Sadrzaj sajta:
[close]

Tema: Radno angažovanje direktora u društvu ograničene odgovornosti – Direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora van radnog odnosa  (Pročitano 220 puta)

Autor: urrgb | 11.11.2017. u 08:01:36
Radno angažovanje direktora u društvu ograničene odgovornosti – Direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora van radnog odnosa

Izvor: Moja Firma

Svako društvo ograničene odgovornosti (doo) mora imati zakonskog zastupnika – direktora.

O delokrugu direktora, njegovim obavezama i odgovornostima pisali smo ovde.

U nastavku možete pročitati koje poreske obaveze nastaju usled različitih modaliteta radnog angažovanja direktora.

Direktor privrednog društva može obavljati poslove zastupanja i rukovođenja:

 - po osnovu ugovora o radu,
 - po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, i
 - kao osnivač koji radi u svom privrednom društvu ali sa društvom nije zaključio ugovor o radu.

Rad direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama (rad van radnog odnosa)

Privredno društvo može da reguliše odnos sa izabranim direktorom ugovorom o pravima i obavezama direktora, ukoliko ne želi da sa izabranim licem zaključi ugovor o radu ili ukoliko to nije moguće (lice koje je izabrano za direktora već je u radnom odnosu kod nekog trećeg lica).

Ova mogućnost predviđena je članom 48. Zakona o radu.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora (koji ne zasnova radni odnos) i poslodavca uređuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora po ugovoru ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. Ugovor sa direktorom zaključuje u ime poslodavca nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Ugovor o pravima i obavezama direktora ne predstavlja ugovor o radu. Direktor ne stupa u radni odnos, te nema sva prava i obaveze koja su predviđena za zaposlene.

Direktor ima pravo na naknadu za rad. Ova naknada nema karakter zarade, već se tretira kao drugi prihod i na taj način se i oporezuje. Porez na drugi prihod po stopi od 20% obračunava se na bruto osnovicu uz priznavanje normiranih troškova po istoj stopi.

Na naknadu direktora obračunavaju se i socijalni doprinosi i to:

 - doprinos za PIO, u svakom slučaju, po stopi od 26% i
 - doprinos za zdravstveno osiguranje, samo u slučaju kada direktor nije već osiguran po nekom drugom osnovu (po osnovu radnog odnosa kod drugog poslodavca, po osnovu samostalne delatnosti – preduzetnik, po osnovu prava iz penzije i slično), po stopi od 10,3%.

Naknada za rad direktora nije uslovljena minimalnom cenom rada, koja je propisana za zaposlena lica. To znači da poslodavac i direktor mogu ugovoriti naknadu za rad direktora u bilo kom iznosu, pa i iznosu koji je manji od minimalne neto zarade za određeni mesec (na primer 5.000,00 dinara, 10.000,00 dinara, ili bilo koji manji ili veći iznos).

Ukoliko je tako predviđeno ugovorom o pravima i obavezama direktora, poslodavac može direktoru nadoknaditi troškove u vezi sa radom. O vrsti troškova i iznosu koji će biti nadoknađen dogovaraju se slobodno poslodavac i direktor.

Ipak, kako direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora nema status zaposlenog, prilikom isplate naknade troškova u vezi sa radom, koji su predviđeni ugovorom, poslodavac ne ostvaruje pravo na isplatu neoporezivih iznosa troškova iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana (troškovi prevoza na posao i sa posla, troškovi službenih putovanja u zemlji i inostranstvu i slično).

Iznos naknade troškova ne izuzima se od oporezivanja, već ulazi u osnovicu poreza na druge prihode i osnovicu doprinosa, odnosno ima isti tretman kao naknada za rad.

Ugovor između direktora i poslovdavca mora da sadrži iznos naknade za rad direktora, a direktor može da se odrekne ove zarade, tj da pristane da mu se naknada ne isplaćuje. Tada se u ugovor unosi ova odredba.

U slučaju da se direktor odrekao naknade za rad i naknade troškova nastalih u vezi sa radom ne postoji ni obaveza obračuna poreza i doprionosa za rad direktora, obzirom da je osnovica poreza i doprinosa jednaka nuli.

Međutim, u praksi mogu nastati određeni problemi.

Poreska uprava na osnovu načela fakticiteta u svakom konkretnom slučaju ocenjuje da li se radi o verno prikazanoj situaciji, ili se direktor samo formalno odriče naknade koju de fakto prima u gotovini, i na taj način se izbegava plaćanje poreza.

Na primer, kada funkciju direktora obavlja lice u rodbinskoj i prijateljskoj vezi sa osnivačima može se razumeti rad bez naknade. U ostalim slučajevima, Poreska uprava može da sumnja u istinitost prikazanog odnosa, jer je osnovni ekonomski interes lica koja obavlja rad da za isti bude adekvatno plaćen.

Ovo pitanje u praksi ostaje izvor neizvesnosti i treba mu pristupiti sa pažnjom.

Treba voditi računa da svaka isplata direktoru koji je angažovan po osnovu ugovora ima karakter drugih prihoda. Prema tome, ukoliko se direktor odrekao naknade za rad, ali prima naknadu troškova u vezi sa radom, na naknadu troškova plaćaju se porez na druge prihode i socijalni doprinosu, jer se ovi troškovi poreski tretiraju isto kao i naknada za rad direktora.

Ukoliko direktor nije prijavljen na obavezno socijalno osiguranje po drugom osnovu (ne radi kod drugog poslodavca na primer), privredno društvo treba da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje ukoliko će po osnovu isplate naknade za rad direktora i/ili naknade troškova u vezi sa radom vršiti obračun poreza i socijalnih doprinosa.

Pre svake isplate naknade direktoru, privredno društvo obračunava porez i doprinose i predaje o tome poresku prijavu PPP-PD Poreskoj upravi na poretalu ePorezi.

Tek nakon predaje ispravne poreske prijave, privredno društvo može da izvrši isplatu naknade za rad i/ili naknade troškova u vezi sa radom, uz poziv na broj odobrenja (BOP) koji se dobija nakon predaje poreske prijave.

U roku od 3 dana od isplate poreza i doprinosa, privredno društvo je dužno da nadležnoj filijali PIO Fonda podnese obrazac M-UN, koji sadrži podatke o isplaćenom PIO doprinosu. Obrazac se podnosi u papirnoj formi, uz prateću dokumentaciju kojom se dokazuje osnov, obračun i isplata doprinosa.


 



Saop
Saop