Sadrzaj sajta:
[close]

Tema: Bolovanje preko 30 dana- odršavanje trudnoće  (Pročitano 352 puta)

Autor: Neda | 05.11.2017. u 10:01:48
Interesuje me jel održavanje trudnoće obračunavam i isplaćujem naknadu na teret fonda 100% ili 65%, ali ne nižu od minimalca po satu. Hvala. Pozdrav.

Autor: Jelica | Odgovor #1 05.11.2017. u 12:34:32
Mislim da se nista nije menjalo od kad je izasao ovaj tekst:

Bolovanje radi održavanja trudnoće – “trudničko” bolovanje

Autor: Neda | Odgovor #2 05.11.2017. u 13:23:33
Poštovana, ovaj tekst koji ste mi poslali nemogu da otvorim. Molim pomoć. Hvala.

Autor: stoja82 | Odgovor #3 06.11.2017. u 01:04:12
Ako je u pitanju trudničko bolovanje od 31 dana kada ide na teret RFZO obračunavate 100 % proseka prethodna 3 meseca pre mesea otvaranja bolovanja (osnovna zarada+minuli rad) i to je šifra 204 u poreskoj prijavi PPP PD

Pozdrav

Autor: Jelica | Odgovor #4 06.11.2017. u 13:31:28
Pozdrav stoja82, lepo ste kazali, ukratko.
Nedo, ne znam zasto ne mozete da otvorite tekst. Izasao je 3. septembra 2016. i evo ga u celini (nadam se da ne postoji neki razlog zbog koga ne bih smela da ga prenesem?):

"Tema o kojoj se puno priča i koja izaziva brojne nedoumice je naknada zarade zaposlenim ženama koje zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće moraju da odsustvuju sa posla.

Poslodavce brinu komplikovane procedure u vezi sa refundacujom zarade za zaposlene na bolovanju, a trudnice zbunjuju iznosi naknade koju primaju, kao i uslovi koje treba da ispune da bi ostvarile pravo na naknadu zarade.

Ako se tome doda činjenica da troškove naknade do 30 dana snosi poslodavac, a naknadu od 31. dana država, te da važe različita pravila za ova dva perioda, dobijamo vrlo kompleksnu temu. A sve ovo samo za bolovanje radi održavanja trudnoće – porodiljsko bolovanje i bolovanje radi nege deteta su posebna priča.

Pa da počnemo…

Pre svega treba istaći da je za bolovanje radi održavanja trudnoće obračun visine naknade i način isplate isti kao i za bolovanje po drugim osnovama (na primer usled bolesti). Može se reći da je bolovanje radi održavanja trudnoće “obično bolovanje”, ako posmatramo iz ugla obračuna naknade za bolovanje i uslova za njeno ostvarivanje.

O bolovanju do 30 dana pisali smo u posebnom tekstu, koji je primenjiv i na trudničko bolovanje, pa savetujemo da ga pročitate.

Bolovanje radi održavanja trudnoće specifično je po tome što se naknada zarade zaposlenoj ostvaruje u visini od 100% (dok u većini drugih slučajeva zaposleni primaju 65%).

Pogrešno je reći da zaposlena dobija iznos u visini 100% zarade, jer se ne radi o zaradi već o obračunskoj vrednosti koju nazivamo osnov. A sve zbog toga što se zakonom utvrđuje različit osnov u različitim situacijama, kao neki vid proseka zarade. A evo i kog proseka.

Pravih 30 dana bolovanja pada na teret poslodavca. On obračunava i isplaćuje naknadu zarade trudnici, i nema pravo da ovaj iznos nadoknadi od države.

Poslodavac trudnici isplaćuje 100% proseka ostvarene zarade za prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je trudnica otvorila bolovanje.

Ostvarenu zaradu čini obračunata zarada, koja obuhvata zaradu na osnovu rada (osnovna zarada), učinka na radu (nagradi i bonusi), i sva druga primanja iz radnog odnosa (topli obrok, regres, minuli rad i sva druga primanja).

Od 31.dana bolovanja pa nadalje, troškove naknade bolovanja snosi država, i to tako da 65% sredstava obezbeđuje Republički fond zdravstvenog osiguranja, a preostalih 35% finansira se iz budžeta Republike Srbije. Dakle, trudnica prima 100% osnova od poslodavca, koji isti iznos prima (refundira) od države.

Osnov za bolovanje preko 30 dana računa se kao prosek osnovne zarade uvećane za minuli rad u prethodna tri meseca koja prethode mesecu otvaranja bolovanja.

Da rezimiramo.

Prvih 30 dana troškove bolovanja snosi poslodavac, a nakon toga država. Za oba perioda trudnica ima pravo na naknadu od 100%, ali je za prvih 30 dana to 100% proseka u prethodnih 12 meseci koji se računa na osnovu ukupne zarade, a od 31. dana 100% tromesečnog proseka od osnovne zarade uvećane za minuli rad. U obračun proseka za ovaj drugi period ne ulaze nagrade i bonusi niti druga primanja iz radnog odnosa.


Iako je procenat isti, naknada neće biti ista, jer se radi o različitim osnovima – koji se računaju na bazi 12 odnosno 3 meseca, i na osnovu različitih veličina – ukupne zarade i osnovne zarade uvećane za minuli rad.

U obračun proseka za bolovanje preko 30 dana neće ući bonus ako je isplaćen, topli obrok ili regres, već samo osnovna zarada iz ugovora o radu i minuli rad.

Prilikom refundacije Republički fond priznaje minuli rad obračunat po stopi od 0,4%. To znači da poslodavac mora da izvrši novi obračun minulog rada prilikom obračuna proseka zarade, ukoliko svojim zaposlenima isplaćuje minuli rad veći od zakonskog minimuma od 0,4% po svakoj punoj godini staža (na primer poslodavac isplaćuje minuli rad po stopi od 0,5%).

Još jedna tema koja muči trudnice (a interesuje i poslodavce) je koliko dugo moraju da rade pre otvaranja bolovanja da bi ostvarile pravo na naknadu zarade i šta ako ostanu u drugom stanju i moraju da otvore bolovanje pre isteka ovog perioda, koji se naziva prethodni staž osiguranja.

Da bi trudnica ostvarila pravo na naknadu zarade od Fonda mora da radi 3 meseca neprekidno ili 6 meseci sa prekidima u prethodnih 18 meseci kod istog ili drugog poslodavca pre otvaranja bolovanja i da su joj u ovom periodu izmireni doprinosi po osnovu rada.

Ovaj uslov nije neophodno ispuniti da bi trudnica imala pravo na naknadu zarade za prvih 30 dana bolovanja, već samo za bolovanje od 31.dana pa nadalje (koje pada na teret države).

Ukoliko trudnica ne ispunjava uslov u pogledu prethodnog staža, za periode za koje ne ostvaruje ovaj uslov ona će primiti naknadu u visini minimalne zarade.

Dakle, ukoliko je trudnica pre otvaranja trudničkog bolovanja bila u radnom odnosu samo 2 meseca u prethodnih 18 meseci, za ta dva meseca ona će primiti naknadu obračunatu na osnovu proseka, a za jedan mesec primiće minimalnu zaradu.

Podsećamo da se minimalna zarada utvrđuje kao neto iznos zarade po radnom času, i da za 2016. godinu ona iznosi 121 dinar po radnom času. Da bismo dobili neto iznos zarade koji zaposlena treba da primi za mesec, pomnožićemo iznos od 121 dinar sa brojem radnih časova koji ima svaki mesec (mesečni fond sati).

Kako bi zaštitila zaposlene, ali i budžet, država je propisala minimalne i maksimalne iznose naknade za bolovanje preko 30 dana.

Tako, trudnica ne može primiti manje od minimalne zarade za odgovarajući mesec.

Sa druge strane, prilikom obračuna osnova (proseka) za naknadu zarade, svaka pojedinačna plata (Ovaj termin je široko u upotrebi iako je Ispravan naziv za primenje zaposlenog u privredi zarada.) koja ulazi u obračun ne može biti viša od najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa.

Najviše mesečna osnovica za obračun doprinosa je statistička vrednost koja se izračunava za celu Republiku i redovno objavljuje od strane nadležnih organa.

Dakle, ukoliko je osnovna zarada uvećana za minuli rad za neki mesec koji ulazi u obračun tromesečnog proseka na primer 400.000 dinara, a maksimalna osnovica doprinosa objavljena za taj mesec 315.000 dinara, prilikom obračuna proseka uzima se u obzir izos od 315.000 dinara, jer je ostvarena zarada veća od cenzusa.

Iznos naknade koju zaposlena prima za bolovanje preko 30 dana posle određenog vremena usklađuje se sa promenama zarada ostalih zaposlenih kod istog poslodavca.

Što se tiče same isplate naknade, nju isplaćuje poslodavac trudnici, s tim što za bolovanje preko 30 dana ima pravo da iznos naknade potražuje od države.

Poslodavac predaje nadležnoj filijali Republičkog fonda obračun naknade zarade, a Fond treba da isplati ovaj iznos poslodavcu u roku od 30 dana na poseban račun koji je poslodavac otvorio u banci (namenski račun, račun bolovanja).

Naknada zarade isplaćuje se na osnovu dokaza koje poslodavac predaje filijali, a oni obuhvataju različite obračune i obrasce od značaja za utvrđivanje visine naknade, doznaku od lekara kao dokaz osnovanosti otvaranja bolovanja, izvode sa tekućeg računa na kojima se vidi da je poslodavac izmirio doprinose za svoju zaposlenu tokom prethodnog staža osiguranja i tako dalje.

Priprema dokumentacije za ostvarivanje prava na naknadu za vreme bolovanja i obračuna osnova naknade je složena materija kojoj treba pristupiti sa puno pažnje.

Trudnice sigurno ne treba da ulaze u sve detalje obračuna, već je dovoljno da znaju da su iznosi koje primaju proseci njihovih zarada iz prethodnog perioda, da ne mogu primiti manji iznos od minimalne zarade za određeni mesec, kao i da država neće refundirati ukupan iznos proseka ostvarene zarade uvek, jer je propisan maksimalni iznos zarade koji se može korisiti prilikom obračuna proseka, a u prosek inače ne ulaze svi elementi zarade, već samo osnovna zarada i minuli rad.

U tekstu smo naznačili i koliko trudnica treba da provede u radnom odnosu pre otvaranja trudničkog bolovanja kako bi ostvarila pravo na naknadu zarade na osnovu svog proseka, kao i da ovaj uslov ne postoji za bolovanje do 30 dana, već samo za bolovanje preko 30 dana koje pada na teret države.

Nadamo se da će ovaj tekst pomoći trudnicama da razumeju svoja prava a poslodavcima obaveze. Uz još jedno ponavljanje da smo u ovom tekstu govorili samo o trudničkom bolovanju i naknadi zarade za vreme odsustva sa rada radi održavanja trudnoće."

Autor: Neda | Odgovor #5 06.11.2017. u 14:10:58
Divni ste. Hvala puno. Velika pomoć i sigurnost, što vas imam. HVALA :redface Pozdrav.

Autor: Jelica | Odgovor #6 08.11.2017. u 15:18:50
 thumbsup


 



Saop
Saop