Sadrzaj sajta:
[close]

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - urrgb

Stranice: 1 2 3 ... 103
1
Poslovni savetnik / Zarade po zaposlenom, jun 2017.
« poslato: 25.07.2017. u 16:44:45 »
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u junu 2017. godine iznosi 67.857 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u junu 2017. godine iznosi 49.238 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 4,6%, a realno je veća za 4,4%, dok je prosečna neto zarada veća za 4,5% nominalno i za 4,3% realno.
 
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto i neto zarade veće su za 6,0% nominalno, odnosno za 2,3% realno.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

2
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, jun 2017.
« poslato: 25.07.2017. u 16:42:39 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u junu 2017. godine, u odnosu na maj 2017. godine, u proseku su povećane za 0,2%. Potrošačke cene u junu 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 3,6%, dok su u poređenju sa decembrom 2016. godine, povećane 2,9%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u junu 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura (3,6%), Komunikacije (0,6%), Hrana i bezalkoholna pića (0,5%) i u grupama Zdravstvo i Obrazovanje (za po 0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Transport (-0,9%), Odeća i obuća (-0,4%), Restorani i hoteli (-0,3%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-0,2%), kao i u grupi Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (-0,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
 
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

3
10.07.2017. - Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvor: NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor imao je u vidu faktore i projekciju inflacije, kao i efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike.

Inflacija se od početka godine kreće u granicama cilja. Kao i u drugim zemljama, njeno kretanje u posmatranom periodu bilo je pod uticajem oporavka svetske cene nafte od druge polovine 2016. godine, ali i poskupljenja povrća i ogreva, koja su, zbog lošeg vremena početkom godine, bila viša od sezonski uobičajenih. Upravo zahvaljujući padu cena pomenutih proizvoda, u skladu s našim očekivanjima, međugodišnja inflacija smanjena je u maju na 3,5%. Da su inflatorni pritisci i dalje niski potvrđuje i niska i relativno stabilna bazna inflacija, koja se od početka godine kreće oko 2% međugodišnje, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede koja se nalaze unutar granica cilja, kako za jednu tako i za dve godine unapred.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena. Očekuje se da će na ostvarenje ciljane inflacije delovati postepeni oporavak domaće tražnje i inflacije u međunarodnom okruženju i visoka baza kod cena naftnih derivata.

Kretanja na robnom i finansijskom tržištu u međunarodnom okruženju i dalje karakteriše neizvesnost. Neizvesno je kretanje svetskih cena primarnih proizvoda, a posebno nafte, na koju utiču i pojačane geopolitičke tenzije. Na međunarodnom finansijskom tržištu neizvesnost u najvećoj meri i dalje proističe iz divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Istovremeno, Izvršni odbor ističe da je, zahvaljujući znatnom smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, Srbija danas otpornija na potencijalno negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. avgusta.

Kabinet guvernera

4
 Od 1. jula 2017. godine obračunava se i plaća dinarski iznos akcize na cigarete u iznosu od 65,50 dinara po paklici (pakovanje od 20 komada), a u slučaju kada su pakovanja drugačija - plaćaće akcizu srazmerno pakovanju, kako je to i propisano odredbom člana 40a Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 (dr. zakon), 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 93/2012, 119/2012, 47/2013, 68/2014 (dr. zakon), 142/2014, 55/2015, 103/2015 i 108/2016 - u daljem tekstu: ZA).

Naime, članom 40a ZA propisani su dinarski iznosi akcize na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji (tarifne oznake nomenklature CT 2402 20 10 00 i 2402 20 90 00) za period od 1. januara 2017. godine do kraja 2020. godine, i ti iznosi se na svakih šest meseci menjaju - povećavaju. Ovim članom je propisano da se akciza na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji za period od 1. jula 2017. godine plaća u iznosu od 65,50 din. po paklici. Članom 40b je propisano da se pored ove akcize plaća i akciza po stopi od 33% i to na osnovicu koju čini maloprodajna cena cigareta, koju utvrđuje proizvođač, odnosno uvoznik cigareta.

Dinarski iznos akcize za cigarete za period od 1. jula do 31. decembra 2017. godine je 65,50 din/paklici.

To znači da od 1. jula 2017. godine proizvođači cigareta:

- koji imaju akciznu dozvolu, na sve količine cigareta isporučene iz akciznih skladišta - obračunavaju akcizu primenom novog dinarskog iznosa i propisanog procenta;

- koji nemaju akciznu dozvolu, na sve količine cigareta isporučene iz proizvodnih pogona u skladište - obračunavaju akcizu primenom novog dinarskog iznosa;

- uvoznici - prilikom uvoza plaćaju akcizu obračunatu primenom novog iznosa.

Izvor: FB grupa: KNJIGOVODSTVO,RACUNOVODSTVO,PRAVO....

5
Poslovni savetnik / Zarade po zaposlenom, maj 2017.
« poslato: 28.06.2017. u 11:08:40 »
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u maju 2017. godine iznosi 64.860 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u maju 2017. godine iznosi 47.136 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečne bruto i neto zarademanje su za 5,0% nominalno, odnosno za 4,5% realno.
 
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto i neto zaradeveće su za 7,2% nominalno, odnosno za 3,6% realno.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

6
Republika Srbija
Ministarstvo finansija

Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa
Broj 5, maj 2017
ISSN 0354-3242

Link ka kompletnom tekstu

Sadržaj:

JAVNI PRIHODI

POREZI

Porez na dodatu vrednost
Porez na dobit pravnih lica
Porezi na imovinu
Porez na dohodak građana
Poreski postupak i poreska administracija

DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE

REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE

AKCIZE

FISKALNE KASE

FINANSIJSKI SISTEM

Računovodstvo
Devizno poslovanje
Faktoring

PODSETNIK

7
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, maj 2017.
« poslato: 15.06.2017. u 11:36:37 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u maju 2017. godine, u odnosu na april 2017. godine, u proseku su niže za 0,5%. Potrošačke cene u maju 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 3,5%, dok su u poređenju sa decembrom 2016. godine, povećane 2,7%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u maju 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći pad cena je zabeležen u grupi Hrana i bezalkoholna pića (-1,4%). Pad cena je zabeležen i u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Transport (za po -0,2%), kao i u grupi Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-0,1%). Rast cena zabeležen je u grupi Restorani i hoteli (0,4%), u grupama Zdravstvo i Obrazovanje (za po 0,3%), zatim u grupama Rekreacija i kultura i Odeća i obuća (za po 0,2%) i u grupi Komunikacije (0,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
 

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

8
08.06.2017. - Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvor: NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu faktore inflacije, efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike, kao i očekivani nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena u naredne dve godine.

Inflacija se od početka godine kreće u granicama cilja. U skladu sa očekivanjima, njeno kretanje u posmatranom periodu, kao i u drugim zemljama, bilo je pod uticajem oporavka svetske cene nafte, koji je započet u drugoj polovini 2016. Međutim, poskupljenja povrća i ogreva zbog lošeg vremena početkom godine bila su viša od sezonski uobičajenih, a u aprilu i voća i svežeg mesa usled rasta njihovih cena na svetskom tržištu. Da je inflacija od početka godine vođena jednokratnim faktorima, ukazuje niska i relativno stabilna bazna inflacija, koja se kreće oko 2% međugodišnje.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja. Naviše će delovati postepen oporavak domaće tražnje i inflacije u međunarodnom okruženju, dok će visoka baza kod cena naftnih derivata usporavati inflaciju. Pritom, izlazak jednokratnih poskupljenja neprerađene hrane i ogreva iz međugodišnjeg obračuna inflacije uticaće na to da se inflacija od početka naredne godine stabilizuje na nižem nivou od trenutnog, ali i da ostane u granicama cilja.

Međunarodno okruženje i dalje karakteriše neizvesnost u pogledu kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Neizvesnost postoji u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, a posebno nafte, na koju utiču i pojačane geopolitičke tenzije. Pored toga, neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu u najvećoj meri proističe iz divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na globalne tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i Srbiji. Izvršni odbor ističe da je upravo zahvaljujući znatnom smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period Srbija danas otpornija na potencijalno negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. jula.

Kabinet guvernera

9
"Službeni glasnik RS", broj 52/2017, izdvajamo:

 - Podaci o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u aprilu 2017. godine

 - Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN

"Službeni glasnik RS", broj 51/2017, izdvajamo:

 - Zakon o dopuni Zakona o osiguranju depozita

 - Zakon o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita

"Službeni glasnik RS", broj 49/2017, izdvajamo:

 - Odluka o izmenama Uputstva o načinu izdavanja uverenja i overavanju faktura i drugih isprava koje prate robu pri izvozu ili uvozu

 - Pravilnik o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata

 - Spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji za 2017. godinu

"Službeni glasnik RS", broj 47/2017, izdvajamo:

 - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama

10
Poslovni savetnik / Zarade po zaposlenom, april 2017.
« poslato: 27.05.2017. u 06:59:23 »
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u aprilu 2017. godine iznosi 68.246 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u aprilu 2017. godine iznosi 49.635 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada je veća za 3,9% nominalno i za 3,1% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 3,8% nominalno i za 3,0% realno.
 
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zaradanominalno je veća za 1,2%, a realno je manja za 2,7%, dok je prosečna neto zarada  nominalno veća za 0,8%, a realno je manja za 3,1%.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

11
Nova aplikacija Poreske uprave za brži i efikasniji rad portala ePorezi

Izvor: PURS

Poreska uprava je razvila specijalno dizajniranu korisničku aplikaciju – aplikaciju ePorezi – koja služi isključivo za pristup portalu ePorezi. U aplikaciju su ugrađeni svi elementi koji su neophodni korisnicima portala za nesmetan rad, pri čemu su u potpunosti očuvane sve funkcionalnosti postojećih elektronskih servisa na portalu ePorezi. Aplikacija ePorezi je besplatna i može se preuzeti sa sajta Poreske uprave.

Tokom poslednje dve godine veliki svetski proizvođači softvera napravili su brojne izmene u pogledu povećanja bezbednosti na internetu, pa je iz najpopularnijih internet pregledača eliminisan veliki broj opcija koje su se koristile u svakodnevnom radu.

Kako se za pristup portalu ePorezi koriste softverski dodaci najpopularnijih svetskih pregledača za koje više ne postoji adekvatna podrška, a radi prevazilaženja pojedinih zastarelih tehničko-tehnoloških rešenja, Poreska uprava je razvila specijalno dizajniranu korisničku aplikaciju – aplikaciju ePorezi – koja služi isključivo za pristup portalu ePorezi.

U aplikaciju su ugrađeni svi elementi koji su neophodni korisnicima portala za nesmetan rad, pri čemu su u potpunosti očuvane sve funkcionalnosti postojećih elektronskih servisa na portalu ePorezi.

Aplikacija ePorezi je besplatna i može se preuzeti sa sajta Poreske uprave. Nakon preuzimanja, aplikacija se jednostavno instalira na lokalni računar i nakon pokretanja, postupak pristupa portalu ePorezi se, kao i do sada, vrši pomoću Kvalifikovanog elektronskog sertifikata.

Način rada na portalu ePorezi, u pogledu upotrebe elektronskih servisa za podnošenje poreskih prijava, za pregled postojećih prijava, za dostavljanje zahteva za upitom stanja, kao i korišćenje servisa za dodelu/oduzimanje ovlašćenja, identičan je dosadašnjem.

Svi korisnici portala biće u mogućnosti da besplatno preuzimaju nove verzije aplikacije ePorezi koje će se pojaviti u narednom periodu, imajući u vidu dalji razvoj i unapređenje softverskih alata velikih svetskih proizvođača kao i akreditovanih Sertifikacionih tela u Republici Srbiji.

Primena novog načina pristupa portalu, kao i postupak potpisivanja poreskih prijava, svakako znači brži i efikasniji rad portala ePorezi, kao i veću sigurnost u radu poreskih obveznika – korisnika portala.

Prijavljivanje na portal ePorezi biće moguće isključivo putem aplikacije ePorezi, a sve relevantne informacije možete pronaći na sajtu Poreske uprave – http://www.purs.gov.rs/.

Za sva eventualna pitanja možete se obratiti Kontakt centru Poreske uprave na broj telefona 0700-700 007 ili putem elektronske pošte na adresu eporezi@purs.gov.rs.

12
Poslovni savetnik / Rad zaposlenih od kuće
« poslato: 24.05.2017. u 16:43:33 »
Izvor: Moja firma

Zakonom o radu predviđena je mogućnost obavljanja rada zaposlenih van prostorija poslodavca. Ovaj oblik rada obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Poslodavci koji žele da iskoriste prednosti ovakvog modela organizacije treba da se upoznaju sa dodatnim obavezama koje ovaj oblik angažovanja radnika podrazumeva.

Dodatne obaveze nisu obimne, ali im svakako treba posvetiti pažnju.

Sa izabranim zaposlenim poslodavac će zaključiti ugovor o radu, kao što to čini i sa zaposlenima koji će rad obavljati u okviru prostorija poslodavca.

Pored redovnih obaveza i prava poslodavac i zaposleni koji radi od kuće u ugovor o radu za rad od kuće i rad na daljinu, treba da urede:

 - trajanje radnog vremena prema normativima rada;
 - način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
 - sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
 - korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
 - naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
 - druga prava i obaveze.

Ugovor o radu za obavljanje poslova na daljinu i od kuće više se ne registruje kod lokalne samouprave, kao što je to ranije bilo propisano.

Zakonom o radu propisane su određene odredbe kojima se štite interesi zaposlenih koji rade od kuće i omogućava njihov ravnopravan položaj sa radnicima koji posao obavljaju u prostorijama poslodavca.

Osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Odredbe Zakona o radu koje se tiču rasporeda radnog vremena, prekovremenog rada, preraspodele radnog vremena, noćnog rada, odmora i odsustva primenjuju se i na ugovor o radu od kuće, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora o radu van prostorija poslodavca moraju se odrediti tako da se zaposlenom omogući da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

Kao i sve druge zaposlene, radnika koji obavlja poslove od kuće poslodavac će prijaviti na obavezno socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa.

Zarada zaposlenih opterećena je istim dažbinama kao i zarada ostalih zaposlenih.

Obračun i isplata zarade za zaposlenog koji radi od kuće u svemu je isti kao i obračun i isplata zarade za ostale zaposlene.

Na samu visinu primanja zaposlenog koji radi od kuće utiče pak zakonska odredba koja predviđa da poslodavac treba da isplati zaposlenom naknadu za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknadu drugih troškova rada. Ovu obavezu, kao što smo već naveli, poslodavac i zaposleni treba da urede ugovorom o radu.

Članom 105 Zakona o radu predviđeno je da se zaradom zaposlenog smatraju sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa, osim određenih izuzetaka, među kojima je i prethodno pomenuta naknada za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknada drugih troškova rada.

S obzirom da naknada ovih troškova nema karakter zarade, na njih se ne obračunavaju porez i doprinosi.

Iz tog razloga, poslodavac i zaposleni treba jasno da predvide koja će sredstva rada koristiti zaposleni kod kuće, koji iznos naknade će po tom osnovu primiti, kao i koje druge troškove rada će mu poslodavac nadoknaditi.

Na primer, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da poslodavac isplati zaposlenom naknadu za korišćenje privatnog računara, telefona, štampača, kao i troškove redovnog održavanja računara i troškove tonera za štampu.

Na primer, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da će zaposleni po osnovu rada od kuće primiti zaradu u iznos od 50.000 dinara neto a da će mu poslodavac naknaditi troškove upotrebe ličnog računara i štampača u iznosu od 3.000 dinara mesečno. Poslodavac će izvršiti obračun zarade i platiti porez i doprinose na zaradu zaposlenog od 50.000 dinara, dok je isplata naknade troškova od 3.000 dinara neoporeziva.

Iznosi naknade troškova treba da budu realni. Poslodavac ne treba da zloupotrebi mogućnost isplate neoporezive naknade troškova kako bi izbegao plaćanje poreza i doprinosa tako što će deo zarade zaposlenom da prikaže kao naknadu troškova.

Poslodavac je Zakonom o radu obavezan da zaposlenom koji radi od kuće obezbedi istu osnovnu zaradu kao i zaposlenima koji rad obavljaju u prostorijama poslodavca.

Takođe, poslodavac koji u nameri da izbegne plaćanje poreza i doprinosa, deo zarade prikaže kao naknadu troškova za rad od kuće, rizikuje da Poreska uprava u poreskoj kontroli označi naknadu troškova kao prikrivenu isplatu zaradu i kazni poslodavca za izbegavanje poreske obaveze.

13
Izlazak iz sistema PDV-a (Brisanje iz evidencije PDV obveznika)

Izvor: Moja firma

Postupak brisanja poreskih obveznika iz sistema PDV-a uređen je članom 38a Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Ukoliko više ne želite da budete u sistemu PDV, potrebno je da podnesete zahtev Poreskoj upravi, koja će sprovesti potrebni postupak brisanja iz PDV evidencije i izdati o tome potvrdu. Ovo je moguće ukoliko u prethodnih 12 meseci niste ostvarili promet veći od 8 miliona dinara.

Ukoliko je obveznik u prethodnih 12 meseci ostvario promet veći od 8 miliona dinara, nisu ispunjeni uslovi za brisanje iz PDV evidencije, te se on ne može osloboditi obaveza plaćanja PDV-a, osim u slučaju kada firma prestaje sa radom.

Firme koje sprovode postupak gašenja treba da podnesu zahtev za brisanje iz sistema PDV-a najmanje 15 dana pre podnošenja zahteva za brisanje iz registra Agencije za privredne registre.

U prvom slučaju, kada je promet u prethodnih 12 meseci niži od 8 miliona dinara, subjekat izlazi iz sistema PDV-a dobrovoljno, svojom odlukom. Obveznik slobodno bira datum od kojeg se smatra da je prestao sa obavljanjem PDV aktivnosti (prestao da bude PDV obveznik).

Odluka o prestanku obavljanja PDV aktivnosti može se doneti tokom cele godine. Ne postoje zakonska ograničenja u tom smislu.

U istom mesecu u kojem je doneo odluku o prestanku obavljanja PDV aktivnosti, obveznik podnosi Poreskoj upravi zahtev za brisanje iz PDV evidencije na obrascu ZBPDV.

Pretpostavimo da je firma u prethodnih 12 meseci ostvarila ukupan promet u iznosu od 4 miliona dinara. Uprava firme zaključila je da nema benefita od toga što je obveznik poreza na dodatu vrednost.

Uprava firme donosi dana 10.04.2017. godine odluku o prestanku obavljanja PDV aktivnosti. Do kraja meseca aprila, firma je dužna da nadležnoj filijali Poreske uprave dostavi Obrazac ZBPDV u papirnoj formi (u trenutku pisanja ovog teksta, ovaj obrazac ne može se predati elektronski).

Pored donošenja odluke i predaje zahteva, firma ima još nekoliko obaveza u vezi sa napuštanjem sistema PDV-a.

Obveznik koji podnosi zahtev za brisanje iz evidencije za PDV dužan je da na dan prestanka PDV aktivnosti (koji, ponavljamo, firma određuje sama u odluci koju donosi):

 - izvrši popis dobara, uključujući opremu, objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa, po osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza i da o tome sačini popisnu listu;
 - izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za opremu, objekte i ulaganja u objekte u skladu sa ovim zakonom;
 - utvrdi iznos prethodnog poreza za dobra i date avanse.

Iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza (tačka 2) i iznos prethodnog poreza (talka 3) firma iskazuje kao dug za PDV u poreskoj prijavi.

Dakle, ove iznose vaš knjigovođa će obračunati i prikazati u poslednjoj PDV prijavi kao vaš dug za PDV.

Ukoliko na računu poreza na dodatu vrednost postoji preplata koja pokriva iznos duga po poslednjoj poreskoj prijavi, nećete biti u obavezi da platite iznose prethodnog PDV koji je sadržan u zatečenim zalihama na dan kada prestajete sa PDV aktivnošću (izlazite iz sistema PDV-a).

Međutim, ukoliko na računu (poreskoj kartici) poreza na dodatu vrednost nemate preplatu koja bi “pokrila” ovaj dug, obavezni ste da platite iznose iz tačke 2 i tačke 3 koje uslovno možemo nazvati iznosom PDV koji ste imali pravo da odbijete prilikom nabavke zaliha koje imate na stanju na dan vršenja popisa.

Dakle, uobičajeni sled koraka bio bi:

 - Donošenje odluke o datumu prestanka PDV aktivnosti,
 - Sprovođenje popisa istog dana,
 - Izrada popisne liste (Šta sve sadrži popisna lista, uređeno je Pravilnikom o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV)
 - Obračun ispravke odbitka prethodnog poreza i obračun prethodnog poreza,
 - Predaja PDV prijave u koju se unosi dug po osnovu prethodnog poreza u zatečenim zalihama,
 - Plaćanje poreskog duga, ukoliko ne postoji preplata iz koje će biti namiren,
 - Predaja zahteva za brisanje na obrascu ZBPDV.

Uz zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV obveznik podnosi popisnu listu.

U našem primeru, firma podnosi (elektronski na sajtu ePorezi) PPPDV prijavu za period 01.04.2017. – 10.04.2017. godine. U poreskoj prijavi firma označava opciju za prestanak PDV aktivnosti.

Po okončanju postupka, Poreska uprava će izdati potvrdu o brisanju iz sistema PDV-a.

Za kraj podsećamo na ograničenje iz člana 33 Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Naime, ovaj član uređuje mogućnost dobrovoljnog ulaska u sistem PDV za obveznike čiji promet u prethodnih 12 meseci nije prešao iznos od 8 miliona dinara. Ovi obveznici nazvani u malim poreskim obveznicima.

U jednom stavu ovog člana navodi se da mali poreski obveznik može da se opredeli za evidenciju u sistem PDV, a u tom slučaju, obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost traje najmanje dve godine.

Prema tome, mali poreski obveznici koji su u sistem PDV ušli dobrovoljno, ne mogu izvršiti brisanje iz istog pre isteka roka od dve godine.

14
Novi Zakon o opštem upravnom postupku počinje da se primenjuje od 1. juna 2017. godine

Izvor: Cekos

Novi Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/16) stupio je na snagu 9. marta 2016. godine, a počeće da se primenjuje 1. juna 2017. godine, osim odredbi:
- člana 9. (Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka),
- člana 103. (Dužnost organa da pribavi podatke po službenoj dužnosti) i
- člana 207. (Prekršajna odgovornost) - koje su u primeni od 8. juna 2016. godine.

Danom početka primene novog Zakona (1.06.2017. godine) prestaje da važi Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Sl. glasnik RS", br. 30/10).

Stranice: 1 2 3 ... 103
Saop