Sadrzaj sajta:
[close]

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - urrgb

Stranice: 1 2 3 4 5 ... 110
29
Poslovni savetnik / Zarade po zaposlenom, novembar 2017.
« poslato: 26.12.2017. u 13:32:03 »
Izvor: RZS

Prosečna bruto zarada isplaćena u novembru 2017. godine iznosi 65.609 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u novembru 2017. godine iznosi 47.575 dinara.
 
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno i realno je veća za 1,6%, dok je prosečna neto zarada nominalno i realno veća za 1,5%.
 
U odnosu na isti mesec prethodne godine, prosečna bruto i neto zarada nominalno je veća za 4,0%, a realno je veća za 1,2%.
 
Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
 
Obaveštenje: Republički zavod za statistiku će počev od 2018. godine prosečne zarade  računati na osnovu podataka  Poreske uprave.

30
Omogucena prijava na obavezno socijalno osiguranje pre stupanja na rad

Izvor: CROSO, 25-12-2017

Poštovani korisnici,

Shodno čl.1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu (Sl. Glasnik RS 113/17), od 25.12.2017. omogućeno je da se putem portala CROSO, prijava na obavezno socijalno osiguranje registruje i pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad. Svi ostali poslovni procesi portala CROSO ostaju nepromenjeni.

31
Poslovni savetnik / “Službeni glasnik RS”, broj 115/2017
« poslato: 25.12.2017. u 09:14:35 »
“Sluzbeni glasnik RS”, broj 115/2017, izdvajamo:

 - ODLUKA o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2018. godini

 - ODLUKA o izmenama i dopuni Odluke o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu:

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 21. decembra 2017. godine usvojila Odluku o izmenama i dopuni Odluke o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu.

Izmenom Odluke o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu ("Sl. glasnik RS", br. 28/2015, 57/2015, 113/2015, 60/2016, 80/2016 i 108/2016) produžena je mogućnost uvoza živih goveda iz tarifne oznake 0102 29 49 00 i živih svinja iz tarifne oznake 0103 91 10 00 Carinske tarife, poreklom iz zemalja članica Evropske unije, uz sniženu stopu carine u visini od 0 % za živa goveda i 5% za žive svinje do 31. decembra 2018. godine.

Takođe, izvršena je dopuna Odluke tarifnom oznakom 1005 90 00 00 Carinske tarife, čime je omogućen uvoz kukuruza poreklom iz zemalja članica Evropske unije uz sniženu stopu carine u visini od 0% u periodu do 31. avgusta 2018. godine.

Zbog kontinuiteta primene ove mere Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", a primenjuje se od 1. januara 2018. godine.

32
Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa

Broj 11, novembar 2017.
ISSN 0354-3242

Link ka kompletnom tekstu

Sadržaj:

JAVNI PRIHODI

POREZI

Porez na dodatu vrednost
Porez na dobit pravnih lica
Porezi na imovinu
Porez na dohodak građana

DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE

REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE

CARINE

IZBEGAVANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA

FINANSIJSKI SISTEM

Računovodstvo

Devizno poslovanje

PODSETNIK

35
Izvor: Neobilten

Skupština Srbije je usvojila izmene i dopune poreskih i drugih zakona koji su važni za poslovanje privrednih subjekata. Očekuje se uskoro njihovo objavljivanje u “Službenom glasniku RS”:

("Sluzbeni glasnik RS" 113/2017 >>>)

 - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost;
 - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
 - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
 - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
 - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu;
 - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transkacijama.

U ovom tekstu dajemo pregled najvažnijih izmena (utiču na poslovanje velikog broja privrednih subjekata) koje donose ovi zakoni po datumima početka primene.

1. januar 2018.

1. Neoporezivi iznos zarade se povećava na 15.000 dinara.

Napomena: Zaključno sa isplatom zarade za mesec decembar 2017. godine se primenjuje neoporezivi iznos od 11.790 dinara. Neoporezivi iznos od 15.000 dinara se koristi počev od zarade za mesec januar 2018. godine. Važno je obratiti pažnju na ovo jer je to suprotno u odnosu na “normalnu” praksu kada se koristi neoporezivi iznos koji važi u trenutku isplate bez obzira na to za koji mesec se vrši isplata.

2. Zaposleni sme da počne da radi (da stupi na rad) tek nakon prijavljivanja na obavezno socijalno osiguranje (kazne su od 300.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica, odnosno od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike).

3. Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

4. Novi način izračunavanja najniže i najviše mesečne osnovice doprinosa. Najniža i najviša osnovica doprinosa će se određivati jednom godišnje na osnovu prosečne mesečne zarade isplaćene u periodu od decembra prethodne godine do novembra tekuće godine. Novi iznosi osnovica će se koristiti od 1. januara svake godine osim osnovica koje će se odrediti na osnovu prosečne zarade od decembra 2016. do novembra 2017. godine, koje će se koristiti od prvog narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku RS”.

5. Poreske olakšice i oslobođenje od plaćanja doprinosa za novozaposlena lica – rok do kada se mogu koristiti olakšice produžen sa 31. decembra 2017. godine na 31. decembar 2019. godine.

6. Menja se način obračuna poreske amortizacije za nematerijalna sredstva (važi za 2018. godinu). Očekuje se donošenje podzakonskog akta od strane Ministra finansija koje će bliže urediti ovo pitanje.

7. Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu novčane pomoći za lečenje, u visini stvarnih troškova lečenja, prevoza i smeštaja.

1. mart 2018.

1. Obaveza registrovanja faktura u kojima su dužnici subjekti javnog sektora koji plaćanje vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor.

1. april 2018.

1. Oporezivanje porezom na dobit po odbitku za usluge nerezidentnih pravnih lica se svodi samo na određene usluge (istraživanje tržišta, računovodstvene i revizorske usluge i druge usluge iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja), ali bez obzira gde su pružene odnosno gde se koriste. Preciznije definisanje ovih usluga će biti izvršeno podzakonskim aktom koji će biti donet od strane Ministra finansija.

2. Plaćanje poreza na dobit po odbitku i podnošenje poreske prijave u roku o tri dana od dana plaćanja (umesto istog dana).

1. jul 2018.

1. Odlaže se početak primene obaveze dostavljanja pregleda obračuna PDV (obrazac POPDV) za 1. jul 2018. godine. U skladu sa ovom izmenom se očekuje i donošenje izmene Pravilnika o evidenciji PDV od strane Ministarstva finansija.

1. oktobar 2018.

1. Nove poreske olakšice i oslobođenje od plaćanja doprinosa za nove privredne subjekte – za zaradu osnivača odnosno ličnu zaradu preduzetnika i do devet novozaposlenih lica.

1. januar 2019.

1. Ukida se pravo registrovanih preduzetnika da vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva.

2. Menja se način ostvarivanja poreskog oslobođenja za promet dobara koje putnik otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu. Ovo pitanje će biti detaljnije uređeno podzakonskim aktom koji će biti donet od strane Ministra finansija.

36
Poslovni savetnik / Žene u penziju sa 62 godine i 15 godina staža
« poslato: 16.12.2017. u 16:18:28 »
Izvor: Beta, B92

Za odlazak u starosnu penziju u 2018. godini ženama u Srbiji će biti potrebno da imaju 62 godine života i 15 godina staža.

Za odlazak u starosnu penziju u 2018. godini ženama u Srbiji će biti potrebno da imaju 62 godine života i 15 godina staža, dok za muškarce uslovi ostaju nepromenjeni: 65 godina života i 15 godina staža, rekao je zamenik direktora Sektora za ostvarivanje prava iz Penzijsko invalidskog osiguranja Vladimir Stanković.

"U 2017. godini za muškarce je opšti uslov 65 godina života i 15 godina staža, što se tiče žena to je 61 godina i šest meseci navršenih godina života i 15 godina staža", rekao je Stanković za RTS i dodao da uslovi za odlazak u penziju zavise od godine u kojoj se ostvaruje pravo na penziju.

Ako se ide u prevremenu penziju, Stanković je rekao da treba imati u vidu da ono podrazumeva smanjivanje mesečnog iznosa penzije.

"Sada, u 2017. godini, je neophodno da muškarac ima 40 godina staža i 56 godina i četiri meseca života, dok što se tiče žena 55 godina i osam meseci života i 37 godina i šest meseci staža", rekao je Stanković.

Istakao je da se umanjenje za prevremenu penziju računa na mesečnom nivou:

"Umanjenje se računa na mesečnom nivou i ono iznosi nekih 0,34 odsto, negde oko 4,08 procenata na godišnjem nivou, odnosno maksimalno može biti 20,4 odsto na petogodišnjem nivou do navršenih godina života koje se odnose na opšte uslove", objasnio je Stanković.

37
Objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa

Izvor: Vlada RS (http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=309907)

Beograd, 13.decembar 2017. godine - Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar finansija Dušan Vujović potpisali su danas Objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa.

38
Izvor: Beta, N1, 13.12.2017.

Računovodstvene isprave, uključujući i fakture, ubuduće više neće morati da se štampaju, niti da sadrže pečat i potpis, odlučila je danas Vlada Srbije.

Kako se navodi u saopštenju, ministar finansija Dušan Vujović i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić potpisali su Objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa.

"Objašnjenjem, koje će biti dostavljeno nadležnim organima i institucijama, definisano je da pravna lica i preduzetnici mogu izdavati fakture u papirnom ili elektronskom obliku. Ključno pojašnjenje odnosi se na to da nije obavezno štampanje fakture koja je izvorno nastala u elektronskom obliku, niti da se na eventualno odštampan dokument stavlja otisak pečata kako bi se smatrao validnim. Elektronska faktura je validna u elektronskom obliku, bez potpisa i pečata, ne mora da se štampa i ne mora da se šalje poštom", navodi se u saopštenju. 

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da će primenom tog propisa biti eliminisani veliki nepotrebni troškovi i olakšano poslovanje.

"Ušteda novca, papira i vremena, znači brže, efikasnije i racionalnije poslovanje, u skladu sa savremenim standardima", navela je Ana Brnabić.

39
Poslovni savetnik / Indeksi potrošačkih cena, novembar 2017.
« poslato: 13.12.2017. u 09:59:37 »
Izvor: RZS

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u novembru 2017. godine, u odnosu na oktobar 2017. godine, u proseku su ostale na istom nivou. Potrošačke cene u novembru 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 2,8%, dok su u poređenju sa decembrom 2016. godine, povećane 3,0%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u novembru 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Odeća i obuća (1,5%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,5%), Transport (0,4%), Alkoholna pića i duvan (0,3%), u grupama Rekreacija i kultura, Komunikacije i Obrazovanje (za po 0,2%) i u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Restorani i hoteli (za po 0,1%). Pad cena zabeležen je u grupi Hrana i bezalkoholna pića (-0,7%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

40
Poslovni savetnik / “Službeni glasnik RS”, broj 111/2017
« poslato: 13.12.2017. u 09:30:02 »
Sluzbeni glasnik RS, broj 111/2017, izdvajamo:

 - Pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla

 - Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju Registra finansijskih izveštaja - vazi od 01.01.2018. (preciscen tekst propisa mozete pogledati ovde)

 - Odluka o postupanju s novcem za koji postoji sumnja da je falsifikovan

41
Obavezno usaglašavanje potraživanja i obaveza, Obrazac IOS

Izvor: Aktiva sistem

Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom.
Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.

Relevantni propisi:
1) Zakon o računovodstvu (“Službeni glasnik RS“, br. 62/2013, u daljem tekstu: Zakon) i
2) Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (“Službeni glasnik RS“, br. 118/2013 i 137/2014, u daljem tekstu: Pravilnik)

Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom. Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da odgovore na zahtev ovlašćenog revizora za nezavisnu potvrdu stanja potraživanja i obaveza.
Pravna lica koja sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužna su da u tom izveštaju obelodane neusaglašena potraživanja i obaveze u ukupnom iznosu.”
(član 18. Zakon o računovodstvu, „Službeni glasnik RS“ br. 62/2013, u daljem tekstu: Zakon).

“Popis finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama, pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava. Finansijski plasmani, potraživanja i obaveze za koje ne postoji uredna dokumentacija iskazuju se u posebnim popisnim listama.”
(član 12. Pravilnika)

Zakonom nisu propisani način i rokovi usaglašavanja potraživanja i obaveza, već se oni bliže uređuju računovodstvenom politikom, odnosno opštim aktom pravnog lica i preduzetnika (pravilnikom, odlukom).

Zakonom nije propisan datum pod kojim se vrši usaglašavanje potraživanja i obaveza već se samo precizira da se usaglašavanje vrši pre sastavljanja finansijskih izveštaja. U toku godine, usaglašavanje može da se vrši više puta, ali jedanput je obavezno.

Zakonom je predviđeno da se usaglašavanje dokazuje odgovarajućom ispravom, ali nije propisan obrazac, pa se usaglašavanje može izvršiti, po sporazumu poslovnih partnera, dostavljanjem i overom od strane dužnika spiska neplaćenih računa (izvod otvorenih stavki, IOS), putem zapisnika o usaglašavanju potraživanja i obaveza ili putem drugih isprava koje su potpisali i dužnik i poverilac.

Uobičajeno je da se usaglašavanje vrši razmenom spiska potraživanja i obaveza na obrascu IOS (Izvod otvorenih stavki) sa 31. oktobrom tekuće godine. Ovim se poštiva Zakonska odredba da se usaglašavanje izvrši pre popisa potraživanja i obaveza, a ostavlja se dovoljno vremena da se poštom mogu razmeniti IOS-i i usaglasiti eventualne neusaglašenosti, kako bi se na dan popisa popisnoj komisiji obezbedile odgovarajuće isprave. Obrazac IOS treba dostaviti dužniku u dva primerka, da bi jedan primerak, sa izvršenom overom, dužnik vratio na adresu poverioca, tako da i dužnik i poverilac na istom obrascu imaju usaglašeno stanje obaveze, odnosno potraživanja.

Kod pravnih lica i preduzetnika koji vrše periodična fakturisanja i naplatu, npr. fakturišu sa zadnjim danom meseca a rok plaćanja je 15 dana, masovno usaglašavanje je optimalno vršiti sa danom u mesecu kada je broj otvorenih stavki najmanji, a to je najčešće nekoliko dana pre fakturisanja sledećeg perioda, u našem primeru to bi mogao biti 25. u mesecu. Ovim se izbegava navođenje na IOS-u svih onih računa koji budu u roku plaćeni.

I u slučaju da dužnik ne vrati overen IOS obrazac, na osnovu koga se vrši usaglašavanje, prihvata se da je poverilac izvršio svoju zakonsku obavezu, što se najlakše dokazuje potvrdom o predaji preporučene pošiljke.

U slučaju da je na dobijenom IOS obrascu od poverioca iskazan saldo nula, a kod dužnika postoji iznos dugovanja, tada se postavlja pitanje da li dužnik može na osnovu podataka iskazanih na Obrascu IOS da izvrši isknjiženje obaveze, оdnosno da izvši oprihodovanje obaveze. Obrazac IOS predstavlja osnov za usklađivanje stanja, a ne predstavlja ispravu kojom se vrši oprost duga. U ovom slučaju treba izvršiti sravnjivanje dugovanja sa poveriocem i utvrditi zbog čega je nastala razlika.

Ako u toku usklađivanja poverilac da izjavu o otpisu duga, u tom slučaju se može izvršiti knjiženje smanjenja obaveze u korist vanrednih prihoda. Ovakav prihod, shodno tački 3. stavu 4, člana 14. Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”, br. … 68/2014) ne smatra se poklonom te ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na poklon.

Izvršena usklađivanja potraživanja i obaveza u toku godine treba arhivirati po pojedinačnim dužnicima, odnosno poveriocima i staviti ih na raspolaganje komisiji za popis potraživanja i obaveza.

Potraživanjima kojima se bliži rok zastarelosti treba posvetiti posebnu pažnju, jer se priznavanjem obaveze odnosno potpisivanjem i overom IOS-a od strane direktora, zastupnika ili drugog ovlašćenog lica koje ima izričito ovlašćenje (punomoćnika po zaposlenju, najčešće šef računovodstva), prekida rok zastarelosti. U slučaju da je obaveza već zastarela, a IOS obrazac je potpisan od strane ovlašćenih lica, smatra se da je izvršeno odricanje od već nastupele zastare i da su se stvorili uslovi da se traži ponovna naplata tog potraživanja.

Overavanje izvoda otvorenih stavki od strane statutarnog zastupnika (npr. direktora ili predsednika upravnog odbora) ili drugog lica koje ima izričito ovlašćenje (punomoćnika po zaposlenju, najčešće šef računovodstva) ima pravosnažne posledice na nastup (prekid) zastarelosti potraživanja, odnosno obaveze, a u slučaju da je zastarelost već nastupila, a izvod otvorenih stavki bude potpisan od ovlašćenih lica, smatra se da je na taj način izvršeno odricanje od već nastale zastarelosti, prema stavu zauzetom na savetovanju sudija Trgovinskih sudova Srbije održanom u septembru 2009. godine u Donjem Milanovcu.

Ako ne dostavi svom dužniku stanje neplaćenih računa, Zakonom je propisana novčana kazna od 100.000,00 do 3.000.000,00 dinara za privredni prestup pravnog lica, kao i za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000,00 do 150.000,00 dinara, dok je za preduzetnika predviđena kazna od 100.000,00 do 500.000,00 dinara za prekršaj, član 46. Zakona.

42
Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu 2017. godine

- sta novo donosi predlog izmena Zakona o radu? -

Izvor: Pravni portal, Izvod iz obrazloženja Predloga preuzet sa sajta Narodne Skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)

Na sajtu Narodne Skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu (u daljem tekstu: Predlog), čiji je predlagač Vlada Republike Srbije.

Prema stavu predlagača osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste preciziranje i dopuna pojedinih odredaba, u cilju njihovog efikasnijeg sprovođenja u praksi.

Izmene zakona predlažu se na osnovu inicijative Inspektorata za rad, u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, kao organa koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona, a u cilju nesmetanog postupanja inspektora rada u okviru delokruga njihove nadležnosti.

Članom 1. Predloga dopunjuje se čl. 35. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS) tako što se dodaje novi stav koji propisuje da je poslodavac dužan da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.

Razlog za izmenu ove odredbe je prema stavu predlagača suzbijanje „rada na crno“ sa aspekta inspekcijskog nadzora.  Naime, kako se navodi u obrazloženju Predloga česta je pojava da prilikom nadzora budu dati ugovori na kojima je datum zaključenja upravo dan vršenja nadzora, što ukazuje na to da se datum zaključenja ugovora o radu unosi na licu mesta tokom nadzora, a da prijava na obavezno osiguranje nije podneta, jer još nije protekao rok za podnošenje iste. Ukoliko poslodavac zaključi ugovore o radu koje je antidatirao sa zatečenim licima i izvrši prijavu na obavezno osiguranje, formalno-pravno taj poslodavac nije učinio prekršaj, te se protiv njega ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Članom 2. Predloga dopunjuje se član 55. Zakona o radu, tako što se dodaje novi stav koji propisuje da je poslodavac dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Ovo iz razloga što inspektori rada nisu bili u mogućnosti da utvrde postojanje prekovremenog rada. U praksi poslodavci vode evidenciju prisutnosti na radu, ali kako nemaju ovu obavezu propisanu zakonom, ne moraju istu dati inspektoru rada na uvid.

Prekovremeni rad koji se ne evidentira, po pravilu se i ne plaća zaposlenom, kako se navodi u obrazloženju Predloga.

Članom 3. Predloga dopunjuje se čl. 180. Zakona tako što se dodaje novi stav koji propisuje da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Podsećamo, čl. 185. Zakona o radu koji nosi naziv Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu propisano je sledeće:

„Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

 Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

 Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.

 U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

 Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

 Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. ovog zakona.“


Članom 4. Predloga vrši se izmena čl. 270. Zakona o radu propisuje se da će inspektor podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i u slučaju kada poslodavac odnosno direktor ili preduzetnik nije podneo jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.

Članom 5. Predloga vrši se izmena čl. 272. na način da se daje mogućnost ministru da ovlasti drugo lice koje će odlučivati po žalbama na rešenja isnpektora rada.

Članom 6. Predloga u čl. 275 dodaje se nova tačka 6), tako da će kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara biti kažnjen se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 158).

Još jedno povećanje novčane kazne predviđeno je čl. 7. Predloga.

Članom 7. Predloga menja se član 276. Zakona o radu, tako što se povećava iznos novčane kazne za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, preduzetnika, odgovornog lica u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica, čime se omogućava izricanje kazne po osnovima navedenim u ovom članu, imajući u vidu da je odredbom člana 42. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36) propisano da inspektor protiv nadziranog subjekta neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće mu izdati prekršajni nalog kada najviši iznos zaprećene kazne za prekršaj ne prelazi 100.000 dinara. Ovim je izvršeno usklađivanje Zakona o radu sa navedenim odredbama zakona o inspekcijskom nadzoru i omogućeno sankcionisanje poslodavca za prekršaje propisane u članu 276. Zakona o radu.

Propisuje se kaznena odredba za poslodavca koji ne vodi dnevnu evidenciju zaposlenih o prekovremenom radu. Tačka 5) se briše iz razloga što je ista uređena dopunom člana 275. Zakona o radu.

Članom 8. Predloga predviđeno je dodavanje novog člana 276a kojim je propisano:

    „Propuštanje propisanog roka za podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje (član 35. stav 2), predstavlja prekršaj za koji se izriče novčana kazna propisana članom 31. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 44/14 – dr. zakon i 116/14).”

Stranice: 1 2 3 4 5 ... 110

Obavestenje:

Zbog radova na izmenama, moguce je da ce sajt biti povremeno nedostupan ili ucitavanje usporeno. Zahvaljujemo na razumevanju.

Minimax

Saop