Sadrzaj sajta:
[close]

Tema: Radno angažovanje direktora u društvu ograničene odgovornosti – Direktor u radnom odnosu  (Pročitano 773 puta)

Autor: urrgb | 25.10.2017. u 12:59:12
Radno angažovanje direktora u društvu ograničene odgovornosti – Direktor u radnom odnosu

Izvor: Moja Firma

Radno angažovanje direktora u društvu ograničene odgovornosti – Direktor u radnom odnosu (I deo)

Svako društvo ograničene odgovornosti (doo) mora imati zakonskog zastupnika – direktora.

O delokrugu direktora, njegovim obavezama i odgovornostima pisali smo ovde.

U nastavku možete pročitati koje poreske obaveze nastaju usled različitih modaliteta radnog angažovanja direktora.

Direktor privrednog društva može obavljati poslove zastupanja i rukovođenja:

 - po osnovu ugovora o radu,
 - po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, i
 - kao osnivač koji radi u svom privrednom društvu ali sa društvom nije zaključio ugovor o radu.

Direktor u radnom odnosu u privrednom društvu koje zastupa

Lice koje je izabrano za direktora može sa društvom ograničene odgovornosti koje zastupa da zaključi ugovor o radu. Direktor u tom slučaju stupa u radni odnos, te ima status zaposlenog radnika.

U radni odnos može da stupi i lice koje je ujedno osnivač (jedini osnivač ili jedan od više osnivača).

Prema članu 48. Zakona o radu, ugovorom o radu direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja.

Kao ugovorne strane ugovora o radu direktora javljaju se fizičko lice koje stupa na radno mesto direktora i poslodavac – privredno društvo. U praksi se mogu čuti pitanja da li je ugovor o radu valjan ukoliko ga direktor potpiše “sam sa sobom”, gde se misli na to da isto lice potpisuje ugovor i u ime zaposlenog i u ime društva (jer ga ono zastupa).

Međutim, ne treba izgubiti iz vida da ugovor zaključuju dve ugovorne strane, a ne jedna (“sama sa sobom”). Ugovor o radu u ime poslodavca zaključuje nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Direktor u radnom odnosu u privrednom društvu ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao i ostali zaposleni – pravo na zaradu, pravo na naknadu troškova, pravo na godišnji odmor, dnevni i nedeljni odmor i tako dalje.

Samo radno mesto ne utiče na obračun poreza i doprinosa. Zarada direktora oporezuje se na isti način kao i zarada ostalih zaposlenih.

Visina zarade direktora uslovljena je opštom minimalnom cenom rada, koja u momentu pisanja ovog teksta iznosi 130 dinara po radnom času. Prema tome, direktor koji radi puno radno vreme tokom određenog meseca, i ostvaruje standardni učinak, ne može primiti zaradu nižu od proizvoda radnih sati tokom tog meseca i minimalne cene rada. Ovo pravilo važi uostalom za sve zaposlene.

Na primer, u mesecu koji ima 184 sata, kao što je recimo avgust 2017. godine, minimalna osnovna neto zarada iznosi 23.920,00 dinara. Na ovu zaradu dodaju se propisana uvećanja (topli obrok, regres, minuli rad) pa će stvarno isplaćena zarada biti u određenom iznosu veća od osnovne neto zarade.

    Zakon ne propisuje drugi minimalni iznos zarade koja se isplaćuje direktoru osim opšte, gore navedene, minimalne cene rada.

U tom smislu, ne postoji zakonska osnova za insistiranje da zarada direktora bude viša od zarade ostalih zaposlenih, koja se može ponekad čuti od poreskih organa. Poslodavac i zaposleni slobodno ugovaraju uslove rada, u okviru zakonom propisanih minimalnih uslova.

Ipak, Poreska uprava može prema načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju, a na osnovu člana 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da utvrdi da li se direktoru zaista isplaćuje prikazana zarada ili se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao – isplata veće zarade koja se vrši bez prikazivanja u poslovnim knjigama kako bi se izbeglo plaćanje poreza i doprinosa na zaradu (žargonski isplata “na crno”).

U tom smislu, ukoliko zaposleni u privrednom društvu imaju značajno viša primanja od direktora, Poreska uprava može posumnjati da se deo zarade direktora isplaćuje mimo zvaničnih tokova, s obzirom da po ekonomskoj suštini, direktor uglavnom ostvaruje višu zaradu od ostalih zaposlenih.

Direktor u radnom odnosu kao zaposleni ima pravo na naknadu troškova iz člana 118. Zakona o radu, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Privredno društvo može vršiti isplatu neoporezivih iznosa iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana zaposlenom direktoru, na isti način i u istom iznosu kao i ostalim zaposlenima.

Radi se o primanjima zaposlenog po osnovu:

1) naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.725 dinara;

2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji – do 2.236 dinara, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa a najviše do 50 evra dnevno;

3) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;

4) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene jednog litra benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do 6.520 dinara mesečno;

4a) dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije;

5) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 37.252 dinara;

6) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića – do 9.313 dinara godišnje po jednom detetu;

7) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do 18.624 dinara godišnje.

Pored radnog odnosa, privredno društvo može da uredi rad direktora ugovorom o pravima i obavezama direktora. Ovo lice obavlja rad u prvirednom društvu, ali van radnog odnosa. Ono nema status zaposlenog, a više o svim detaljima pročitajte u narednom tekstu na našem portalu.

Autor: urrgb | Odgovor #1 25.10.2017. u 13:05:47
Direktor

Direktor je lice ovlaćeno za zastupanje, što znači da on ima pravo i obavezu da iskazuje volju pravnog lica. Iz ovog razloga izbor osobe koja će biti direktor, odnosno koja će predstavljati Vašu firmu, je od izuzetnog značaja. U ovom tekstu ćemo razmatrati samo pravne aspekte funkcije direktora, dok aspekte koji se tiču menadžerskih ili komunikacionih sposobnosti ostavljamo kao temu za druge tekstove.

Ko i pod kojim uslovima može biti direktor firme, odnosno kompanije, propisano je Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015). Radi boljeg razumevanja prava i dužnosti kojima direktori raspolažu, napravićemo razliku između direktora društva s ograničenom odgovornošću i direktora akcionarskog društva. Bez obzira na tu razliku, svaki direktor može biti angažovan bilo po Ugovoru o radu, bilo po Ugovoru o pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao. Ovo je propisano Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).

Naime, Ugovorom o radu direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja. Direktor koji nije zasnovao radni odnos ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Direktor društva sa ograničenom odgovornošću

Društvo može imati jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva. Ukoliko njihov broj nije utvrđen osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, društvo ima jednog direktora.

Osnivačkim aktom ili odlukom skupštine mogu se odrediti posebni uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bi bilo imenovano za direktora.

Kada se odredi lice koje će biti direktor firme, sledi njegovo imenovanje od strane  skupštine, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno (jednodomno upravljanje: skupština i jedan ili više direktora; dvodomno upravljanje: skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora).

Direktor se može imenovati i samim osnivačkim aktom prilikom osnivanja firme. Njegov mandat počinje da teče danom imenovanja za direktora i smatra se da nije ograničen, mada se osnivačkim aktom može i drugačije urediti trajanje njegovog mandata.

Skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, razrešava direktora i nije dužna da navede razloge za razrešenje osim ako je to izričito predviđeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.

Delokrug

U delokrug rada direktora, odnosno njegove nadležnosti, najčešće spada sledeće:

 - zastupanje društva prema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine društva;
 - vođenje poslova društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine društva;
 - utvrđivanje predloga poslovnog plana;
 - davanje predloga za donošenje odluka od strane skupštine društva;
 - sprovođenje odluka skupštine društva;
 - zaključenje ugovora o kreditu i svih ostalih ugovora i pravnih poslova;
 - donošenje svih opštih akata društva čije donošenje nije u nadležnosti skupštine društva;
 - odlučivanje o svim aspektima radno-pravnih odnosa u Društvu; i
 - obavlja sve poslove i donosi odluke o svim pitanjima koje nisu u nadležnosti Skupštine Društva.

Direktor može vršenje navedenih poslova preneti na druga lica.

Zastupanje

Direktor zastupa društvo prema trećim licima, a ako društvo ima više od jednog direktora, svi oni zastupaju društvo zajednički, obavezno u skladu sa odredbama osnivačkog akta, odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog odbora kada je upravljanje društvom dvodomno.

U slučaju da društvo iz bilo kog razloga ostane bez direktora, do imenovanja novog direktora izjave volje upućene bilo kom članu nadzornog odbora, ako postoji, odnosno bilo kom članu društva ako društvo nema nadzorni odbor, obavezujućeg su karaktera za društvo.

Društvo stiče prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njegovo ime zaključi direktor nezavisno od toga da li je posao izričito zaključen u ime društva ili iz okolnosti proizlazi da je volja učesnika u pravnom poslu bila da se taj pravni posao zaključi u ime društva.

Kada društvo ima jednog direktora, on društvo zastupa samostalno. U slučaju da društvo ima dva ili više direktora, osnivačkim aktom ili odlukom skupštine može biti uređeno da direktori društvo zastupaju samostalno (pojedinačno) ili zajednički, takozvanim supotpisom. Supotpis je ograničenje za zastupanje koje se upisuje u registar privrednih društava koje vodi APR.

Zastupanje društva u sporu sa direktorom

Direktor ne može izdati punomoćje za zastupanje, niti zastupati društvo u sporu u kojem je suprotna strana on sam ili sa njim povezano lice. U ovom slučaju, punomoćje je ovlašćena da izdaje skupština društva/firme.

Nepotpun broj direktora

Ukoliko se broj direktora koji zastupaju društvo pojedinačno smanji ispod broja direktora koji je određen osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, preostali direktori nastavljaju da zastupaju društvo u okviru svojih ovlašćenja. Do imenovanja novih nedostajućih  direktora, preostali direktori mogu obavljati samo hitne poslove, osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine drugačije određeno.

Vođenje poslova društva

Direktor vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, kao i sa uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Međutim, komplikovanija je situacija kada društvo ima više direktora, jer u tom slučaju svi direktori vode poslove društva zajednički, a ako prilikom vođenja poslova društva svaki direktor postupa samostalno, on ne može preduzeti nameravanu radnju ukoliko se tome protivi neki od preostalih direktora, ali je ovlašćen da u tom pogledu zahteva od  skupštine društva uputstvo, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.

Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izveštaje i vođenje evidencije o odlukama skupštine

Direktor odgovara za uredno vođenje poslovnih knjiga društva i tačnost finansijskih izveštaja društva. Isto tako, direktor je u obavezi da vodi evidenciju o svim donetim odlukama skupštine, a u koju svaki član društva može izvršiti uvid tokom radnog vremena društva.

Obaveza izveštavanja

Direktor društva je dužan da bez odlaganja obavesti svakog člana društva koji ima udeo koji predstavlja najmanje 10% osnovnog kapitala, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, o bilo kojim nastalim vanrednim okolnostima koje mogu biti od značaja za stanje ili poslovanje društva.

Naknada za rad direktora

Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, čija visina se određuje odlukom skupštine (ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno), shodno poslovnim rezultatima društva, ali ta naknada ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti društva.

Ostavka direktora

Direktor može u svako doba dati ostavku pisanim putem, a u slučaju da je reč o jedinom direktoru društva, on je u obavezi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog direktora, ali ne duže od 30 dana od dana registracije te ostavke. Ovo znači da je direktor dužan da u roku od 30 dana od dana podnošenja ostavke, obavlja nužne poslove za rad društva, kao što su recimo, podnošenje poreskih prijava, finansijskih izveštaja i slično. Ostavka direktora se, kao i odluka o njegovom imenovanju (bez obzira da li je imenovan samim aktom o osnivanju društva ili posebnom odlukom) registruje u Agenciji za privredne registre.

Direktor akcionarskog društva

Jednodomno upravljanje

Direktor može biti svako poslovno sposobno lice. Statutom  društva se mogu odrediti i drugi uslovi koje određeno lice mora da ispuni kako bi bilo direktor.

Zakon propisuje koja lica ne mogu biti direktori:

 - lice koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava;
 - lice koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora;
 - lice kome je izrečena mera bezbednosti:  zabrana obavljanja delatnosti koja predstavlja pretežnu delatnost društva, za vreme dok traje ta zabrana.

Broj direktora se određuje statutom društva, a društvo može imati jednog ili više direktora koje imenuje skupština društva. Ako ima tri ili više direktora, svi oni čine odbor direktora društva (utvrđuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve društva, vodi poslove društva i određuje unutrašnju organizaciju društva, vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva itd.). Direktori se imenuju na period određen statutom, a  najduže na period od četiri godine.
Ukoliko statutom ili odlukom skupštine o imenovanju direktora nije određena dužina trajanja mandata direktora, mandat traje četiri godine. Po isteku mandata, direktor može biti ponovo imenovan.

Kooptacija direktora

Ako se broj direktora smanji ispod broja direktora koji je određen statutom, preostali direktori mogu imenovati lice, odnosno lica koja će vršiti dužnost direktora do imenovanja novih nedostajućih direktora od strane skupštine (kooptacija).

Broj na ovaj način imenovanih lica ne može biti veći od dva.

Izuzetno, ako se broj izabranih direktora smanji ispod polovine broja direktora koji je određen statutom, ili ako nije dovoljan za donošenje odluka ili zajedničko zastupanje, preostali direktori su dužni da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana, sazovu skupštinu radi imenovanja nedostajućih direktora.

Direktoru koji je imenovan kooptacijom mandat prestaje na prvoj narednoj sednici skupštine, a ne može biti angažovan pod uslovima koji su povoljniji za njega u odnosu na uslove koje je imao direktor umesto koga je imenovan.

Izvršni i neizvršni direktori

Prema ovlašćenjima i mogućnostima zaposlenja u društvu postoje dve vrste direktora, koji mogu biti:

 - izvršni direktori – vode poslove društva i zakonski su zastupnici društva, a ako ih ima  dva ili više, oni vode poslove i zastupaju društvo zajednički.
 - neizvršni direktori – nadziru rad izvršnih direktora, predlažu poslovnu strategiju društva i nadziru njeno izvršavanje. Neizvršni direktor ne može biti lice koje je zaposleno u društvu.

Ukoliko društvo ima manje od tri direktora, svaki od njih je izvršni direktor. Javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne direktore, čiji broj mora biti veći od broja izvršnih direktora.

Generalni direktor

Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za generalnog direktora društva, koji koordinira rad izvršnih direktora i organizuje poslovanje društva.

Nezavisni direktori

Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog neizvršnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od društva (nezavisni direktor).

Nezavisni direktor može biti samo lice koje nije:

 - bilo izvršni direktor ili zaposleno u društvu, ili u drugom društvu koje je povezano sa društvom.
 - bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala, zaposleno ili na drugi način angažovano u drugom društvu koje je od društva ostvarilo više od 20% godišnjeg prihoda u tom periodu;
 - primilo od društva, ili od lica koja su povezana sa društvom,isplate odnosno nije potraživalo od tih lica iznose čija je ukupna vrednost veća od 20% njegovih godišnjih prihoda u tom periodu;
 - bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala društva koje je povezano sa društvom;
 - bilo angažovano u vršenju revizije finansijskih izveštaja društva.

U slučaju da nezavisni direktor tokom trajanja mandata prestane da ispunjava gore navedene uslove, tom licu prestaje svojstvo nezavisnog direktora i ono nastavlja da obavlja dužnost kao neizvršni direktor, ako ispunjava uslove za neizvršnog direktora, odnosno kao izvršni direktor ako ispunjava uslove za izvršnog direktora.

Razrešenje direktora

Skupština može razrešiti direktora i pre isteka mandata na koji je imenovan, bez navođenja ikakvih razloga i bez dostavljanja obrazloženja direktoru.

Odgovornost direktora

Direktor odgovara društvu za štetu koju mu prouzrokuje kršenjem odredaba zakona, statuta ili odluke skupštine, osim ako je postupao u skladu sa odlukom skupštine. Ako šteta nastane kao posledica odluke odbora direktora, za nju odgovaraju svi direktori koji su za tu odluku glasali. U slučaju da direktor nije bio prisutan na sednici odbora direktora na kojoj je odluka doneta, niti je za nju glasao na drugi način, smatra se da je glasao za tu odluku u pogledu postojanja odgovornosti za štetu ako se toj odluci nije pisanim putem usprotivio u roku od osam dana po saznanju za njeno donošenje.

Zahtev društva za naknadu štete zastareva u roku od tri godine računajući od dana nastupanja štete.

Društvo se ne može odreći zahteva za naknadu štete, osim ukoliko bi to odricanje bilo u skladu sa odlukom skupštine.

Dvodomno upravljanje

Društvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili više izvršnih direktora i nadzorni odbor. Ako društvo ima tri ili više izvršnih direktora, oni čine izvršni odbor. Javno akcionarsko društvo ima najmanje tri izvršna direktora. Broj izvršnih direktora određuje se statutom i ne mogu imati zamenike. Izvršne direktore imenuje nadzorni odbor društva. Izvršni direktori se u vođenju poslova društva moraju pridržavati ograničenja za preduzimanje određenih poslova ili vrste poslova za koje je potrebna saglasnost nadzornog odbora ili skupštine, a koja su određena zakonom, statutom, odlukama skupštine i odlukama nadzornog odbora. Nadzorni odbor može razrešiti izvršnog direktora i pre isteka mandata na koji je izabran, bez navođenja razloga.

Izvršni direktor može u svako doba dati ostavku pisanim putem. Ako je reč o jedinom izvršnom direktoru društva koji je društva dao ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog direktora ali ne duže od 30 dana od dana registracije te ostavke u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako se u roku od 60 dana od dana kada je društvo ostalo bez jedinog izvršnog direktora ne izabere novi izvršni direktor, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti ili po zahtevu zainteresovanog lica pokreće postupak prinudne likvidacije društva.

Generalni direktor

Nadzorni odbor može imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za generalnog direktora društva. Imenovanje generalnog direktora je obavezno ako društvo ima izvršni odbor. Generalni direktor koordinira rad izvršnih direktora i organizuje poslovanje društva.

Naknada za rad direktora i stimulacija (bonus) putem dodele akcija

Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a može imati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija.

Statutom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, određuju se naknada i stimulacija, kao i način njenog određivanja. Visina naknade i stimulacije se može odrediti shodno poslovnimrezultatima društva, ali ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti društva.


 



Saop
Saop