na privredu, prosiri i na druge drzavne organe.

Direktor APR-a Zvonko Obradovic upoznao je predstavnike medija sa informacijom da se elektronsko placanje u APR-u moze izvrsiti bilo kojom vrstom platne kartice (Mastercard/Maestro i Visa/Visa electron), kao i da ce gradjani placati proviziju na ovu uslugu u iznosu od 50 dinara za naknade do 2.500 dinara, a 2 % za iznose vece od 2.500 dinara.

Uslugu elektronskog placanja platnim karticama pruzace Komercijalna banka koja je izabrana u postupku javne nabavke maja 2016. godine, na osnovu kriterijuma najnize provizije i najkraceg vremena za transakciju uplate.

Prethodnih godina, naknade za obradu finansijskih izvestaja mogle su se placati e- bankarstvom ili preko uplatnica, ali je postojao problem povezivanja elektronski podnetih finansijskih izvestaja sa dokazom o uplacenoj naknadi. Sa ovim resenjem, uplacene naknade bice automatski povezane sa konkretnim finansijskim izvestajem koji je predmet obrade.

Aplikaciji za elektronsko placanje pristupace se preko Posebnog informacionog sistema Agencije za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izvestaja za 2016. godinu.

APR-ova aplikacija za potpisivanje kvalifikovanim elektronskim sertifikatima je ove godine unapredjena uvodjenjem jedinstvenog softvera usaglasenog sa eIDAS standardima (eIDAS Regulation) koji se primenjuju u Evropskoj uniji sto bi trebalo da ukloni probleme na strani korisnika prouzrokovane nejednakim informacionim standardima kod izdatih sertifikata za e-potpisivanje. Aplikacija za elektronsko placanje uradjena je u saradnji sa Institutom Mihajlo Pupin.

10
Unos nepokretnosti kao uloga u zavisno privredno društvo

Izvor: Moja firma

Zakonom o privrednim društvima, predviđeno je da se kapital sastoji od novčanih i nenovčanih uloga izraženih u novcu, u dinarima.

Članovi privrednog društva (osnivači) mogu dakle ulagati u svoje privredno društvo novac, ali i stvari i prava.

U ovom tekstu obradićemo neke knjigovodstvene i poreske aspekte ulaganja postojeće nepokretnosti od strane jednog privrednog društva (matičnog) u drugo (zavisno) privredno društvo, od kojih su oba rezidenti Republike Srbije.

Matično privredno društvo odlučilo je da unese postojeću nekretninu (koje je u vlasništvu matičnog privrednog društva) u svoje zavisno privredno društvo.

Zavisno privredno društvo donosi odluku o povećanju osnovnog kapitala, i to u vrednosti nepokretnosti koja je predmet ulaganja.

Vrednost nenovčanog uloga u slučaju društva ograničene odgovornosti može se odrediti sporazumom svih članova ili putem procene ovlašćanog sudskog veštaka ili drugog stručnog lica.

Većina privrednih društava opredeli se da vrednost odredi samostalno, sporazumom članova, s obzirom da je ovo jaftinija opcija.

Kako je nepokretnost prikazana u knjigama matičnog privrednog društva, njena vrednost je poznata (barem kao polazna osnova) članovima. Oko vrednosti uloga moraju se usaglasiti svi članovi društva (vlasnici, osnivači zavisnog privrednog društva).

Donetu odluku o povaćanju kapitala treba registrovati u Agenciji za privredne registre.

Kada se registru APR-a dostavlja dokument koji predstavlja osnov za prenos prava svojine na nepokretnosti (odluka o povećanju nenovčanog kapitala) ovaj dokument mora biti u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Dakle, ova odluka mora biti “overena” od strane javnog beležnika.

Uputstva o registraciji ove promene možete pronaći na stranici Agencije, klikom ovde.

Ovaj prenos vlasništva nad nepokretnošću treba evidentirati i u Katastru, tako što će se nad nepokretnošću kao vlasnik uknjižiti zavisno pravno lice.

Činom ulaganja, vlasništvo nad nepokretnošću prelazi sa matičnog pravnog lica na zavisno pravno lice. Promena vlasništva nad imovinom je uobičajen predmet oporezivanja, pa treba pažljivo razmotriti poreski aspekt ove transakcije.

Ulaganje nenovčanog kapitala u zavisno privredno društvo tangiraju potencijalno tri poreza:

 - Porez na dodatu vrednost
 - Porez na prenos apsolutnih prava
 - Porez na imovinu (u statici)

S obzirom da se kao predmet ulaganja uglavnom javljaju postojeći, a mnogo ređe novoizgrađeni objekti, ova promena uglavnom je oslobođena poreza na dodatu vrednost.

Da podsetimo, porez na dodatu vrednost plaća se samo kod prvog prometa nepokretnosti.

Takođe, promet zemljišta nije predmet oporezivanja PDV-om.

Što se tiče poreza na prenos apsolutnih prava, kojem podleže promet nepokretnosti (izuzev prvog prometa), u skladu sa članom 31. stav 1 tačka 3) Zakona o porezima na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se  kod ulaganja apsolutnih prava u kapital privrednog društva – rezidenta Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Prema tome, kada matično pravno lice ulaže nepokretnost u kapital svog zavisnog privrednog društva čije je sedište na teritoriji Srbije, porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća.

Ipak potrebno je podneti poresku prijavu na obrascu PPI-4 (iako postoji poresko oslobođenje) u roku od 30 dana.

U deo 5. Podaci za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje – unosi se osnov za poresko oslobođenje iz čl. 31 Zakona i naziv priloženog dokumenta kojim se dokazuje pravo na poresko oslobođenje po tom osnovu.

Poreska prijava PPI-4 podnosi se od strane matičnog pravnog lica lokalnoj upravi prihoda (opštini) na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.

Odlazak u upravu prihoda treba iskoristiti pa ujedno predati i poresku prijavu PPI-1 kojom matično pravno lice prijavljuje da više nije vlasnik predmetne nepokretnosti, a zavisno pravno lice vrši prijavu za istu nepokretnost za potrebe oporezivanja porezom na imovinu.

Rok za podnošenje prijava PPI-1 je 30 dana od dana nastanka promene (ulaganja nepokretnosti).

Da zaključimo. Kod ulaganja postojećih objekata i zemljišta kao uloga matičnog privrednog društva u zavisno privredno društvo  ne plaća se nijedan porez, ali treba predati poreske prijave poreza na prenos apsolutnih prava (u kojem se navodi osnov za oslobođenja) i poresku prijavu PPI-1 u roku od 30 dana upravi prihoda prema opštini na kojoj se nalaze nepokretnosti.

Povećanje osnovnog kapitala knjiži se tako što se zadužuje odgovarajući konto imovine, a odobrava konto kapitala.

Za potrebe knjiženja neophodno je razdvojiti vrednost zemljišta od vrednosti objekata, ukoliko su oni eventualno iskazani zbirno.

Naime, za iskazivanje vrednosti zemljišta i objekata predviđena su posebna konta u kontnom okviru, a ne treba zaboraviti ni da zemljište i objekti imaju različit poreski i računovodstveni tretman.

Na primer, zemljište ne podleže obračunu amortizacije, s obzirom da protokom vremena ne gubi svoju vrednost, dok se objekti amortizuju.((U slučaju kada se nepokretnosti vrednuju po principu nabavne vrednosti.))

Odvojeno prikazivanje zemljišta i objekata korisno je i prilikom sastavljanja (godišnje) prijave poreza na imovinu (“u statici”) u godini u kojoj su nepokretnosti stečene, s obzirom da se u toj godini, vrednost zemljišta i objekata u poreskoj prijavi iskazuje prema nabavnoj vrednosti u poslovnim knjigama.

Iz pobrojanih razloga, korisno je već prilikom knjiženja ulaganja nepokretnosti u privredno društvo, odvojeno knjižiti vrednost zemljišta od vrednosti objekata, kako bi se obezbedilo pravilno evidentiranje imovine od prvog pojavljivanja u poslovnim knjigama i olakšao obračun poreskih obaveza i promena na imovini u budućnosti.

11
Poslovni savetnik / Paori vape: Kako da platimo dug, dajte savet
« poslato: 29.01.2017. u 07:38:03 »
Izvor: B92

Veliki broj poljoprivrednika u Srbiji ima problem sa dugovanjima za doprinose. Država je krenula da popisuje imovinu i da oduzima.

Time poreska uprava samo sprovodi zakon, ali iz Udruženja poljoprivrednika naglašavaju da od poreske uprave paori ne dobijaju savet na koji način da izmire tolike dugove.

Selo Goračići, Moravički okrug. Svaka kuća, ima svoje imanje. Previše posla preko cele godine za jednu porodicu, premalo novca. Ne odmaraju ni zimi.

Odnos države prema paorima staje u jednu rečenicu.

“Niko od vlasti nas ovde ne vidi! Niko! To, to je haos”

Dok oni svakog gosta dočekuju širom otovorenih vrata, njih su dočekali poreski nameti koje ne znaju kako će izmiriti.

“Namet je to veliki, pošto seljak i nema para. To je najopasnije što nema nikakve prihode”, kaže Dušan Plazinić

Poljoprivrednik, koji ima pola jutra zemlje, ne može da zaradi ni približno stotinu hiljada dinara, koliko su neki od njih dobijali na ime poreza.

“Sto hiljada dinara, da kažem, to je neka cifra koju bih ja kao neki zanatlija uplaćivao, znači koji bih zaradio mnogo više para, osim da uzmem za primer seljaka. Znači, seljak taj novac, pogotovo zimi, znači on ne može to zaraditi. Prema tome, to je veliki namet, međutim, ko bi pitao mene za to da bih ja mogao nešto da promenim”, kaže Srboljub Jevrenčević

Problem je, kažu poljoprirvednici, nastao 2005. kada je uveden pdv i od tada se ne dostavljaju poreski čekovi. Mnogi paori su zbog toga mislili da je dug otpisan, jer nema uplatnica, pa tako porez nisu ni uplaćivali. Sada im je na glavnicu duga, pripisana i kamata. To je socijalno pitanje i zahteva intervenciju države i to veoma brzo, kaže agrarni analitičar Čedomir Keco.

“Ako je država iz fondovskih sredstava budžeta uspela, recimo 2016. godine, da plati, poveže oko 7.000 godina ljudima koji su radili u raznim preduzećima, onda je logično da se upusti u analizu i situacije vezano za poljoprivrednike, da deo otpiše, što bi mnogi bili zadovoljni, a da za deo izvrši reprogram”, kaže Čedomir Keco, agrarni analitičar

Resorni ministar ove nedelje je izjavio da se uveliko radi na reševanju ovog problema, da će uskoro izaći sa konkretnim predlozima.

12
Pregled neoporezivih iznosa naknada troškova i drugih primanja koja imaju karakter zarade i pregled neoporezivih iznosa naknada troškova i drugih primanja koja nemaju karakter zarade za period 01.02.2017. - 31.01.2018. godine

Pregled neoporezivih iznosa naknada troškova i drugih primanja koja imaju karakter zarade za period 01.02.2017. - 31.01.2018. godine:

Izvor: Aktiva sistem, Racunovodstvena praksa

1.) Neoporezivi iznos zarade zaposlenog

- 11.790,00 mesečno (Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog)

2.) Mesečna naknada za ishranu (topli obrok)

 - Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu.

3.) Regres za godišnji odmor

 - Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini i na način (jednokratno ili u mesečnim obrocima) utvrđen opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu.

4.) Terenski dodatak

 - Ovo primanje se isplaćuje zaposlenom u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu i treba ga razlikovati od naknade troškova smeštaja i ishrane na terenu (koja je u celosti neoporeziva).

5.) Druga primanja po osnovu radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade

 - Ova primanja čine zaradu pa se na njih plaćaju svi porezi i doprinosi koji se plaćaju na zarade zaposlenih (cca 62%)

 - Druga primanja po osnovu radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade su: davanja zaposlenima u robi i novcu (uključivo i davanja zaposlenim ženama povodom 8. Marta), naknada za odvojeni život, pokloni deci povodom Nove godine i Božića preko neoporezivog iznosa, otpisi zajmova i slično.
Ova primanja se isplaćuju zaposlenima u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu.

6.) Uvećanja zarade (zakonom su propisana minimalna uvećanja, a opštim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu se predvideti i veća)

- Rad na dan praznika (državnog ili verskog) koji je neradni dan - minimalno uvećanje 110%
- Rad noću (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) - minimalno uvećanje 26%
- Rad u smenama (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) - minimalno uvećanje 26%
- Prekovremeni rad - minimalno uvećanje 26%
- Minuli rad - minimalno uvećanje 0,4% za svaku punu godinu radnog staža ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca.
Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.


Pregled neoporezivih iznosa naknada troškova i drugih primanja koja nemaju karakter zarade za period 01.02.2017. - 31.01.2018. godine:

1.) Dnevnica za službeno putovanje u zemlji, za zaposlene i preduzetnike

- Do 2.236,00 dnevno

 - Zaposlenom (kod pravnog lica ili preduzetnika) koji provede na službenom putovanju preko 12 sati pripada dnevnica u iznosu koji je predviđen opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Za vreme provedeno na službenom putovanju više od 8, a manje od 12 sati zaposlenom pripada 1/2 dnevnice.
Vise >>>
[close]

2.) Dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo, za zaposlene i preduzetnike

 - Do iznosa propisanog Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, a najviše do 50 EUR dnevno.

 - Do iznosa propisanog Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, a najviše do 50 EUR dnevno, ne plaća se porez. Do 13.10.2015. uredbom su bili propisani različiti iznosi za različite zemlje i različita mesta u njima, od 14.10.2015. propisan je jedinstven iznos od 15 EUR, a od 01.01.2016. taj iznos je najviše 50 EUR dnevno.
Vise >>>
[close]

3.) Naknada troškova u javnom sobraćaju (za dolazak i odlazak sa rada)

 - Do iznosa stvarnih troškova, a najviše do 3.725,00 dinara mesečno

 - Neoporezivo do cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do neoporezivog iznosa mesečno pojedinačno po svakom zaposlenom.
Treba primetiti da se posmatra svaki pojedinačni iznos, za svakog pojedinačno zaposlenog, a ne prosek. Preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%.

4.) Naknada za korišćenje sopstvenog vozila na službenom putu ili u službene svrhe

 - Do 30% cene jednog litra benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do 6.520,00 dinara mesečno

 - Neoporezivo do 30% cene jednog litra benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do neoporezivog iznosa mesečno. Preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%.
Licu kome se isplaćuje ova naknada priznaju se izdaci za gorivo.

5.) Naknada troškova smeštaja i ishrane na terenu

- U celini neoporezivo

 - Ako je poslodavac za rad na terenu obezbedio smeštaj i ishranu, zaposlenom se ne isplaćuje naknada po ovom osnovu. Ovu naknadu treba razlikovati od terenskog dodatka koji čini zaradu.
U slučaju da zaposleni radi na terenu, ali i svaki dan odlazi i vraća se sa posla, nije ispunjen uslov za ostvarivanje prava na naknadu troškova smeštaja i ishrane na terenu. U ovom slučaju treba razmotriti mogućnost isplaćivanja dnevnica za službeno putovanje u zemlji.

6.) Otpremnina prilikom odlaska u penziju

 - Ažurira se mesečno    

 - Neoporezivo do iznosa trostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u RS prema poslednjem objavljenom podatku. Preko neoporezivog iznosa plaća se porez na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova.

7.) Otpremnina zaposlenom za čijim radom je prestala potreba

 - Do najnižeg iznosa koji je poslodavac dužan da isplati
 
 - Najniži iznos koji je poslodavac dužan da isplati jeste zbir 1/3 zarade zaposlenog (prosečna zarada zaposlenog isplaćena u poslednja tri meseca) za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Isplata preko najnižeg iznosa oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova.

8.) Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice

- Do 65.189,00 dinara po slučaju    

 - Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, naknadi troškove pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice.
članom uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog. Isplata preko neoporezivog iznosa oporeziva je porezom na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova.

9.) Solidarna pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika

- Do 65.189,00 dinara po slučaju    

 - Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika.
Vise >>>
[close]

10.) Solidarna pomoć u slučaju smrti drugih članova porodice zaposlenog

 - Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju smrti drugih članova porodice zaposlenog. Na ceo isplaćeni iznos plaća se porez na zarade po stopi od 10%.

11.) Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice

- 37.252,00 dinara po slučaju    

 - Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć u slučaju duže ili teže bolesti, rehabilitacije ili nastupa invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice.
Spomenuti slučajevi obavezno se dokumentuju lekarskom dokumentacijom. Jednom korisniku, pomoć se može isplatiti jednom godišnje po jednom osnovu (vrsti bolesti). Na isplate preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%.

12.) Solidarna pomoć za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja

- U celini neoporezivo    

 - Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati solidarnu pomoć za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. Isplata se vrši na temelju verodostojne
dokumentacije (zapisnik o stanju, nastanku i uzroku štete i procena o visini štete od nadležnog organa).

13.) Jubilarna nagrada

- Do 18.624,00 godišnje    

 - Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, isplati jubilarne nagrade. Na isplate preko neoporezivog iznosa plaća se samo porez na zarade po stopi od 10%.

14.) Zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika

 - Poslodavac, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, može zaposlenima vršiti isplatu zajma za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika i slično. Celokupan iznos zajma je neoporeziv.
U slučaju da poslodavac otpiše zaposlenome obaveze po osnovu zajma ili se zajam ne vrati u roku utvrdjenom ugovorom na ovakvo davanje plaća se porez i doprinosi kao na zarade (cca 62%).

15.) Pokloni deci zaposlenih do 15 godina starosti povodom Nove godine i Božića

- Do 9.313,00 godišnje po detetu    

 - Poslodavac je dužan da, ako je to predvideo svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, obezbedi poklone deci zaposlenih do 15 godina starosti povodom Nove godine i Božića. Davanje se može izvršiti u robi ili novcu.
Neoporezivi iznos se odnosi na kalendarsku godinu. Na davanja ili isplate preko neoporezivog iznosa plaća se porez i svi doprinosi kao na zarade, kao i za isplate deci starijoj od 15 godina (cca 62%).

16.) Stipendije i krediti učenicima i studentima

- Do 11.176,00 mesečno    

 - Sa učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta poslodavac može zaključiti ugovor o stipendiranju ili kreditiranju sa ciljem obezbeđivanja stručnog kadra za svoje potrebe.
Vise >>>
[close]

17.) Premije za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac uplaćuje za zaposlene

- Do 5.589,00 mesečno    

 - Premije za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac kao organizator penzijskog plana uplaćuje za zaposlene u skladu sa Ugovorom o penzijskom planu odobrenim od strane Ministarstva za rad u neoporezivom iznosu mesečno po zaposlenom su neoporezive. Na izdvajanja preko neoporezivog iznosa plaća se porez i svi doprinosi (cca 62%).

18.) Premije za kolektivno osiguranje zaposlenih

- U celini neoporezivo    

 - Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija. Takve uplate nemaju karakter zarade te je celokupno uplaćen iznos neoporeziv.

19.) Izdaci za obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih

- U celini neoporezivo    

 - Pod troškovima obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih podrazumevaju se troškovi upisa, školarine, polaganja ispita, udžbenika i druge stručne literature i slično, a ako se radi o stručnom usavršavanju van mesta prebivališta zaposlenog, troškovi mogu obuhvatiti i troškove smeštaja i prevoza.
Vise >>>
[close]

20.) Izdaci za rekreaciju zaposlenih

- U celini neoporezivo    

 - Kada poslodavac za potrebe rekreacije zaposlenih zakupi sportski objekat (sportsku halu, plivalište, fudbalski teren i slično), u skladu sa opštim aktom, pri čemu nisu identifikovani pojedinci ili grupa pojedinaca kao korisnici sportskog objekta, taj izdatak ima tretman rashoda poslovanja, a ne ličnih primanja zaposlenih i na njega se ne plaćaju porezi i doprinosi. Eventualni PDV u ovim računima ne može se priznati kao prethodni porez.

21.) Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću

- 11.344,00 po slučaju    

 - Porez na dobitke od igara na sreću ne plaća se na pojedinačno ostvareni dobitak od igara na sreću do navedenog neoporezivog iznosa.

22.) Nagrade, novčane pomoći i druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca

- 12.375, 00

13
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u decembru 2016. godine u iznosi 73.641 dinar.
Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u decembru 2016. godine iznosi 53.456 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 16,8% i realno je veća za 16,9%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 16,8% i realno je veća za 16,9%.
 
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zaradanominalno je veća za 4,1% i realno je veća za 2,5%, dok je prosečna neto zarada  nominalno veća za 3,8% i realno je veća za 2,2%.

Rast zarada isplaćenih u decembru, u odnosu na novembar 2016. godine, rezultat je, pre svega, dinamike isplata. Naime, tradicionalno se krajem decembra zbog novogodišnjih i božićnih praznika isplaćuju zarade koje bi inače bile isplaćene početkom januara. Usled toga, zarade u decembru su značajno veće od zarada isplaćenih u novembru. Pored toga, krajem godine se vrše i isplate zaostalih zarada, kao i godišnjih i kvartalnih bonusa, što je takođe uticalo na rast zarada isplaćenih u decembru 2016. godine.

1) Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

2) Prosečni mesečni kurs evra je preuzet sa sajta NBS.


14
Poslovni savetnik / Osniva se nova agencija za pomoć investitorima
« poslato: 25.01.2017. u 09:49:32 »
Izvor: Tanjug

Nova agencija davaće dodatne finansijske podsticaje u skladu sa Zakonom o ulaganjima, a Vojvodina na taj način želi da se takmiči u privlačenju investicija.

Premijer Vlade Vojvodine Igor Mirović najavio je da će za nešto više od mesec u Novom Sadu biti osnovana posebna agencija koja će davati dodatne finansijske podsticaje za ulaganja u Vojvodini.

Mirović je nakon otvaranja novog proizvodnog pogona kompanije IGB Automotiv komp u Inđiji, koja proizvodi grejače za automobilska sedišta, rekao da trenutno više od 20 investitora priprema nove investicije u Vojvodini.

Mirović je kazao da će nova agencija davati dodatne finansijske podsticaje u skladu sa Zakonom o ulaganjima i da na taj način Vojvodina želi da se takmiči u privlačenju investicija za ostalim delovima Srbije.

"Pripremamo nove industrijske zone u Titelu, Ssidu i Somboru", dodao je Mirović.

Stranice: 1 2 3 ... 99
Saop