Sadrzaj sajta:
[close]

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - urrgb

Stranice: 1 2 3 ... 108
1
Objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa

Izvor: Vlada RS (http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=309907)

Beograd, 13.decembar 2017. godine - Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar finansija Dušan Vujović potpisali su danas Objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa.

2
Izvor: Beta, N1, 13.12.2017.

Računovodstvene isprave, uključujući i fakture, ubuduće više neće morati da se štampaju, niti da sadrže pečat i potpis, odlučila je danas Vlada Srbije.

Kako se navodi u saopštenju, ministar finansija Dušan Vujović i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić potpisali su Objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa.

"Objašnjenjem, koje će biti dostavljeno nadležnim organima i institucijama, definisano je da pravna lica i preduzetnici mogu izdavati fakture u papirnom ili elektronskom obliku. Ključno pojašnjenje odnosi se na to da nije obavezno štampanje fakture koja je izvorno nastala u elektronskom obliku, niti da se na eventualno odštampan dokument stavlja otisak pečata kako bi se smatrao validnim. Elektronska faktura je validna u elektronskom obliku, bez potpisa i pečata, ne mora da se štampa i ne mora da se šalje poštom", navodi se u saopštenju. 

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da će primenom tog propisa biti eliminisani veliki nepotrebni troškovi i olakšano poslovanje.

"Ušteda novca, papira i vremena, znači brže, efikasnije i racionalnije poslovanje, u skladu sa savremenim standardima", navela je Ana Brnabić.

3
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, novembar 2017.
« poslato: 13.12.2017. u 09:59:37 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u novembru 2017. godine, u odnosu na oktobar 2017. godine, u proseku su ostale na istom nivou. Potrošačke cene u novembru 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 2,8%, dok su u poređenju sa decembrom 2016. godine, povećane 3,0%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u novembru 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Odeća i obuća (1,5%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,5%), Transport (0,4%), Alkoholna pića i duvan (0,3%), u grupama Rekreacija i kultura, Komunikacije i Obrazovanje (za po 0,2%) i u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Restorani i hoteli (za po 0,1%). Pad cena zabeležen je u grupi Hrana i bezalkoholna pića (-0,7%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

4
Poslovni savetnik / “Službeni glasnik RS”, broj 111/2017
« poslato: 13.12.2017. u 09:30:02 »
Sluzbeni glasnik RS, broj 111/2017, izdvajamo:

 - Pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla

 - Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju Registra finansijskih izveštaja - vazi od 01.01.2018. (preciscen tekst propisa mozete pogledati ovde)

 - Odluka o postupanju s novcem za koji postoji sumnja da je falsifikovan

5
Obavezno usaglašavanje potraživanja i obaveza, Obrazac IOS

Izvor: Aktiva sistem

Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom.
Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.

Relevantni propisi:
1) Zakon o računovodstvu (“Službeni glasnik RS“, br. 62/2013, u daljem tekstu: Zakon) i
2) Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (“Službeni glasnik RS“, br. 118/2013 i 137/2014, u daljem tekstu: Pravilnik)

Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom. Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da odgovore na zahtev ovlašćenog revizora za nezavisnu potvrdu stanja potraživanja i obaveza.
Pravna lica koja sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužna su da u tom izveštaju obelodane neusaglašena potraživanja i obaveze u ukupnom iznosu.”
(član 18. Zakon o računovodstvu, „Službeni glasnik RS“ br. 62/2013, u daljem tekstu: Zakon).

“Popis finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama, pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava. Finansijski plasmani, potraživanja i obaveze za koje ne postoji uredna dokumentacija iskazuju se u posebnim popisnim listama.”
(član 12. Pravilnika)

Zakonom nisu propisani način i rokovi usaglašavanja potraživanja i obaveza, već se oni bliže uređuju računovodstvenom politikom, odnosno opštim aktom pravnog lica i preduzetnika (pravilnikom, odlukom).

Zakonom nije propisan datum pod kojim se vrši usaglašavanje potraživanja i obaveza već se samo precizira da se usaglašavanje vrši pre sastavljanja finansijskih izveštaja. U toku godine, usaglašavanje može da se vrši više puta, ali jedanput je obavezno.

Zakonom je predviđeno da se usaglašavanje dokazuje odgovarajućom ispravom, ali nije propisan obrazac, pa se usaglašavanje može izvršiti, po sporazumu poslovnih partnera, dostavljanjem i overom od strane dužnika spiska neplaćenih računa (izvod otvorenih stavki, IOS), putem zapisnika o usaglašavanju potraživanja i obaveza ili putem drugih isprava koje su potpisali i dužnik i poverilac.

Uobičajeno je da se usaglašavanje vrši razmenom spiska potraživanja i obaveza na obrascu IOS (Izvod otvorenih stavki) sa 31. oktobrom tekuće godine. Ovim se poštiva Zakonska odredba da se usaglašavanje izvrši pre popisa potraživanja i obaveza, a ostavlja se dovoljno vremena da se poštom mogu razmeniti IOS-i i usaglasiti eventualne neusaglašenosti, kako bi se na dan popisa popisnoj komisiji obezbedile odgovarajuće isprave. Obrazac IOS treba dostaviti dužniku u dva primerka, da bi jedan primerak, sa izvršenom overom, dužnik vratio na adresu poverioca, tako da i dužnik i poverilac na istom obrascu imaju usaglašeno stanje obaveze, odnosno potraživanja.

Kod pravnih lica i preduzetnika koji vrše periodična fakturisanja i naplatu, npr. fakturišu sa zadnjim danom meseca a rok plaćanja je 15 dana, masovno usaglašavanje je optimalno vršiti sa danom u mesecu kada je broj otvorenih stavki najmanji, a to je najčešće nekoliko dana pre fakturisanja sledećeg perioda, u našem primeru to bi mogao biti 25. u mesecu. Ovim se izbegava navođenje na IOS-u svih onih računa koji budu u roku plaćeni.

I u slučaju da dužnik ne vrati overen IOS obrazac, na osnovu koga se vrši usaglašavanje, prihvata se da je poverilac izvršio svoju zakonsku obavezu, što se najlakše dokazuje potvrdom o predaji preporučene pošiljke.

U slučaju da je na dobijenom IOS obrascu od poverioca iskazan saldo nula, a kod dužnika postoji iznos dugovanja, tada se postavlja pitanje da li dužnik može na osnovu podataka iskazanih na Obrascu IOS da izvrši isknjiženje obaveze, оdnosno da izvši oprihodovanje obaveze. Obrazac IOS predstavlja osnov za usklađivanje stanja, a ne predstavlja ispravu kojom se vrši oprost duga. U ovom slučaju treba izvršiti sravnjivanje dugovanja sa poveriocem i utvrditi zbog čega je nastala razlika.

Ako u toku usklađivanja poverilac da izjavu o otpisu duga, u tom slučaju se može izvršiti knjiženje smanjenja obaveze u korist vanrednih prihoda. Ovakav prihod, shodno tački 3. stavu 4, člana 14. Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”, br. … 68/2014) ne smatra se poklonom te ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na poklon.

Izvršena usklađivanja potraživanja i obaveza u toku godine treba arhivirati po pojedinačnim dužnicima, odnosno poveriocima i staviti ih na raspolaganje komisiji za popis potraživanja i obaveza.

Potraživanjima kojima se bliži rok zastarelosti treba posvetiti posebnu pažnju, jer se priznavanjem obaveze odnosno potpisivanjem i overom IOS-a od strane direktora, zastupnika ili drugog ovlašćenog lica koje ima izričito ovlašćenje (punomoćnika po zaposlenju, najčešće šef računovodstva), prekida rok zastarelosti. U slučaju da je obaveza već zastarela, a IOS obrazac je potpisan od strane ovlašćenih lica, smatra se da je izvršeno odricanje od već nastupele zastare i da su se stvorili uslovi da se traži ponovna naplata tog potraživanja.

Overavanje izvoda otvorenih stavki od strane statutarnog zastupnika (npr. direktora ili predsednika upravnog odbora) ili drugog lica koje ima izričito ovlašćenje (punomoćnika po zaposlenju, najčešće šef računovodstva) ima pravosnažne posledice na nastup (prekid) zastarelosti potraživanja, odnosno obaveze, a u slučaju da je zastarelost već nastupila, a izvod otvorenih stavki bude potpisan od ovlašćenih lica, smatra se da je na taj način izvršeno odricanje od već nastale zastarelosti, prema stavu zauzetom na savetovanju sudija Trgovinskih sudova Srbije održanom u septembru 2009. godine u Donjem Milanovcu.

Ako ne dostavi svom dužniku stanje neplaćenih računa, Zakonom je propisana novčana kazna od 100.000,00 do 3.000.000,00 dinara za privredni prestup pravnog lica, kao i za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000,00 do 150.000,00 dinara, dok je za preduzetnika predviđena kazna od 100.000,00 do 500.000,00 dinara za prekršaj, član 46. Zakona.

6
Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu 2017. godine

- sta novo donosi predlog izmena Zakona o radu? -

Izvor: Pravni portal, Izvod iz obrazloženja Predloga preuzet sa sajta Narodne Skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)

Na sajtu Narodne Skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu (u daljem tekstu: Predlog), čiji je predlagač Vlada Republike Srbije.

Prema stavu predlagača osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste preciziranje i dopuna pojedinih odredaba, u cilju njihovog efikasnijeg sprovođenja u praksi.

Izmene zakona predlažu se na osnovu inicijative Inspektorata za rad, u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, kao organa koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona, a u cilju nesmetanog postupanja inspektora rada u okviru delokruga njihove nadležnosti.

Članom 1. Predloga dopunjuje se čl. 35. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS) tako što se dodaje novi stav koji propisuje da je poslodavac dužan da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.

Razlog za izmenu ove odredbe je prema stavu predlagača suzbijanje „rada na crno“ sa aspekta inspekcijskog nadzora.  Naime, kako se navodi u obrazloženju Predloga česta je pojava da prilikom nadzora budu dati ugovori na kojima je datum zaključenja upravo dan vršenja nadzora, što ukazuje na to da se datum zaključenja ugovora o radu unosi na licu mesta tokom nadzora, a da prijava na obavezno osiguranje nije podneta, jer još nije protekao rok za podnošenje iste. Ukoliko poslodavac zaključi ugovore o radu koje je antidatirao sa zatečenim licima i izvrši prijavu na obavezno osiguranje, formalno-pravno taj poslodavac nije učinio prekršaj, te se protiv njega ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Članom 2. Predloga dopunjuje se član 55. Zakona o radu, tako što se dodaje novi stav koji propisuje da je poslodavac dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Ovo iz razloga što inspektori rada nisu bili u mogućnosti da utvrde postojanje prekovremenog rada. U praksi poslodavci vode evidenciju prisutnosti na radu, ali kako nemaju ovu obavezu propisanu zakonom, ne moraju istu dati inspektoru rada na uvid.

Prekovremeni rad koji se ne evidentira, po pravilu se i ne plaća zaposlenom, kako se navodi u obrazloženju Predloga.

Članom 3. Predloga dopunjuje se čl. 180. Zakona tako što se dodaje novi stav koji propisuje da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Podsećamo, čl. 185. Zakona o radu koji nosi naziv Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu propisano je sledeće:

„Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

 Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

 Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.

 U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

 Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

 Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. ovog zakona.“


Članom 4. Predloga vrši se izmena čl. 270. Zakona o radu propisuje se da će inspektor podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i u slučaju kada poslodavac odnosno direktor ili preduzetnik nije podneo jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.

Članom 5. Predloga vrši se izmena čl. 272. na način da se daje mogućnost ministru da ovlasti drugo lice koje će odlučivati po žalbama na rešenja isnpektora rada.

Članom 6. Predloga u čl. 275 dodaje se nova tačka 6), tako da će kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara biti kažnjen se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 158).

Još jedno povećanje novčane kazne predviđeno je čl. 7. Predloga.

Članom 7. Predloga menja se član 276. Zakona o radu, tako što se povećava iznos novčane kazne za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, preduzetnika, odgovornog lica u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica, čime se omogućava izricanje kazne po osnovima navedenim u ovom članu, imajući u vidu da je odredbom člana 42. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36) propisano da inspektor protiv nadziranog subjekta neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće mu izdati prekršajni nalog kada najviši iznos zaprećene kazne za prekršaj ne prelazi 100.000 dinara. Ovim je izvršeno usklađivanje Zakona o radu sa navedenim odredbama zakona o inspekcijskom nadzoru i omogućeno sankcionisanje poslodavca za prekršaje propisane u članu 276. Zakona o radu.

Propisuje se kaznena odredba za poslodavca koji ne vodi dnevnu evidenciju zaposlenih o prekovremenom radu. Tačka 5) se briše iz razloga što je ista uređena dopunom člana 275. Zakona o radu.

Članom 8. Predloga predviđeno je dodavanje novog člana 276a kojim je propisano:

    „Propuštanje propisanog roka za podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje (član 35. stav 2), predstavlja prekršaj za koji se izriče novčana kazna propisana članom 31. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 44/14 – dr. zakon i 116/14).”

7
Šta donose izmene i dopune Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama?

 - predlozeno registrovanje faktura -

Izvori: Pravni portal; obrazloženje Zakona, sajt Narodne skupštine Republike Srbije

Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu Važećim Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RSˮ, br. 119/12 i 68/15 – u daljem tekstu: Zakon), uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u propisanim rokovima.

U cilju sprovođenja nadzora iz člana 8. Zakona, subjekti javnog sektora, kao dužnici, sada dostavljaju podatke o preuzetim obavezama od poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama, kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budžetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine.

S tim u vezi, a imajući u vidu da su Zakonom uređeni rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između navedenih subjekta, postoji potreba da se tim zakonom uredi i registrovanje izdatih faktura, kao i drugih zahteva za isplatu od strane poverilaca, u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, po osnovu kojih nastaju novčane obaveze čiji se rokovi uređuju Zakonom. Na taj način bi se postigao bolji sistem sagledavanja potraživanja poverilaca od subjekata javnog sektora, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i obaveza subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, prema poveriocima.

Unapredio bi se sistem praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima propisanim Zakonom.  Registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama u interesu je i poverilaca, imajući u vidu da bi se na taj način poboljšala efikasnost i sigurnost naplate navedenih potraživanja poverilaca. Takođe bi se dužnicima omogućilo da pre plaćanja poveriocu provere ispravnost ispostavljene fakture, i plaćanje samo u slučaju ako je ta faktura ispravno registrovana, odnosno ako odgovara ispostavljenoj fakturi, ili drugom zahtevu za isplatu.

Predloženim registrovanjem faktura, kao i drugih zahteva za isplatu omogućilo bi se uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako privrednim subjektima, tako i u javnom sektoru. 5 Registrovanje izdatih faktura bi se vršilo u centralnom registru faktura koji bi kao sistem (bazu podataka) uspostavilo i vodilo Ministarstvo finansija – Uprava za trezor. To bi omogućilo bolju transparentnost podataka o potraživanjima poverilaca od subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, kao i transparentnost podataka o obavezama subjekata javnog sektora u tim transakcijama.

Registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu primenjivaće se u prvoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor, počev od 1. marta 2018. godine, a u drugoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici ostali subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

8
Izvor: NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 07.12.2017. da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,5 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu novembarsku projekciju inflacije i kretanje njenih faktora, očekivane efekte prethodnog ublažavanja monetarne politike, kao i bolje ekonomske performanse tokom trećeg tromesečja i izglede za naredni period.

Izvršni odbor je ocenio da su inflatorni pritisci i dalje niski, što potvrđuje usporavanje međugodišnje ukupne i bazne inflacije poslednjih meseci, na 2,8% i 1,4% u oktobru. Na niske inflatorne pritiske ukazuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja nastavljaju da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije. Od početka godine, fiskalna kretanja su povoljnija od očekivanih, a premija rizika se spustila na novi najniži nivo otkada se prati za Srbiju, čemu je, pored globalnih faktora, doprinelo jačanje domaćih makroekonomskih fundamenata i povoljniji izgledi za naredni period. U pravcu niže inflacije deluju i niže uvozne cene izražene u dinarima.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja, 3,0 ± 1,5%. Pritom, u prvoj polovini 2018. inflacija bi trebalo da se kreće ispod centralne vrednosti cilja, zbog visoke baze kod cena naftnih derivata i drugih proizvoda koji su jednokratno poskupeli početkom ove godine. U suprotnom smeru delovaće očekivani rast domaće tražnje.

Izvršni odbor pažljivo prati dešavanja u međunarodnom okruženju, a prvenstveno kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i svetske cene primarnih proizvoda. Neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu i dalje je prisutna po osnovu divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na globalne tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i Srbiji. Pored toga, neizvesnost postoji i u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, a posebno svetske cene nafte, koja je prethodnih meseci umereno rasla. Međutim, Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući jačanju domaćih makroekonomskih fundamenata i povoljnijim izgledima za naredni period.

Septembarsko i oktobarsko ublažavanje monetarne politike prenelo se na kamatne stope na nove dinarske kredite, koje su u oktobru za stanovništvo smanjene za 0,3 p.p., a privredu za 0,4 p.p. Niže kamatne stope na kredite, uz ubrzanje ekonomske aktivnosti, oporavak tržišta rada i pad premije rizika, pozitivno se odražavaju i na kreditnu aktivnost, koja je u oktobru ubrzana na 6,4% međugodišnje, odnosno na 11,3% po isključenju efekta otpisa problematičnih kredita, čije je učešće sniženo na najniži nivo u poslednjih devet godina.

S postepenim iščezavanjem efekata šokova na strani ponude, rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju ubrzao se na 2,1% međugodišnje. Rast aktivnosti beleži se pre svega u prerađivačkoj industriji, na koju se pozitivno odražavaju popravljanje investicionog ambijenta i oporavak eksterne tražnje. Popravljanje investicionog ambijenta potvrđuje i ostvareni dalji napredak Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti. Rast aktivnosti nastavljen je i u uslužnim sektorima, zahvaljujući oporavku tržišta rada.

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor je usvojio Memorandum o ciljanim stopama inflacije do 2020. godine, kojim se ciljana stopa inflacije do 2020. utvrđuje na nivou od 3,0 ± 1,5%.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. januara 2018.

Kabinet guvernera

9
Poslovni savetnik / Poreski kalendar – decembar 2017
« poslato: 05.12.2017. u 11:06:32 »
Izvor: PURS

5.12.2017.

 - Rok za dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecu

Isplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u oktobru. Prijave se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u oktobru.

 - Rok za dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za novembar

Svi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu  IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu, za prethodni mesec, i to svaki mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.

11.12.2017.

 - Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za novembar

Poreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.

 - Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za novembar od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV

Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.

15.12.2017.

 - Rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza na prihod od obavljanja samostalne delatnosti

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.

Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja PU.

 - Krajnji rok za podnošenje obaveštenja preduzetnika o opredeljenju za isplatu lične zarade u 2018. godini

Ukoliko se preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da o tome u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine. Ličnom zaradom smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećano za pripadajuće obaveze iz zarade.

 - Rok za plaćanje mesečnih akontacija doprinosa na prihode od samostalne delatnosti

Preduzetnici koji vode poslovne knjige, plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.

Preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod, mesečnu akontaciju doprinosa plaćaju u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja PU.

 - Rok za plaćanje doprinosa za sveštenike  i verske službenike,  za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za novembar

Obveznici doprinosa su sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri koji plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenju PU.

 - Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV

Poreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca.

Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za mesec novembar, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.

 - Rok za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za novembar

Poreska prijava poreza na dobit pravnih lica se podnosi na obrascu PP PDP. Mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethodni mesec.

 - Rok za plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja novembra

Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.

 - Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec

Obveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.

20.12.2017.

 - Početak roka za podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec

Privredni subjekt koji zagreva poslovni prostor, odnosno fizičko lice koje zagreva stambeni prostor podnosi zahtev Poreskoj upravi za refakciju plaćene akcize na derivate nafte, odnosno biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora. Zahtevi se podnose na obrascu REF-G.

29.12.2017.

 - Rok za plaćanje obračunate akcize za prvu polovinu decembra

Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

10
Preduzetnici – prijava i odjava iz evidencije obveznika dostavljanja finansijskih izveštaja za 2017.

Izvor: APR

Agencija za privredne registre (APR) je od danas, 01. decembra 2017. godine, omogućila da preduzetnici, koji su počeli da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva od 2017. godine, mogu da se prijave u evidenciju obveznika dostavljanja finansijskih izveštaja. Takođe, svi preduzetnici koji su u toku 2017. godine prešli sa dvojnog na prosto knjigovodstvo mogu da se odjave iz evidencije obveznika.

Prijava/odjava preduzetnika vrši se putem linka Prijava/odjava preduzetnika iz evidencije obveznika u Posebnom informacionom sistemu (PIS FI). Uputstvo za prijavu/odjavu preduzetnika iz evidencije obveznika možete pogledati na sledećem linku: Korisničko uputstvo za prijavu/odjavu preduzetnika iz evidencije obveznika.

Napominjemo da prijava u evidenciju obveznika na navedeni način nije moguća za preduzetnike koji se ne registruju u Agenciji za privredne registre (advokati, javni beležnici i dr), već to mogu učiniti preko i-mejl adrese: obveznicifi@apr.gov.rs.

11
Bolovanje preduzetnika – uslovi za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme bolovanja

Izvor: Moja Firma

Neka od pitanja koja često postavljate jeste da li preduzetnik može da ostvari pravo na naknadu zarade tokom bolovanja i pod kojim uslovima, kao i kako se računa iznos naknade koji može očekivati.

Ovo pitanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

U smislu ovog Zakona i našeg tekst, pod preduzetnikom podrazumevamo preduzetnike koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalne umetnike, u skladu sa zakonom.

Članom 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju, propisano je da pravo na naknadu zarade pripada preduzetniku za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.

Dakle, preduzetnik koji zbog bolesti nije u mogućnosti da obavlja delatnost, ostvaruje pravo na naknadu zarade u periodu privremenog prekida obavljanja delatnosti.

Možemo reći da je osnovni uslov za ostvarivanje naknade zarade za vreme bolovanja preduzetnika da preduzetnik za vreme bolovanja privremeno prekine obavljanje delatnosti.

Podatak o privremenom prekidu obavljanja delatnosti obavezno se registruje kod Agenciji za privredne registre. Stoga je dokaz o prekidu obavljanja delatnosti registracija podatka o privremenom prekidu obavljanja delatnosti kod APR-a.

Ukoliko ovaj osnovni uslov nije ispunjen, odnosno ukoliko preduzetnik ne registruje prekid obavljanja delatnosti u Agenciji za privredne registre, u skladu sa članom 86. Zakona, ne pripada mu naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, uz jedan izuzetak – u slučaju da preduzetnik zapošljava jednog ili više radnika, u kom slučaju mu pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju.

Dakle, možemo sumirati uslove i visinu naknade koja će pripasti preduzetniku koji ih ispuni:

 - Preduzetnik registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti tokom sprečenosti za rad – ostvaruje 100% obračunate naknade bolovanja,
 - Preduzetnik ne registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti ali ima zaposlenog (jednog ili više radnika po osnovu ugovora o radu) – ostvaruje 50% obračunate naknade bolovanja,
 - Preduzetnik ne registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti i nema zaposlene radnike – ne ostvaruje naknadu zarade tokom sprečenosti za rad iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Važno je istaći da preduzetnik opisan pod tačkom 3) neće ostvariti pravo na naknadu zarade ukoliko u Agenciji za privredne registre prijavi člana porodice kao ovlašćeno lice bez zasnivanja radnog odnosa, a u skladu sa mogućnošću iz Zakona o privrednim društvima da članovi porodičnog domaćinstva mogu obavljati rad kod preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa u određenim situacijama (kao što je sprečenost preduzetnika da radi usled bolesti). Naime, kako članovi domaćinstva ne zasnivaju radni odnos, nije ispunjen uslov da preduzetnik primi 50% naknade.

Pored osnovnog uslova, potrebno je da budu ispunjeni i sledeći uslovi:

 - preduzetnik je redovno platio doprinose za zdravstveno osiguranje, i
 - preduzetnik je prijavljen na obavezno socijalno osiguranje najmanje 3 meseca neprekidno osnosno 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja.

Svi ovi uslovi su kumulativni – da bi preduzetnik primio naknadu za vreme bolovanja od državnih institucija, potrebno je da svi uslovi budu ispunjeni.

U narednom tekstu objasnićemo kako se računa iznos naknade zarade koji će primiti preduzetnik iz sredstava obaveznog osiguranja tokom bolovanja.

13
Izvor: IPC

Na sajtu Ministarstva finansija objavljeni su nacrti izmena i dopuna nekoliko poreskih zakona. Najvažnije izmene koje se očekuju su sledeće:

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST

• odlaže se obaveza dostavljanja pregleda obračuna PDV za 1.7.2018. godine;

• menjaju se odredbe u vezi sa poreskim oslobođenjem sa pravom na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV za promet dobara koje putnik otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu;

• predlaže se uvođenje posebnog postupka oporezivanja za promet investicionog zlata;

• menjaju se odredbe koje propisuju pravo na refakciju PDV kupcu prvog stana i dr.
 
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

• izmene u oblasti priznavanja rashoda po osnovu amortizacije;

• propisuje se način na koji se banci priznaje rashod na ime otpisa potraživanja;

• sužava se predmet oporezivanja porezom na dobit po odbitku;

• propisuje se obaveza dostavljanja poreske prijave za porez na dobit po odbitku u roku od tri dana;

• preciziraju se odredbe koje su vezane za izveštavanja o transfernim cenama i dr. 

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

• povećava se neoporezivi iznos kod poreza na zarade na 15.000 dinara;

• uvode se novi poreski podsticaji;

• preciznije se uređuje predmet oporezivanja porezom na dohodak građana;

• propisuju se velike izmene u vezi sa oporezivanjem prihoda od samostalne delatnosti;

• ukida se pravo preduzetnika na vođenje poslovnih knjiga po sistemu prostog knjigovodstva i dr.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

• produžava se period primene određenih olakšica;

• propisuje se nov način utvrđivanja najniže i najviše osnovice za obračun doprinosa i dr.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA

Najveći broj izmena primenjivaće se od 1. januara 2018. godine, dok će ostale izmene imati odloženu primenu.

Eventualne sugestije na nacrte zakona mogu se dostaviti na e-mail: fiskalni.sektor@mfin.gov.rs u najkraćem roku, pošto će navedeni zakoni u formi predloga zakona po hitnom postupku biti upućeni Narodnoj skupštini na usvajanje.

.................

Izvor: URRGB

Nedavnim izmenama uvedene su nove elektronske poreske prijave na porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava, sa primenom od 01. januara 2018. godine.

Sa početkom nove godine čeka nas još jedna novina: minimalna cena sata povećana je na 143 dinara po radnom satu.

14
Republika Srbija
Ministarstvo finansija

Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa
Broj 10, oktobar 2017.
ISSN 0354-3242

Link ka kompletnom tekstu

Sadržaj:

JAVNI PRIHODI

POREZI

Porez na dodatu vrednost
Porez na dobit pravnih lica
Porezi na imovinu
Porez na dohodak građana
Porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara

PORESKI POSTUPAK I PORESKA ADMINISTRACIJA

DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE

IZBEGAVANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA

FINANSIJSKI SISTEM

Računovodstvo

Devizno poslovanje

PODSETNIK

Stranice: 1 2 3 ... 108

Minimax

Saop